Sloboda krenula od Soluna!

MRAČNO predosećanje srpskih vojskovođa celog leta 1915, bilo je nažalost isuviše osnovano. Uzalud su generali i državnici kukali kod saveznika i tražili odobrenje da zauzmu Sofiju pre nego što bude suviše kasno. Pariz, London i, naročito, Petrograd bili su gluvi za opomene. Neverovatno slepa, diplomatija Antante bila je istrajna u kobnoj bugarskoj hipnozi.

I onda se desilo ono što je bilo neizbežno. Napadnuta austro-nemačkim snagama, snabdevenim sa svim modernim oruđima rata, dvostruko jačim od njenih, udarena nožem u leđa od bugarskog krivokletnika, Srbija je bila zauzeta i njena vojska, za kojom su pošli mnogobrojni građani, povlačila se kroz hladnu i neprijateljsku Albaniju.

Jedna mala saveznička vojska pod komandom generala Saraja, pokušala je da pritekne u pomoć vardarskom dolinom svojim srpskim drugovima. Ali bilo je suviše kasno. Cveće i venci kojima se bio okitio Niš na vest o dolasku savezničkih trupa u Solun, uvenuli su. Nisu čuli razigranog francuskog trubača, a suvo lišće visilo je žalostivo kad je svirepi Bugarin prodro u varoš.

Zaslepljenost saveznika dozvolila je Austro-Bugaro-Nemcima da drže pod čizmom Srbiju bez daha. Ipak je srpska vojska bila spasena i 1. januara 1916, nijedan od njenih vojnika nije više bio u opasnosti da padne u neprijateljske ruke. Ali sa ostrva Vida, u zoru, odlazile su svakog jutra ćutljive barke sa svojim pogrebnim tovarom. Na pučini, hiljade i hiljade srpskih vojnika umrlih za otadžbinu, bili su spušteni u plave talase da tu večno čuvaju stražu. Velika kalvarija Srbije bila je započela.

Bio sam napustio srpsku vojsku posle ovog mučnog iskušenja da bih u Švajcarskoj pripremao prijem brojnih izbeglica i da obavestim svet o onome što se dogodilo. Za to vreme, uz uspešnu i prijateljsku pomoć Francuske, vojnici starog kralja Petra su se reorganizovali na Krfu. Sudbina je htela da sam za ovih nekoliko meseci u svojoj zemlji uveliko imao prilike da budem od koristi ne samo Srbiji nego i drugim savezničkim zemljama, naročito Francuskoj i Italiji.

Našao sam veliku pomoć u našem stanovništvu. Simpatija našeg sveta bila je duboka i blagotvorna. Tako sam mogao da postavim na čvrste noge jedno delo za pomoć srpskoj siročadi lišenoj roditelja. Ovo delo je izdržavalo 100 srpske dece kroz tri godine. Sa mojim sunarodnicima takođe sam organizovao uspešnu pomoć za stanovništvo u okupiranoj Srbiji. Ja, Švajcarac, toplo blagodarim svojim sunarodnicima za ono što su učinili za zemlju za koju sam se ja borio.

Srpska vojska na Krfu imala je oko 200.000 ljudi na kazanu. Ipak, znatan broj ovih ljudi nije više bio sposoban za borbu. Među njima je na vojničkoj hrani bilo mnogo građana.

Pitanje prevoza trupa do Soluna bilo je trnovito. Sa očiglednom rđavom voljom, vlada kralja Konstantina, pod izgovorom neutralnosti činila je bezbroj teškoća. Ali je francuska mornarica pobedila sve teškoće. Prvi transport krenuo je 21. aprila sa Krfa, a poslednji je stigao u Solun 19. juna 1916. Pritom nijedan brod nije potopljen i nijedan čovek nije bio izgubljen.

Bugarski Glavni štab otpočeo je 17. avgusta snažnu ofanzivu protiv srpske vojske, ofanzivu čiji glavni udarac upravljen protiv Treće armije pod komandom generala Pavla Jurišića. Kao što sam kasnije saznao iz samih usta zarobljenika, Bugari su očekivali da nađu pred sobom jedino Francuze. Oni su bili užasnuti kad su videli pred sobom srpske pukove koje je obični redov kralja Ferdinanda smatrao da su zauvek uništeni.

Napadajući sa mnogo nadmoćnijim snagama, Bojadžijev je imao u početku uspeha. Treća armija se morala povući i njeno krajnje levo krilo koje je obrazovao vojvoda Vuk sa svojim četnicima bilo je odsečeno. Ipak ovo lako prinudno povlačenje bilo je metodično, što je dozvolilo Glavnom štabu da na vreme pošalje pojačanja. Neprijatelj je 29. avgusta bio definitivno zaustavljen, pošto je pretrpeo velike gubitke. Vuk sa svojim vernim četnicima probio se kroz neprijateljske redove i stigao u solunski utvrđeni logor.

Ovaj prividni uspeh Bugara početkom meseca avgusta 1916. bio je jedini koji je Ferdinand Krivokletnik zabeležio na ovom frontu. Treba biti pravedan i priznati da se bugarska vojska vrlo hrabro tukla na Solunskom frontu, ali njena stvar je bila rđava i ona je bila nemoćna da se odupre vaskrslim srpskim junacima, koji su se borili za svoje pravo i za svoju slobodu.

Naredba da se sprema opšta ofanziva izdata je 5. septembra. Vojvoda Mišić komanduje Prvom armijom, vojvoda Stepa Stepanović drugom i general Miloš Vasić Trećom. Francuska pešadija i artiljerija pojačava srpsku vojsku.

U zoru 12. septembra princ regent Aleksandar, pošto se prekrstio, opalio je prvi topovski metak ofanzive koja je bila predigra sloma Bugara i njihovih austro-nemačkih saučesnika.

Gorničevo je 13. septembra palo u naše ruke. Po pričanju zarobljenika, samo u jednom bugarskom puku, 1.500 vojnika je izbačeno iz stroja artiljerijskom pripremom. Pobednička srpska vojska zaplenila je 29 topova, 50 municionih kara, mnogobrojne mitraljeze i ogromno mnoštvo pušaka. Neprijateljski topovi, obrnuti na drugu stranu, gonili su Bugare koji su bežali prema florinskoj ravnici.

Sutradan, dnevna naredba čitana je u svim jedinicama:

"Junaci!

Vi ste pobedonosno odbili neprijatelja, naneli mu ogromne gubitke i zaplenili 29 topova. Imate sada pred sobom vašu dragu još porobljenu otadžbinu. Pred vama se otvara put naših slavnih tradicija, put naših mučeničkih iskušenja. Pred vama su grobovi koji nisu bili ni prekađeni, ni preliveni ni opojani. Pred vama su oni koji su vam mili: vaša deca, malaksala od patnji, okreću prema vama svoje očajne oči, osluškujući u grozničavoj nadi da li će najzad čuti riku naših topova i gromko i neustrašivo 'ura!' koje će biti za njih i za ceo srpski narod znak slobode.

Junaci!

Čestitajući vam na vašoj junačkoj hrabrosti, kao i na vašim hrabrim pobedama koje ste tako srećno započeli, izražavam vam svoje zadovoljstvo i svoju naročitu blagonaklonost.

Ujedinimo sve svoje snage i, sa pouzdanjem u Boga kao i u pravdu naše svete stvari, napred ka slavi i ka konačnoj pobedi!

Živela moja junačka i gorda vojska!

Aleksandar".

Sutra: Srpska stopa na srpskoj zemlji