Surova osveta i neba i zemlje

DžINOVSKI talasi zapljuskuju obalu okeana, a snažan vetar nosi krovove kuća... munje na olujnom nebu, izlivene reke probijaju brane i plave hiljade hektara zemlje... Hiljade beskućnika traže spas od stihije... Zbog pokreta tla, iz razorenih kuća spasilačke ekipe izvlače mrtve i polužive ljude, decu... To su prizori koje gotovo svakodnevno gledamo na televizijskim ekranima, u potresnim izveštajima iz Evrope, Amerike, Kine, Indije, Irana, Avganistana, Turske ...

Kao da se ostvaruju apokaliptične vizije Jovana Bogoslova o promeni klime na Zemlji, o izumiranju životinja, ptica i riba. Ranjena, opljačkana i poremećena, pretrpevši svakojaka zla i nasilja, priroda se surovo sveti čoveku. Uragani i poplave, zemljotresi, snežne nepogode i beskrajne suše, sve češće i strašnije pogađaju Zemlju poslednjih godina, upozoravajući nas na još veće opasnosti ukoliko se nastavi sa bezobzirnim ugrožavanjem poretka univerzuma.

Setimo se samo nuklearnih eksplozija u pustinji Nevade, zatimu Sibiru, pa eksplozija pod zemljom ili onih u dubinama okeana, blizu ostrva Muruoa. I degenerativnih posledica koje su usledile.

Krajem devedesetih godina dvadesetog veka, tvrde meteorolozi, čovečanstvo su stigle posledice nuklearnih eksplozija nadomak ostrva Mururoa i Tangataufa u Tihom okeanu, između 1991. i 1995, a pogoršane su indijskim i pakistanskim podzemnim ispitivanjima efekata nuklearnog oružja 1998.

Da postoji uzročno-posledična povezanost ovih eksperimenata i prirodnih katastrofa, čini se da više nema nikakve sumnje. Prirodne katastrofe 1998. odnele su 32.000 života, obeskućile 300.000 ljudi, pričinivši štetu od oko 89 milijardi dolara. Otuda direktna veza između nuklearnih eksplozija i poplava u zapadnoj Indiji i istočnoj Evropi, u severnim i južnim krajevima Rusije, sa uraganom „Mič“ na jugu američkog kontinenta, sa rušilačkim nepogodama u Indiji, sa provalama oblaka i nezaustavljivim izlivanjem reke Jang-ce u Kini, sa razornim zemljotresima na Bliskom istoku, sa ogromnim talasima koji su opustošili naselja duž obala Nove Gvineje?

Naučnici tvrde da su ovim eksplozijama pogođena tri zaštitna pojasa, to jest tri tačke na planeti, od kojih zavisi stabilnost i ustaljenost klimatskih pojava. Poznati fenomen, zvani „el ninjo“ ili „božićno dete“, izlio je 1998. godine do sada neviđeni bes. Uzrok „el ninja“ je sniženje pritiska nad Tihim okeanom, odnosno remećenje ravnoteže za dva do četiri milibara u odnosu na pritisak u okeanu.

Nastala anomalija pretvara se u užasnu ubilačku stihiju koja ogromnom snagom briše sve pred sobom na hiljadama kvadratnih kilometara. Štaviše, poremećaj tektonske strukture tla, usled lakomislenog provociranja prirode u Indiji i Pakistanu nuklearnim eksplozijama, dovodi se u neposrednu uzročnu vezu i sa nezapamćenim zemljotresima, naročito u Avganistanu.

- Treba se setiti jednog važnog principa starokineske filozofije koji glasi: „Jedinstvo neba i zemlje.“ Nebo ima značenje prirode, prirodnih zakona, dok se pojam „čovek“ može preneti na celo čovečanstvo. Smisao ove stare izreke bio bi da je čovečanstvo poteklo iz prirode, da sve ljudske aktivnosti moraju biti u skladu sa prirodnim zakonima, odnosno u jedinstvu sa prirodom. Ali, ukoliko ljudske aktivnosti prkose prirodnom poretku, ukoliko se suprotstavljaju samoj prirodi, priroda će se osvetiti čoveku, kazniće ga - glasi mudro objašnjenje kineskog analitičara politike Huanga Cenmina.

Gledao sam kako se satire prašuma u dolini Amazona, u dokumentarnom filmu, posvećenom uništavanju tog nasušno potrebnog izvora kiseonika za celu planetu. Još potresnije delovali su snimci iz lova na slonove i nosoroge u Africi: gomile izvađenih kljova iz mrtvih životinja, spremnih za izvoz slonovače, i još strašnije - zvuk motornih testera kojima se odseca karakteristični rog nosoroga sa uhvaćene zveri, lišene najvažnijeg oružja za odbranu...

Celokupan razvoj naše civilizacije, a naročito u dvadesetom veku, nije bio ništa drugo nego nasilje nad prirodom. Materijalistička filozofija veli da je čovek deo prirode, onaj koji je svestan sebe i sveta koji ga okružuje, i koji ga menja saobrazno svojim potrebama, preobražava ga - potčinjava prirodu. To potčinjavanje, međutim, zadavanje udaraca čvrstom jedinstvu principa na kome počiva sve što postoji oko nas, dobilo je opasne razmere.

Osim katastrofalnih klimatskih poremećaja, čovek je izazvao i mnoge druge. Jedan je od njih je zagrevanje Zemlje.

Predstavnici najrazvijenijih zemalja potpisali su u japanskom gradu Kjotu 1997. godine protokol o smanjivanju emisije štetnih gasova - ugljen-dioksida, hloro i fluoro ugljenika - za oko pet procenata u odnosu na nivo u 1990, kako bi se osujetio takozvani efekat staklene bašte, odnosno globalno zagrevanje atmosfere koje se smatra uzrokom mnogih opasnosti za ljudsko zdravlje i budući opstanak.

- Svet će se svakako drastično promeniti, a po mom mišljenju najvažnija promena koja će se dogoditi u narednih 100 i 200 godina jeste promena klime - zabrinut je akademik Vladimir Klimenko. - Klima će biti tako topla, kako nije bila za poslednjih 100.000 godina. Treba uzeti u obzir da ljudi nemaju iskustva, odnosno da ne znaju kako treba živeti u takvim uslovima. Neophodne su posebne pripreme.

Međutim, promenu klime je nemogućno sprečiti, tvrdi ruski klimatolog. - Ako bismo sada zamislili fantastičnu situaciju da se ceo svet dogovori o zajedničkoj borbi protiv takvog povećavanja temperature, ipak se ne bi ništa postiglo, pre svega zato što na klimu ne utiče samo ljudska aktivnost, već i moćni neantropogeni faktori kao što su zbivanja na Suncu, vulkani ili raspored planeta, na šta čovek, srećom, ne može da utiče. Skup svih tih faktora dovešće do povećanja srednje globalne temperature u toku ovog veka za više od jednog stepena.