Rajh diktira i finansira!

NEMAČKI kolonisti u Vojvodini vode svoju odvojenu politiku, koja konstantno predstavlja nož u leđa težnjama i potrebama autohtonog stanovništva i pokrajine. Politika dunavskih Nemaca nema svoj osnov, korene ni razlog u problemima "nove otadžbine", već je inspirisana i vođena sa strane, za tuđi račun.

Kolonizovani Nemci u revolucionarnom vrenju 1848. godine, na inicijativu banatskih Švaba, čine napore da se suprotstave borcima za slobodu naroda i podnose peticiju caru u Beč, da postavi jedinstvenog poglavicu za sve dunavske Švabe.

Kad je 1918. godine germanski agresor izgubio rat, valja istaći nerealan pokušaj kolonizovanih dunavskih Švaba, da istupe pred mirovnu konferenciju kao celina i "poseban državni narod". Oni su hteli da iznesu svoje zahteve, formulisane na "Švapskoj narodnoj skupštini", nekoliko dana krajem novembra i početkom decembra 1918. godine u Temišvaru. Tu je zahtevano samoopredeljenje dunavskih Švaba kao nacionalne celine u dunavskom bazenu, što bi značilo da posle za njih izgubljenog rata postanu gospodari na štetu autohtonog srpskog, rumunskog i mađarskog elementa, gde su bili samo nemili "gosti" i nasilni uljezi.

Versajskim ugovorom o miru je ova germanska poluga prebijena natroje, tj. kolonizovani dunavski Nemci isečeni su granicama Jugoslavije, Rumunije i Mađarske. Germanska baza za prodor na Balkan time je suzbijena i isečena, ali nije onesposobljena ni uništena.

Dunavski Nemci su u nove države 1918. godine odmah ušli sa rušilačkim i neprijateljskim namerama i gotovim planovima za rad, vođenim po jedinstvenoj, verovatno s treće strane dirigovanoj inicijativi, paralelno, sistematski u svim državama, naslednicama Austrougarske Monarhije.

Po svršetku rata 1918. godine Nemcima u Jugoslaviji ostavljano je sve do stupanja na snagu ugovora o miru (22. januar 1922) pravo opcije za nemačko ili austrijsko državljanstvo. Ovo pravo koristio je sasvim neznatan broj Nemaca. Svi drugi su ostali da budu državljani Jugoslavije; no da li i lojalni državljani?

Prvo zaprepašćenje i pometenost usled izgubljenog rata kod domaćih Nemaca brzo su prošli. Svi su izgledi, da je za unapred predviđeni slučaj gubitka rata postojao već gotov plan za njihovo dalje držanje i dalju sistematsku akciju.

Njihovu aktivnost inspiriše i vodi osnovna misao i diskretno uverenje da rat za Germane nije 1918. konačno izgubljen, već se radi samo o "dužem primirju" i predahu, u kome valja odmah pristupiti pripremama za novi rat, koji Nemci kao celina MORAJU dobiti.

Pod parolom arbeiten und nicht verzweifeln (raditi, a ne očajavati) prvi koraci su upućeni isključivo propagandi za materijalno podizanje i zdravstveno jačanje svakog pojedinca i celine, uz naročito zatalasanu sveopštu nemačku solidarnost i dotle neviđeno uzajamno pomaganje domaćih Nemaca.

Iako još pod opcijom i zato bez biračkog prava, Nemci vrše pripreme za dalekosežan politički rad na terenu, sa ciljem povezivanja svih Nemaca u Jugoslaviji.

Posle dužih priprema, uperenih u pravcu toga da organizacija već prilikom osnivanja obuhvati sve Nemce u Jugoslaviji, dolazi 20. juna 1920. godine, u prisustvu delegata iz cele Jugoslavije, do svečanog osnivanja centralne kulturno-prosvetne organizacije svih Nemaca u Jugoslaviji poznate pod bezazlenim imenom Švapsko-nemački kulturni savez - "Kulturbund".

Pravila su izrađena po uzoru na pravila dotle već aktivne "kulturne" organizacije sudetskih Nemaca i - zbog maske - delimično na pravila sarajevske "Prosvjete".

"Mi smo Nemci i Nemci ostajemo, a naš maternji jezik želimo da negujemo i održimo kao najskupoceniju dragocenost, koju nam je sudbina položila u kolevku", rekao je prvi predsednik dr Grasl na osnivačkoj skupštini.

Johan Keks, budući dugogodišnji predsednik "Kulturbunda", izjavljuje u Sv. Hubertu 24. oktobra 1920: "Neka 'Kulturbund' bude naš uzvišeni cilj, naše najsvetije! Svaka razmirica ima da iščezne, kad se radi o našem najsvetijem."

Nemački izvor priznaje 1944. da je osnivanje "Kulturbunda" u samom početku imalo ne kulturni, već izrazito politički cilj.

Već 1921. osnovano je 97 lokalnih organizacija "Kulturbunda". Njihov broj u 1922. porastao je na 108, 1923. na 111, a 1924. na 128 sa 55.000 članova.

Međutim 11. aprila 1924. vlada u Beogradu raspušta "Kulturbund" i zatvara mesne organizacije sa motivacijom, da je ustanova prekoračila odobrena pravila i upustila se u dnevnu politiku. Rad je ponovo odobren oktobra 1927.

Godine 1931, 14. aprila, vlada je odobrila pravila "Kulturbunda" za celo područje Jugoslavije. Posle ovog odobrenja nastala je izvanredno živa organizaciona delatnost društva, a sprovodio ju je bivši austrijski generalštabni oficir, banatski veliki posednik Johan Keks.

U korak sa jačanjem nacional-socijalizma u Nemačkoj, a naročito po dolasku Hitlera na vlast, u "Kulturbundu" nastaje osetno previranje pod uticajem "doktrina" nacional-socijalizma. Prvoborci i nosioci ovog pokreta su mlađi ljudi, mahom o trošku samog "Kulturbunda" školovani u Nemačkoj. Do prvog otvorenog sukoba između ovih nacional-socijalista i agenata Rajha došlo je 3. decembra 1934. na godišnjoj glavnoj skupštini "Kulturbunda" u Novom Sadu, kada su prvi za izbor nove uprave postavili svoju odvojenu listu sa dr Jakobom Avenderom, lekarom iz Pančeva, na čelu.

Još pre osvajanja uprave od strane nacista, "Kulturbund" je stajao u najužoj vezi sa Rajhom i ravnao se prema uputstvima dobijanim iz Berlina. Rajh je ne samo živo pratio rad "Kulturbunda", već ga je i finansirao.

Koliko je "Kulturbund" našao sebe pod vođstvom nacista i koliko su široke mase domaćih Nemaca prihvatile baš nacistički kurs uopšte daje potvrdu dr Sep Janko:

"Za ovu godinu i po dana, otkako sam ja na čelu narodnosne grupe, stvorili smo čudesa. Neumornim vrbovanjem svih mojih saradnika obuhvatili smo danas u 'Kulturbund' 300.000 sunarodnika; što je za spoljni svet vidljiva organizacija naše narodnosne zajednice. Letos smo morali obustaviti upis daljeg članstva, jer posao nismo mogli organizacijski savladati.

"Neslućeni polet pod vođstvom "preporoditelja" dr Sepa Janka "Kulturbund" je dostigao pred sam rat, aprila 1941. imao je 450.000 članova povezanih u 402 mesne grupe.