Cela zemlja 300 komunista!

ALBANIJA je ideje radničkog pokreta prihvatila preko svoga hrišćanskog stanovništva. Prva komunistička grupa stvorena je u Korči (1928. ili 1929) koja je imala najveći procenat pravoslavnih. Osnovali su je, pre svega, hrišćani među kojima je istaknuto mesto dobio Koči Dzodze.

Ali Keljmendi je, po povratku iz SSSR, samo pomogao u konsolidaciji grupe, a nikako nije bio njen inicijator. Njegovo prisustvo nije doprinelo većem prilivu muslimana u komunistički pokret. Grupu su činili: njen vođa Kočo Taško, Koči Dzodze (zamenik rukovodioca i jedan od najaktivnijih članova), Mihalj Lako, Pandi Kristo, Lazar Fundo, Sotir Vulkani, Đerđ Bluši, Nako Spiru, Aristid Ćendo, Vaske Koljeci... i muslimani Dževdet Doda i Nijazi Isljami.

Grupe koje su kasnije formirane bile su, prema oceni delegata KPJ Dušana Mugoše i Miladina Popovića, sve drugo samo ne komunističke, ali su poslužile kao jezgro buduće partije. Svi delegati KPJ konstatuju da je najviše komunističkog u sebi imala grupa Korča i da su rukovodeću ulogu u njoj imali Kočo Taško, Koči Dzodze i Mihalj Lako. Jedino je ova grupa imala uspeh u radu sa radnicima i uspela je da organizuje neke akcije nalik sindikalnim. Kružoku Korča se kasnije priključio Enver Hodža, ali on nikad nije imao rukovodeću ulogu.

Od ostalih komunističkih organizacija najznačajnija je bila Skadarska grupa, u kojoj je takođe vodeću ulogu imala hrišćanska manjina. Njen šef je bio Zef Malje, a kasnije su u vođstvu bili Makedonci Kristo Temeljko i Vasilj Šanto, zatim Tuk Jakova i Liri Gega, od muslimana samo Ćemal Stafa.

Ogromna većina muslimana nije prihvatala komunističke ideje, a ako bi ih i prihvatali nisu bili najaktivniji među članstvom. Za poznavaoca prilika u islamskom svetu to nije nikakva novost. Ni u jednoj islamskoj zemlji komunizam nije uspeo, jer su dogmatski principi islama nespojivi sa komunističkim idejama.

Kada je u novembru 1941. formirana KPA, uz presudnu pomoć KPJ, na osnivačkoj konferenciji glavnu reč je vodio Kočo Taško, koji se nadao da će s obzirom na svoju reputaciju biti izabran za generalnog sekretara. Raspoloživi izvori se razilaze po pitanju sastava privremenog CK. Panajot Pljaku, izbegli albanski general i ministar u vladi NR Albanije, navodi da su privremeni rukovodeći organ činili: Tuk Jakova, Koči Dzodze, Kristo Temeljko, Nako Spiru, Đin Marku, Ćemal Stafa, Enver Hodža, Ramadan Čitaku i Kadri Hodža, pet hrišćana i četiri muslimana.

"Što se tiče privremenog CK", pisao je Pljaku, "moram napomenuti da nikada zvanično nije objavljeno kakav je tačno sastav imao. U nekim albanskim publikacijama iz ranijih perioda iznošeni su podaci o sastavu CK, ali su se u većini razlikovali. Mišljenja sam da je privremeni CK KPA imao sastav koji sam naveo". Svi izveštaji, osim V. Dedijerovog, slažu se da je broj hrišćana u njemu bio veći od broja muslimana.

I podela funkcija u privremenom CK jasno govori da su dominantnu poziciju imali hrišćani. Koči Dzodze je bio zadužen za organizaciona pitanja, Tuk Jakova za politička, Ćemal Stafa za omladinu, a Enver Hodža za finansije. Od samog nastanka KPA njome je rukovodila hrišćanska i radničko-klasna manjina, jer su i Tuk Jakova i Koči Dzodze bili radnici, prvi rimokatolik, drugi pravoslavac.

