Gde je kraj čovečanstva?

OZONSKI omotač, zaštita život sveta na Zemlji od štetnih ultraljubičastih zraka, istanjen je i uništen na površini od 13 miliona kvadratnih kilometara iznad Antarktika. Uzrok je, kažu stručnjaci, hloro-fluorougljenik koji se ispušta iz hladnjaka i raznih industrijskih strojeva.

Jedna od posledica velike koncentracije gasova jeste zagrevanje planete, a ono će, kako se tvrdi, izazvati otapanje ledenog pokrivača Antarktika. To bi bio novi potop - nalik na onaj biblijski pre 400.000 godina. Ogromne količine ledene vode poremetile bi morske struje i izazvale opšte opadanje temprature. Nivo svih mora podigao bi se za oko 70 metara, pa bi se mnogi gradovi našli pod vodom. Činjenica je da se prvi znaci novog ledenog doba već osećaju.

- To je veoma komplikovano pitanje, mada - čisto teoretski - može se reći da je rešivo - izložio mi je svoje mišljenje akademik Belakonj. - Poslednji pronalasci i dostignuća fizičara dali su neočekivan rezultat. Laser, usmeren na objekte specijalno njemu namenjene, može ne samo da greje, isparava i proizvede eksploziju koja je pogodna za stratešku odbranu ili napad, već može i da izvrši trenutno hlađenje. Može da oduzme toplotu, da je udalji. Otuda, čisto hipotetično, ali naučno potpuno osnovano, možemo pretpostaviti da će na Mesecu biti postavljeni snažni laseri koji će hladiti Zemljinu atmosferu i vraćati je u podnošljivo, čak poželjno stanje.

Dilema je, znači, u tomes da li će se u narednim decenijama Zemlja grejati ili rashlađivati. Po akademiku Klimenku i drugima, klima će biti sve toplija usled prevelike emisije gasova, pre svega ugljendioksida, i takozvanog efekta „staklene bašte“; a po onima koji idu korak dalje, to zagrevanje izazvaće otapanje ledenog pokrivača na polovima, to jest uticaće na snižavanje temperature u morima i, sledstveno tome, na hlađenje planete!

Po zdravom razumu, prvo će klima biti sve toplija, a potom sve hladnija. Kako će se ovaj ciklus poremećenih prirodnih uslova završiti u dalekoj budućnosti, teško je zamisliti. Činjenica je da čovek, zarobljen sopstvenim umom i osvojenim tehnologijama, neće moći tako lako da osujeti predvidljivi tok promena.

Čini se, postoji neka destruktivna sila u ljudima, nešto - možda podsvesno, iskonsko - što ga vodi ka samouništavanju. Mnoge civilizacije u prošlosti dosegle su zavidne visine razvoja, bogatstva, kulture i moći, da bi potom iščezle. Na izmaku dvadesetog veka, posmatrajući sve ono što čovek čini protiv sebe, ne možemo a da se ne upitamo: da li je u ovoj istorijskoj etapi reč o sumraku jedne civilizacije, ili možda o pretnji opstanku čoveka kao biološke vrste?

Sergej Kapica, poznati ruski nuklearni fizičar, ukazuje na istorijski fenomen „sabijanja vremena“. Antički svet je trajao dve hiljade godina pre nove ere i 500 godina do pada Rima. Srednji vek se protegao na oko hiljadu godina. Nova istorija, do Francuske revolucije, broji oko 300 godina, a novija - do našeg vremena - samo 100 godina!

Proučavanjima je ustanovljeno da je u vreme Isusa Hrista na zemlji živelo samo 100 miliona ljudi, to jest 60 puta manje nego danas. U Rusiji, u doba Petra Velikog, bilo je samo 10 miliona stanovnika, odnosno manje nego što ih je danas samo u Moskvi. Priroda, dakle, nije samo prosti zbir jedinki - kaže Kapica - već univerzalni organizam koji se rađa, razvija i nestaje. Gde je onda kraj čovečanstva?

- Problem je u tome što smo veoma kratkovidi kad planiramo privredu - rekao mi je američki naučnik Džon Pajk. - Ljudi su danas sve više zainteresovani da zarade novac, ali na način koji će nas u jednom trenutku, u dvadeset prvom veku, mnogo koštati. Poslovni ljudi razmišljaju samo o sebi, a nimalo o svojoj deci i unucima. Problem je u tome što nemamo razloga da verujemo da živimo u priči sa srećnim završetkom. Štaviše, imamo mnogo više razloga da verujemo da će oni, uprkos svim upozorenjima, nastaviti da rade kao do sada i to će imati ozbiljne posledice na čovekovu okolinu, privredu i politiku.

- Gigantski problem je pred nama - slaže se nemački socijaldemokrata, funkcioner vlade, Ginter Ferhojgen - ako nam uspe da razvijemo siromašne zemlje, odnosno ukoliko se same razviju i dostignu životni standard Amerikanaca, Kanađana, Japanaca ili Nemaca, i ukoliko se to desi pod istim uslovima proizvodnje i potrošnje dobara kao u bogatim industrijskim zemljama. Ekološki sistem biće preopterećen i to vrlo brzo. Ako milijarda Kineza bude imala isti broj automobila, frižidera, televizora, komunikacionih sredstava, klima-uređaja koliko imaju Amerikanci, to Zemljina kugla neće moći da izdrži.

Beskrajne kolone automobila, zagušenost saobraćaja u gradovima razvijenih zemalja, ali i u onima koje su na putu bržeg razvoja, postaju sve opasniji faktor zagađivanja vazduha. Nove tehnologije sporo napreduju, stoga što je „Dajmler-Bencov“ motor i dalje ubedljivo superioran u odnosu na pokušaje sa električnim pogonom.

Kraj