Sjaj zlata i dragog kamenja

BAJICA je u Istanbulu već nosio na glavi dugu kapu janičarsku, nalik na glavu šećera, okićenu perjanicom, i odenut je u široke i duge haljine kao mantije.

Iskupili su se već poreznici i iz ostalih krajeva, sva su deca dovedena. Činjene su pripreme, da se deca uvedu u veru Muhamedovu. Bajo je znao šta to znači promeniti veru, odreći se zakona svojih dedova, zaboraviti i navući crni veo na najmiliji deo svog života, života najnežnijih uspomena. Ali... sila boga ne moli.

Obred turčenja već se svršavao. Sva deca podigoše desne ruke uvis i uzviknuše: “Aa ilahe il Alah, va Muhamed rasul Alah!” Za tim je došlo obrezivanje, i deca već postadoše muslomani. Nestade nežnoga majčinog imena - Bajica, nestade s njim i vere pradedovske. Čitave kule detinjskijeh ideala i majčinijeh nadanja survaše se. Novi život se pred njim otvara. Od Bajice postao je Mehmed, koji će ceo svet zadiviti pameću, slavom i junaštvom i opravdati značenje imena svoga.

Kad su deca prevedena u islam, bilo je vreme da se odaberu i rasporede, da se uputi svako prema podobnosti i pozivu svom. Janičarski aga već je otišao i izvestio sultana da je sve gotovo. Sultan se opremio. Njega prati svita u raskošnom i bogatom odelu. Blesak i sjaj oči da zasene. Toliko zlata i srebra, takvoga nakita i bogatog odela, takvih hatova oči Mehmedove nigde pre toga ne videše.

Ovo beše svečan dan u Carigradu, jer se odabiraju potonji stubovi Osmanskoga carstva, državnici i diplomate, vojskovođe i veliki veziri. Janičarski aga je svečano odenut. Novi ćurak od zelena atlasa, optočen širokim pervazom meka i skupocena samura. Za svilenim pasom ljuti handžar sav se blista u zlatu i dragom kamenju. Pratnja je stigla, treba otpočeti odabiranje. I evo izađe kizlar-aga, starešina evnuha, sav se preliva u zlatu, srebru i dragom kamenju, lice mu crno, sve se šljašti.

Mladi Mehmed dospeo je u prvu grupu i postao ičoglan. Koliko je vremena Mehmed tako proveo, ne zna se; tek džagaru manastirsku sad je zamenila sarajska škola, gde je Mehmed učio u kučuk-odi (maloj sobi) čitanje i pisanje, a osobito poznavanje osnova vere Muhamedove. Mehmed, odrasliji od ostale dece, teže se navikavaše na novu veru, a još teže zaboravljaše staru. Ali se i tome doskočilo. Vaspitači se prema deci ponašahu vrlo blago, obećavahu im zlatna brda, a stavljahu im u izgled ako budu vredni i pažljivi, visoka dostojanstva sa sjajnim položajima i raskošnim životom.

Kako li je plenilo oči i srce slavoljubivih dečaka silno šarenilo, u kome se pojavljivaše svakoga petka u sviti sultanovoj veliki vezir? Crvena dolama od kadife zlatom nakićena, zlatne toke, onaj oštri handžar, čije se korice blistahu u dijamantima i rubinima, ona zlatom izvezena kapa, obavijena belom čalmom - sve je to plenilo oči dečje. A njihovi vaspitači govorahu im: “Vidite ono su vaša mesta, ono su vaši položaji; onako ćete i vi nositi, samo učite, budite poslušni, budite vredni, a sam Alah će uzdići svoje verne i nagraditi tako da se neće videti od zlata i dragog kamenja!”

Usred turske prestonice, u sredini muslomanskoj, dan i noć poučavan, dan i noć zanošen sjajnim obećanjima, nemajući nikakve nade na spas, Mehmed je postao pristalica Proroka.

