Špiler prvi među lovcima

GODINAMA pred rat opijani idejom rasne nadmoćnosti nemačkog naroda, zadojeni mržnjom prema svemu što nije nemačko i što je stajalo na putu Hitlerovim planovima - banatski folksdojčeri iskoristili su ulazak krvoločnih SS trupa u Banat da pomoću njih uklone svoje napredne i rodoljubive sugrađane srpske narodnosti.

Svaki Banaćanin koji se pre rata usudio da se suprotstavi rovarenju i špijunaži folksdojčera i time se zamerio nacističkim organizacijama u Banatu ili njihovim članovima, potpao je pod taj prvi nacistički udar.

Na običnu prijavu, najispravniji i najistaknutiji banatski patrioti ubijani su, hapšeni ili izlagani zlostavljanju i ponižavanju. Ove mere su primenjivane u prvom redu nad intelektualcima i činovnicima, a docnije je širen krug.

Glavni udeo u ovim masovnim zločinačkim merama imao je Kulturbund, odnosno njegove vodeće ličnosti u mestu.

Napad Hitlerove Nemačke na SSSR 22. juna 1941. godine bio je povod za nova masovna hapšenja u Banatu, a glavni organizator ove planske akcije bio je folksdojčer Franc Rajt, prefekt policije u Banatu i general Banatske državne straže. Pored njega se isticao Mihael Rajzer, bivši učitelj iz Kraljevićeva, vođa Manšafta u Banatu. On je organizovao prvi koncentracioni logor u Pančevu 22. juna 1941, u zgradi napuštene Pančevačke svilare.

Druga masovna akcija banatskih folksdojčera bila je deportovanje svih banatskih Jevreja u Srbiju, 14. avgusta 1941. godine. Ovako je opisana ta akcija u Beloj Crkvi:

"Kao zveri upali su u njihov mirni život i otrgli ih od rada. Folksdojčeri policijski agenti upadali su u kuće i odvodili sve Jevreje bez obzira na starost i pol. Odvođeni su i deca i iznemogli starci i starice. Pri odvođenju im nisu dozvolili da ponesu ni najpotrebnije stvari, već su garantovali da će im sve biti sačuvano. Međutim, sva njihova imanja su opljačkana, a od svih belockrvanskih Jevreja život je sačuvala jedino dr Milica Draganić, koja je puštena iz logora u Beogradu kao žena arijevca".

Treći masovni zločin bile su takozvane akcije čišćenja. Opet su političke vlasti prepustile rukovođenje domaćim folksdojčerima, dobrim poznavaocima terena i domaćih prilika. Formacija Kulturbunda, Dojče manšaft, obavezno je učestvovala u svim ovim akcijama.

Prvi organizator i rukovodilac akcija čišćenja bio je folksdojčer Franc Rajt, a ubrzo ga je zamenio i daleko prevazišao zloglasni dr Georg Špiler. Folksdojčer iz Zagreba, koji je 12 godina radio u zagrebačkoj policiji, organizovao je od banatskih folksdojčera specijalnu udarnu trupu, koju je, kako je rekao, specijalno vaspitao i obučio za borbu protiv NOP.

Akcije čišćenja trajale su sve vreme okupacije i gotovo nijedno mesto u Banatu nije bilo pošteđeno. Scenario je uglavnom bio isti. Izlasku na teren prethodile su "akcije poverljive prirode", koje su vršili mnogobrojni tajni agenti zavrbovani iz redova nemačke narodnosne grupe u Banatu.

Sa domaćim folksdojčerima, pripadnicima vojnih i političkih organizacija, uz pomoć nemačke vojske koja se nalazila na terenu i uz saradnju Dojče manšafta, oni su blokirali mirna banatska sela, i pred opštinom ili školom okupljali stanovništvo. Izdvajali su ljude, već tu ih zlostavljali, ili ih odvodili, trpali u zatvore, a posle zlostavljanja i mučenja neke ubijali, druge slali u logore. Upad je uvek korišćen za pljačku.

