Od vezira pune šake zlata

SELIM je znao, ako se daju darovi i nagrade, onda se gubi ugled, ako se ne daju, novom sultanu preti opasnost. Dok se on savetovao sa vezirima, rika janičarska pretvori se u jasan govor. Mogahu se razumeti pogrde protiv sultana, dok se najzad ne ču: “Naslednik nam ni glave ne okreće. Niko ni reči o našim darovima. O vezire, vezire, zašto tako? Darova i poklona, ili ćemo zatvoriti staze kolima sena na kapijama Jedrena ili Carigrada. Do saraja se neće doći!”

Sokolović posavetova da se daju pokloni, jer im je on to obećao još pred Mitrovicom. I rasu se silno blago, i rasu se zlato i srebro. Vojska bi darovana. Sjaj zlata i srebra još više razdraži nezasite gomile janičara i zatražiše još. Odgovori im se da u Beogradu, nema više na gomili ni zlata ni srebra. Vojska pristade da to dobije pri ulasku u Carigrad.

Najposle, prve desetine decembra stiže vojska pred carigradske kapije. Sve beše spremno za svečani ulaz novoga sultana u prestonicu. Kad dođoše do starih kasarni i kod prinčeve džamije, parada zastade. Sam car je čitav čas morao da čeka pred jedrenskom kapijom. “Šta je?” - zapitaše veziri. “Gomile kola sa senom zatvaraju prolaz!” - odgovoriše im. Tada izađoše Pertev-paša i Pijale-paša i stadoše umirivati vojnike. Pertev-paša reče im: “Junaci, ne činite to!” Oni mu viknuše: “Misliš li ti da si ovde kao pri opsadi Đula?” Jedan ga poteže s konja alabardom, i turban državnog jedinstva zakotrlja se po zemlji. Na to će reći Pijale-paša: “Zar vas nije sram, junaci?” - “Šta imaš ti da govoriš, lađaru jedan!” I kopljima ga zbaciše sa konja na ledinu.

Sokolović se sa Ahmed-pašom pojavi u gomili i počeše bacati pune šake zlata među vojsku i tako stigoše do kapija carske palate. Najposle Sokolović ubedi sultana da janičarima obeća nagradu. I sultan glasno reče: “Dobićete po starom običaju nagrade i veće plate!”

Janičari poverovaše i otvoriše put. Sutradan su darovi deljeni i svaki janičar pored primljenih 40 dukata dobi još po 20 na ime nagrade. Tada počeše tražiti veću platu i drugi rodovi vojske. Sokolović odmah ukloni age, a one, koji potpirivahu nezadovoljstvo, pohvata i poveša, te tako leže svako negodovanje.

Pošto zaista sultan Selim II beše vrlo slab vladalac, to bi se sistem, koji je stvorio Sulejman Veliki, odmah po njegovoj smrti raspao, da ne beše vezira Sokolovića. Pod njegovom upravom Turska Carevina ne samo da ne opadaše, nego se i dalje širila. Sinan-paša 1570. pokori Arabiju i u svetom gradu Meki odjeknu molitva za “sultana nad sultanima, hana nad hanima, gospodara od dva mora i dva kopna, gospodara od dve svetinje islamove, Selim-hana sina Sulejman-hana”.

Osvajanjem Kaira osnaži se turska sila na moru, ali za kratko vreme. Savez Mlečića, Španaca, malteških vitezova i drugih, pod komandom čuvenog Don-Žuana od Asturije, sruši tursku flotu kod Lepanta septembra 1571. godine. Izgledaše posle tog poraza da je srušena turska snaga na moru. Međutim, Evropa i njeni politički predstavnici još ne poznavahu dobro preduzimljivost i izdržljivost Sokolovića, koji se najviše zauze, da ponovo digne tursku snagu na moru.

Tadašnji kapudan-paša, Kilidži-Alija, reče jednom na Divanu: “Lako je graditi brodove, ali za 200 brodova nabaviti što pre 500 lengera, jedrila i ostale stvari, to nije moguće”. Na to mu odgovori Sokolović: “Gospodine pašo, znaj, da je toliko velika snaga i vlast u Visoke porte, da joj ništa nije nemoguće. Zapoveda li se da lengeri budu od suvog srebra, jeleci od same svile, a jedrila od atlasa i kadife, to će biti. Što ti god nedostaje ma na kom brodu, traži od mene i dobićeš”. Kapudan-paša, Kalidži-Alija, pokloni se pred Mehmedom do zemlje i mirno mu reče: “Znao sam, čestiti vezire, da si ti jedini, koji će stvoriti novu mornaricu”.

I zaista Mehmed je stvori.

Ovo ne beše gola hvala Sokolovića. Već jula 1572. godine iz carigradskog pristaništa zaplovi debelim morem turska mornarica od 250 brodova s potpunom opremom.

Krajem 1574. godine umre sultan Selim II. Sokolović opet prikri smrt sultanovu, dok iz Magnezije ne dođe njegov sin Murat. Kad on dođe Sokolović mu se odmah pokloni. I tom prilikom je umeo da sačuva zemlju od janičarskih nereda. I tako na presto dođe najstariji sin Selimov Murat III, rođen od Mlečanke iz kuće Bafo. Nju je u mladosti zarobio Heiredin Barbarosa na ostrvu Krfu, pa je poslao u saraj, Selimu.

Sokolović i dalje ostade veliki vezir carstva. Pa ipak, ne beše više onako samostalan kao pre. Mlečanka Bafo, Muratova majka, imala je jak uticaj na sina, i Sokolović je morao s njom da deli vlast. Stoga i reče jednom prilikom mletačkom poslaniku: „Prošlo je vreme Selima II, kada je trebalo samo jednu reč da rečem sultanu, pa da mi sve odobri. Sad je drukčije, imam muke da kakav predlog proturim kod sultana“.

Duga služba Sokolovića u činu velikoga vezira izazvala je kod mnogih vlastoljubivih zavist i mržnju. Njegov položaj kod novog sultana počeli su da podrivaju. Murat ne samo da ne beše bolji od svoga oca, no beše mnogo slabiji. Otac bar ostavi odrešene ruke Sokoloviću, te ovaj upravljaše carevinom, a sin se povijaše po želji svojih dvorskih ljubimaca i ljubimica iz harema. Odsudan uticaj na tok državnih poslova imali su spletkaroši i žene iz harema. A oni su u stanju da obore najdarovitijega političara i državnika. Je li onda čudo, ako je počela Sokolovićeva silna moć da opada?

Podstican svojim milosnicima i ženama, Murat poče da govori kako je već umoran od duge vlade Sokolovićeve i da želi sam da upravlja. Mehmed je znao od kuda vetar duva, te je pokušao da oslabi protivnike i nastavi da upravlja carevinom kao i ranije.

Iako Mehmedova moć beše počela da opada na Porti, ona se još jako osećala na stranim dvorovima. Kad Poljaci 1576. birahu sebi kralja, Sokolović zapreti da neće pristati na mir, ako se ne izabere lice po volji Turske carevine. I bi izabran Žigmund Batorija.

Videla se moć Sokolovića i pri sklapanju ugovora i prijateljstva s Mlecima, Florencijom, Španijom, Engleskom i Švajcarskom, a još bolje, što mu plaćahu pojedine države naročiti danak, pored onoga što plaćahu sultanu. Tako mu Austrija plaćaše 9.000 dukata, Erdelj 3.000, Dubrovnik 5.000, Vlaška 7.000, Moldavija 3.000, najzad Mleci 4.000 dukata. Primaše ukupno 31.000 dukata u zlatu.