Složno u pljačkanje komšija

RUMSKI Nemci predstavljaju reprezentativni primer opšteg nastojanja folksdojčera da se Srbi, glavnina sremskog stanovništva, što više potisnu sa poseda obradivog zemljišta. Cilj je bio da se osigura dragoceno zemljište za preseljenje Nemaca koji se nalaze raštrkani u Staroj Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, Hercegovini i Bosni i na taj način ojača položaj nemačkog naroda u ovim krajevima.

Zemljište je oduzeto tako što je rumsko gradsko poglavarstvo 30. aprila 1941. proglasilo da svi Srbi, dobrovoljci i kolonisti, naseljeni od 1918. u srezu rumskom, bez izuzetka moraju da napuste svoje mesto stanovanja, a sa sobom smeju poneti samo jedna kola s najviše dva konja, natovarena pokućstvom, i jednu kravu. Paralelno sa ovom naredbom, odredila je nemačka gradska policija da se obustavi rad na svim dobrovoljačkim kolonijama.

Ova naređenja su bila nemilosrdno izvršena. Svi agrarni interesenti dodeljeni zemljom posle 1918. godine, naseljeni u Tivoliju, proterani su, a njihove zaostale pokretnine podeljene između domaćih Nemaca. Pritom su pojedinci od iseljenika otimali novac, a da bi što više stvari ostalo za pljačku, skraćivali su vreme tovarenja.

Domaći Nemci iz Putinaca nisu zaostali iza svoje rumske braće. I oni su 30. aprila proterali srpske koloniste sa pustare Žarkovo. Pod oružjem, organizovani kao ortsšuc (mesna samoodbrana), radi veće sigurnosti u pratnji nemačke vojske, započeli su svoj posao blokadom, a zatim naredili da svi Srbi napuste mesto u roku od 20 minuta. I oni su odobrili iseljenicima da smeju poneti onoliko stvari koliko staje na jedna kola i povesti jednu kravu. Iseljenike, radilo se o 103 porodice, sproveli su u Sremsku Mitrovicu i potom prebacili u Srbiju. Sve što je iza njih ostalo Putinčani su opljačkali.

Još nemilosrdniji su bili inđijski Nemci. Koloniste sa pustara Moja Volja i Lukovo goloruke su proterali i prebacili u Srbiju. Nemci po ostalim sremskim mestima nasrnuli su na imanja meštana dobrovoljaca, oduzeli ih i među sobom podelili.

Folksdojčerska zemunska omladina prelazi 13. aprila u Beograd i veša na zgradu hotela "Moskva" nacionalsocijalističku zastavu. Kratko vreme pre dolaska nemačkih trupa 300 članova zemunskog manšafta razoružava rasturenu jugoslovensku vojsku i na svoju ruku zarobljavaju 4.500 lica, 500 zaprega i priličnu količinu oružja i municije. Uz pomoć ostalih domaćih Nemaca plene 200 vagona namirnica, koje jednim delom predaju nemačkoj vojsci, a drugi dele između sebe. Bila je to zgodna prilika i da se razoružavana lica opljačkaju, pa su je obilno iskoristili. Vođa manšafta Fric Runicki, i pored svojih zasluga, bio je zbog toga pozvan na odgovornost od nemačkih okupacionih vlasti.

Želja za pljačkanjem navela je zemunske Nemce da tih prvih dana u grupama i skelom prelaze u Beograd, tamo pljačkaju srpske i jevrejske ustanove i radnje i punim kolima dovlače pokradene i otete stvari. Krali su sve što su stigli, čak i klavire.

U ovom poslu oni nisu ostali usamljeni. Odmah su im se pridružili i domaći Nemci iz drugih sela, naročito iz Bežanije i Nove Pazove, pa su mnogi Beograđani zbog toga ostali i goli i bosi.