Uticaj hrišćana se vidi i u organizacijskim poslovima. Tako su sreske partijske komitete i ćelije u Korči, Draču i Elbasanu formirali Tuk Jakova i Dušan Mugoša. Oni su pripomagali pri formiranju ćelija i komiteta u Tirani, mada su tamo najvažniju ulogu u formiranju sreskog komiteta odigrali Miladin Popović i Enver Hodža. Za to vreme, sreski komitet u Valoni i Đirokastri je osnovao Kristo Temeljko. Ako se ima u vidu da je KPA odmah nakon osnivanja bila praktično generalštab bez vojske, postaje jasno da je glavni zadatak bilo formiranje partijskih ćelija i sreskih komiteta.

Svestrana aktivnost partijskih aktivista je rezultirala širenjem uticaja komunističkih ideja, mada broj članova partije pokazuje da je sve to bilo više nego skromno. U aprilu 1942. godine u celoj zemlji je bilo oko 300 komunista. Ova brojka je zanemarljiva, u odnosu na oko milion stanovnika koliko je Albanija u to vreme imala. Kako veli delegat KPJ Blažo Jovanović, jedini krajevi u kojima je Partija uspela da se ukoreni među seljacima bili su predeli južne Albanije, u kojima je koncentrisan pravoslavni živalj zemlje.

Definitivni CK KPA izabran je na Prvoj zemaljskoj konferenciji u Labinotu 1943, koja je imala status kongresa. Članovi su bili: Enver Hodža (generalni sekretar), Koči Dzodze (organizacioni sekretar), Sejfula Mališova, Imer Dišnica, Kristo Temeljko, Ramadan Čitaku, Pandi Kristo, Nako Spiru i Liri Gega. Pet hrišćana naspram četiri muslimana.

Muslimanski deo članstva je mnogo više od hrišćanskog pokazivao svoje velikoalbansko lice, a u akcijama nacionalističkog tipa prednjačili su Hodža, Mališova i Imer Dišnica, dok im se suprotstavljao Koči Dzodze.

Značaj hrišćana za NOB Albanije je potvrđen i prilikom formiranja prve privremene vlade, u Permetu 1944. godine, pod nazivom Nacionalni komitet narodnog oslobođenja. Predsednik te privremene vlade bio je Enver Hodža sa činom general-pukovnika, a potpredsednik general-lajtnant Koči Dzodze.

Sličan je bio i uticaj hrišćana u armiji. Komandant Prve divizije bio je Dali Ndreu, a politički komesar Tuk Jakova, dok je pomoćnik Jakove bila hrišćanka Liri Gega. Jedino je zamenik komandanta bio musliman Mehmet Šehu.

Nakon oslobođenja zemlje hrišćani, zahvaljujući svojoj ulozi u NOB i doprinosu u formiranju Partije, zauzimaju najviša mesta u samim vrhovima albanske vlasti. Koči Dzodze je kao organizacioni sekretar postao stvarni rukovodilac njene celokupne aktivnosti i ministar unutrašnjih poslova. Kristo Temeljko je bio prvi zamenik vrhovnog komandanta i načelnik političke uprave albanske armije. Niko Spiru najvažniji je privredni rukovodilac, a posle njegove smrti Pandi Kristo, koji je takođe bio potpredsednik vlade i predsednik planske komisije.n

Enver Hodža uopšte nije krio svoju netrpeljivost prema hrišćanskim predstavnicima u CK i najvišim organima države i skoro je javno povezivao njihovo fizičko i političko uništavanje sa njihovim religioznom poreklom. Kada je Tuk Jakova posle jasnog i svima vidljivog forsiranja muslimana sa juga, zatražio da se Gege ne diskriminišu i ne zapostavljaju na račun Toska, Hodža je zahtev Jakove iskoristio da ga na sednici CK 1955. godine optuži ni manje ni više nego za podržavanje rimokatoličkih kulaka.