Kad je dovršio prvi tečaj, Sokolović je, svakako, morao stupiti u drugi, takozvani kiler-oda, gdje su ičoglani učili razne jezike. Tu je morao naučiti ruski, arapski i persijski, pa možda i latinski umesto srpskog jezika, koji su ostali ičoglani morali učiti u drugom tečaju. Osim toga u drugom tečaju učili su se bacanju strela i koplja, vežbali su se i telesnom radu i gimnastici. Sve to je morao učiti i Mehmed. Ovaj tečaj trajao je četiri godine.

Posle toga Mehmed je morao preći u treći tečaj - hazna-oda, gde su ponavljali ono što su učili u prethodnm tečajevima, zatim se navikavali pojedinijem poslovima pri službi oko sultana, jer je od ičoglana odabirana najbliža svita i posluga sultanova. Ne može se podacima potvrditi, ali svakako je i Mehmed morao proći kroz sve ove tečajvee.

Pošto je dovršio učenje, koje su morali da svrše ičoglani, on je bio pridodat tadašnjem Iskender-Čelebiji, teftedaru (blagajniku) carevine.

Ovaj Iskender-Čelebija vrlo je značajna pojava u istoriji Turskog carstva HVI veka. Koliko je meni poznato, prvi put se spominje oktobra 1514. godine u pohodu na Misir slavnoga Ibrahima-paše, velikog vezira Turskoga carstva za prve vlade Sulejmana Sjajnoga. Kao ministar finansija, rukovao je svim dohocima ogromnog Osmanskoga carstva. Pored toga on lično beše vrlo bogat čovek i kako kažu turski istoričari, bogatstvo svih docnijih sedam vezira skupa nije iznosilo koliko bogatstvo Iskender-Čelebije.

Pored imovine ovaj Krez Turske carevine HVI veka imao je 6.000-7.000 robova, među njima njih 300 sa zlatnim kapama na glavi. Međutim, Ibrahim, veliki vezir, koji takođe beše vrlo bogat čovek, imao je tek oko 100 robova sa zlatnim kapama. Ovo bogatstvo u robovima ne beše samo tašta želja Iskender-Čelebije, koliko briga da spremi državi vredne, mlade i podobne ljude. Među mladićima, koje je uzeo k sebi Iskender-Čelebija, bio je i Mehmed, s još nekoliko docnije viđenih i znamenitih ličnosti.

Godine 1533. pri jednom Ibrahimovom pohodu od Halepa preko Dijabrekira i Mosula za Bagdad, strašno se zavade ova dva moćna i znamenita čoveka. Ibrahim poče da mrzi Iskendera tako silno, da mu poče plesti zamke. Lukavstva su na Bosforu neiscrpna, a žeđ za osvetom neutoljiva. Nakaš-Alija, sekretar Sirije, nadajući se da zauzme mjesto Iskenderovo, podmetnu mu nogu, i još jače razvi mržnju između Ibrahima i Iskendera. I ne prođe dugo, a Ibrahim uspe da podrije čast i poštovanje Iskender-Čelebije, a zatim izradi kod sultana da se teftedar obesi. I ta naredba bi izvršena u Bagdadu 13. marta 1535. godine.

Svekoliko blago, silna dobra i mnogobrojno roblje bi oduzeto i pripade sultanu Sulejmanu. Među tim robovima beše ih sedam, koji se docnije popeše do najviših položaja u državi, i to veliki veziri. Mehmed Sokolović Visoki (turski Tavil), Petrev-paša, Pijale-paša, Ahmed-paša, Mohamed-paša, Lala Mustafa-paša i Husejin-paša. Zatim docnije postadoše beglerbezi i Kolabi-paša, Behram-paša i Rus Hasan-paša.

Tako je Mehmed smrću bogatog Iskender-Čelebije opet dospeo u sjajne dvorove carske. Sad se tek u njemu bijaše razvila želja za položajem, želja za visokim mestima. I on ništa ne propusti, samo da se dokopa visokih položaja. Ali u tome beše vrlo oprezan.