Nije samo Beograd bio poprište pljačke. Tih prvih dana i mnogi domaći Nemci po drugim mestima pljačkali su svoje komšije. U Staroj Pazovi pristupili su pljački jevrejskih radnji i napuštenih srpskih imanja. Ponovilo se to i u Inđiji, gde je ipak najveći deo pokradenih stvari poticao iz raznih vojnih magacina.

I vukovarski Nemci se ističu u prvim danima rata svojim izdajničkim radom. Oni odmah koriste ranije uspostavljenu vezu sa domaćim ustašama, pa u noći 10. na 11. aprila, u Vukovaru i selima vukovarskog sreza zajedno posedaju sve za rat važne objekte, naročito mostove i železnice, razoružavaju jugoslovensku vojsku, zauzimaju sva državna nadleštva i preuzimaju vlast. Tom prilikom se ističe dobro naoružan nemački manšaft.

Domaći Nemci su preuzeli građansku vlast svuda gde ih je bilo malo više. U ovom poslu oni su se utrkivali sa ustašama i ustaškim organizacijama i skoro uvek trku dobili. Bilo im je lako, jer su već raspolagali sa dobro formiranim organizacijama, imali su kulturbund i manšaft. Karakteristično je da su prvi predsednici opština bili skoro uvek predsednici kulturbunda, dakle šefovi matice koja je rukovodila izdajničkim radom.

Svoju odanost Rajhu domaći Nemci nisu ispoljili samo tako što su svesrdno pomagali u rušenju jučerašnje domovine i proveli organizaciju političkih i policijskih vlasti, nego i time što su pokidali sve veze ljudske solidarnosti, i to ne samo sa jevrejskim stanovništvom, nego i sa srpskim, iako je ono predstavljalo izrazitu i apsolutnu većinu Srema.

U Vukovaru domaći Nemci hapse već prvih dana okupacije sve bogatije i istaknutije Jevreje, oduzimaju im u zatvoru novac, satove, prstenje i druge vrednije stvari, pa ih zatim teraju da čiste gradske ceste, državne zgrade, klozete; da prenose velike terete, tucaju kamen, peru automobile nemačke vojske, poslužuju po privatnim kućama kao obične sluge i slično. Ni noću im ne daju mira, nego dovode nemačke vojnike i prikazuju ih kao životinje zoološkog vrta.

Sve je to bila priprema za zahtev da polože tri miliona dinara, koji će se navodno podeliti mesnoj sirotinji. Položeni iznos doveo je tek do prividnog i privremenog oslobođenja. Domaći Jevreji i dalje su vođeni da svršavaju teške poslove. Sudbina Jevrejki bila je slična onoj njihovih muževa. Radile su teške poslove po državnim nadleštvima, čistile su i ribale podove, prale prozore, mele trotoare, a pri tome bile psovane i ponižavane. Nisu, međutim, lišene slobode, niti ucenjene da polože otkupninu.

Rumski Nemci ne zaostaju za svojom vukovarskom braćom. Krajslajter Aleksandar Rig hvali se u svome izveštaju od 3. maja da je mesna narodna skupina osigurala za nemački narod imetak svih židovskih preduzeća i postavila im upravitelje nemačke narodnosti. Postupila je na isti način i prema svim većim srpskim radnjama i preduzećima. Iako je dužnost ovih upravitelja bila da spreče skrivanje robe, oni su ubrzo rasturili 18 velikih radnji u mestu, dajući u bescenje robu pripadnicima nemačke vojske i domaćim Nemcima.

NAPAD NA AERODROM

ZEMUNSKI Nemci su izvršili tokom prvih dana rata nekoliko značajnih poduhvata. Tako je 12. aprila 1941, oko 4 sata, izjutra jedna veća grupa naoružanih zemunsko-franetalskih Nemaca, pripadnika manšafta, predvođena Jakovom Kvintusom, iznenada napala slabu stražu zemunskog aerodroma, koja je imala dužnost da minira aerodrom, i na taj način - zajedno sa svim uređajima i velikom količinom benzina, osigurala za nemačku vojsku.

Sutra: Sa ustašama i crnim đavolom