Dokumentarno je utvrđeno da su u Banatu za vreme okupacije bila 154 ovakva upada - akcija većeg obima, od kojih su neke trajale i po 13 dana.

Karakteristična akcija čišćenja u Višnjićevu izvršena je 23. januara 1944. godine. Učestvovala su 1.782 vojnika, 35 policijskih agenata, 880 članova Dojče manšafta, 120 konjanika i 26 bolničara. Akcijom je rukovodio dr Georg Špiler. Vojska je blokirala selo oko tri ujutro. Stajao je vojnik do vojnika tako da je bilo nemoguće da se ma ko provuče. Kada se razdanilo policija i konjica su krenule po selu, dok je vojska ostala po prvom rasporedu držeći puške na gotovs. Tada su u školi uhapšeni učitelji Darinka i Sveta Drobac.

Posle toga su dobošari pozvali sve stanovnike sela starije od 15 godina da odmah dođu pred opštinsku kuću. Ko se ne bude odazvao biće streljan, glasila je naredba. Kad su se građani skupili, dr Špiler je održao kratak govor, a zatim je iz svoje torbe izvadio spisak i počeo da odvaja muškarce na jednu a žene na drugu stranu.

Ostalima je naređeno da po kućama pregledaju da li se neko sakrio. Špiler, agenti i policajci zašli su po selu da pretražuju slamu i bunkere. Prilikom pretresa nađen je u slami Sava Jakovljev iz Banatskog Aleksandrova, koji je na mestu ubijen. Usput su policajci pljačkali i odnosili odela, posteljinu, ćebad, namirnice i novac. Tada je u Višnjićevu bilo uhapšeno 176 osoba. Zatvorenike su tukli bikačama, a žene su mučene strujom. Ko je više jaukao, jače je tučen.

Mučenje je trajalo ceo dan i celu noć, jedna grupa agenata je tukla, a druga se odmarala. Menjali su se tako sve do 26. januara 1944. godine kada je blokada završena. Tada je iz sela krenula povorka od 48 kola sa 170 osoba, polumrtvih od zlostavljanja. Bila je tu najbolja omladina sela. U selu Katarini folksdojčeri su svečano dočekali povorku i čestitali dr Špileru i Vilhelmu na "lovu koji su ulovili". Tako su svedoci opisali akciju čišćenja u Višnjićevu.

Iako je odmah po okupaciji Banata u svim većim mestima Banata svaka veća zgrada, magacin ili fabrika, koja nije bila neophodna za ratnu proizvodnju, bila pretvorena u zatvor, ipak svi ti privremeni zatvori nisu bili dovoljni da prime sve zatvorenike. Zato se i u Banatu pribeglo stvaranju koncentracionih logora.

Na periferiji Petrovgrada, u Ulici cara Dušana, preudešena je za logor zgrada starog napuštenog mlina. Logor je otvoren 22. jula 1942. godine, a na zahtev vođstva Kulturbunda i Manšafta osnovani su i razni radni logori.

Radnu snagu za velika imanja davali su koncentracioni logori, a naročito onaj u Petrovgradu. Odatle je deo logoraša poslat u Čoku na imanje veleposednika Đorđa Lederera, gde je pod komandom folksdojčera gestapovca Mihaila Kroca, bivšeg krojača iz Banatskog Kraljevićeva, ogranizovan radni logor. Pod njegovu komandu dolazio je i radni logor u Padeju na veleposedu odbeglog Jevrejina Šulhofa. Bilo je još manjih logora, kao u Boki, u vojnom slagalištu kraj silosa u Petrovgradu, u tekstilnoj fabrici u Pančevu...

Komandanti logora, administrativno osoblje i logorski stražari bili su većinom banatski folksdojčeri.

Sutra: Veselje kraj obešenih Srba