Puzeći ljube gusenice tenkova

KONCENTRACIONI logor za masovno uništavanje ljudi u Mauthauzenu i u 21. veku izaziva nevericu, čuđenje, strah i jezu. Samo u Drugom svetskom ratu, od 1938. do 1945, kroz ovaj logor, obeležen stepenom tri, najgorom kategorijom logora Trećeg rajha, prošlo 335.000 zatočenika. Unutar njegovih zidina i u područnim filijalama na bestijalan način je ubijeno oko 130.000 muškaraca, žena i dece iz 30 država Evrope i s drugih kontinenata.

U Mauthauzenu je bilo zatočeno i 7.000 Srba od kojih više od polovine nije preživelo.

Žrtve su uglavnom bile Jevreji, u prvom redu poljski, ali i Jevreji iz drugih evropskih država, pripadnici francuskog Pokreta otpora, španski borci, italijanske patriote i antifašisti, ruski crvenoarmejci, srpski partizani, grčki borci protiv nacizma, zatvorenici iz mnogih država, američki i britanski piloti.

Dan oslobođenje, 5. maj 1945, slavi se svake godine. Još se priča da su dva tenka američke 3. armije toga dana doprla do živopisne varošice na Dunavu i odmah uputila ka logoru. Mnogi od deset hiljada iznemoglih logoraša su puzeći došli do tenkova i ljubili čelične gusenice i slobodu.

Prvih dana maja posetioci su, po tradiciji, uglavnom mladi iz čitavog sveta. Logor je uglavnom sačuvao prvobitni izgled. Sačuvane su barake, zidine sa stražarskim kulama, zatvor, gasna komora, bolnica, soba u kojoj su zatvorenici streljani kada su im merili visinu, pisma logoraša, fotografije, sve do pedantno pisanih podataka o broju zatočenika koji se menjao iz dana u dan...

Od 1945. do danas, 5. maj, dan oslobođenja logora u Mauthauzenu, obeležava se na dostojanstven način. Iz svih zemalja čiji su građani stradali u tom i obližnjim logorima, dolaze visoke državne delegacije, malobrojni preživeli, rodbina stradalih. Njima se u sve većem broju pridružuju mladi i njihove organizacije sa porukom da je svetu neophodan mir.

Gasne komore, krematorijumi, vešala, ubijanje ljudi ledenom vodom na minus 30 stepeni, streljanja, nošenje kamenih blokova uz 186 stepenika po vetru i ledu (svako posrtanje zavrašavalo se metkom u čelo), glad - bili su samo deo, nažalost, bogatog arsenala masovne likvidacije zatočenika.

Povodom 68 godina od oslobađanja logora, u Mauthauzenu je otvoren novi vizitorski centar sa dve stalne izložbene postavke, koje čine 48 snimaka razgovora sa preživelima i tzv. "Sobu imena". Postavke su smeštene u autentične prostore logora i sadrže desetine originalnih predmeta (bičevi koje su koristili čuvari, delovi vešala, identifikacione narukvice nađene u masovnoj grobnici, zarđala konzerva otrovnog gasa ciklon-B i dr), koji svedoče o životu i smrti u Mauthauzenu.

Tu je i odeća za bebu Hanu Berger Moran, koja je rođena u logoru, zatim bicikl koji je jedna opatica dala poljskom logorašu Stanislavu Kudlinskom da se posle oslobođenja vrati u domovinu...

U "Sobi imena", smeštenoj u nekadašnjoj ledenoj mrtvačnici logora, na horizontalnim staklenim panelima nalaze se imena 81.007 zatočenika za koje je dokumentovano da su umrli u Mauthauzenu. Na panelima je ostavljen prazan prostor za još 10.000 ljudi, "čiji identitet", prema rečima rukovodioca Barbare Glik, "nikada nećemo saznati".

Novi vizitorski centar, građen osam godina, uz pomoć stotine institucija širom sveta, zameniće raniju izložbenu postavku, iz 1970, koja je na određeni način "prevaziđena"

"Ovaj prostor", kako je na otvaranju rekla Johana Mikl-Lajter, ministar unutrašnjih poslova Austrije, "sada ima nekoliko funkcija - memorijalni centar, groblje, upozorenje budućim naraštajima, dokumentacioni i obrazovni centar."

Godinama posle oslobođenja preživeli logoraši iz Rusije, Srbije, Poljske, Italije, Španije, Francuske i delegacije mladih organizovali su u Mauthauzenu početkom maja marš mira i slobode. Kolona se kretala od centra varoši do apel-placa u samom logoru, s jedinom porukom da je svetu potreban mir.

Može li Mauthauzen da iz svoje istorije izbriše strašnu sudbinu da je u dva svetska rata bio logor smrti. I da svakom posetiocu poruči: "Dobro došli".

Gradonačelnik Mauthauzena je još maja 1985. javno upozorio da je fašizam još živ u nekim zemljama i glavama. Predsednik Međunarodnog komiteta nekadašnjih logoraša je, tada, uz poruku da je svetu potreban mir, podario porodicama Mauthauzena koje su skrivale izbegle logoraše skromne darove i skice zatočenika nastale u samom logoru.

Zajednička poruka je bila da Mauthauzen treba da postane trajno sastajalište pobornika mira. Nacistička divljanja više nikada ne smeju da se ponove, bila je poruka i tadašnjeg državnog vrha Austrije. Svedoci smo, nažalost, da se nacizam ponovo povampiruje.

Zatočenik iz Čačka podsetio je jednom prilikom da je "Mauthauzen bio zla kob za srpski narod u oba velika rata. Groblja u Mauthauzenu i obližnjem Ašahu su večna sećanja na žrtve naših predaka. Rano je, ipak, za oproštaj".

Mauthauzen ostaje Mauthauzen!

Kraj