Opsesija vojnim udarom

PRVOG jula 1971. Tito je u Beogradu primio delegaciju Kosova. Iz strogo poverljive depeše koju mu je tim povodom poslao njegov kabinet vidimo da “prisustvo drugova iz SR Srbije nije predviđeno”, iako je Kosovo i dalje bilo u sastavu Srbije. Tito se saglasio s tim presedanom, ali to nije bio jedini previd vezan za ovaj događaj. Nije bilo predviđeno da sastanku prisustvuje i bivši predsednik Pokrajinskog komiteta SK Kosova Veli Deva, ali on se ipak pojavio u kosovskoj delegaciji, a još su neobičnije reči kojima je Tito započeo ovaj razgovor:

- Da li je neko od vas čitao Bibliju? Neki jeste. Evo, ja sam kao onaj Job, koji je obolio, pa na đubrištu sjedio, pa samo loše vijesti dobivao. Ništa dobroga, samo loše. Da bar čujem vas ovdje... da vidim...

Iz onoga što im je već na početku rekao, a i ono što će reći, proističe da Tito kosovskim političarima sugeriše da mu, bez obzira na realna zbivanja na Kosovu, govore samo “dobre stvari”. A da oni za “loše stvari” koje se dešavaju u ovoj pokrajini uopšte nisu krivi, već da im sreću kvare samo neke mračne snage izvan Kosova:

- Ja bih vama savjetovao da vi budete veoma oštri protiv svih tih pokušaja razbijanja na nacionalnoj osnovi na Kosovu, koji dolaze, razumije se, od izvjesnih ljudi koji izvana dobijaju direktive. To nije unutra raslo nego je izvana...

- To je sada jedna pojava koja nama razdire naš organizam naše zajednice jugoslovenske. To se sada razbuktalo u nekim republikama, ne u svima. To su dvije velike republike. U sklopu jedne ste vi, u manjim razmjerama je to kod vas, a vi to osjetite teško kod vas...

- Koliko ja znam vas tamo, vi ste do sada krupnih uspjeha postigli, da ste spriječili taj nacionalizam na vašem tlu, na Kosovu, to je albanski nacionalizam. Vi ste spriječili da on cvate...

- Mi se nalazimo u dosta teškoj situaciji. Nekako sam za Makedoniju, Bosnu i Sloveniju najsigurniji.

Ogovarao je i Beograd:

- Vi znate da sam ja tu bio u Beogradu... Beograd ne diše duhom socijalizma i duhom te radničke klase, nego čaršije itd.

- To sam ja njima (srpskim političarima) rekao. Rekoh, kako možete dozvoliti da vam čaršija tu sada... A čaršija je nadojena svim mogućim neprijateljskim, antisocijalističkim elementima. Bilo da brblja svašta, bilo da svjesno brblja, bilo da nesvjesno brblja i to se prenosi onda.

Obavestio je svoje goste i o tome da su temelji zemlje kojom upravlja više od 25 godina rastočeni:

- Baza naša dolje je već natrula. Ona je već počela da se razara.

Najavio je i da je spreman da u obračunu sa neistomišljenicima koristi čak vojsku:

- E, sada ću ja najprije gledati na lijep, miran način da razgovaram s ljudima. I onda ako ne bude išlo, ja ću otvoreno istupati. Ako ne bude išlo ni to, onda ću gledati da Savjet federacije sazovem. Ako ne bude išlo ni to, onda ću ja gledati da Savez boraca malo više aktiviram tu. A to je dosta velika vojska još. I na zadnje, moram vam kažem, da ću rađe i najdrastičnije mjere preduzeti nego da dođu drugi...

- Inače, može da se dogodi ono što vani pričaju (da se Jugoslavija raspadne). A ja otići ne smijem.

Rekao je i da će Jugoslavija posle usvajanja ustavnih amandmana, koje je on aminovao, možda biti ne samo konfederacija, već čak “i gore od konfederacije”:

- U vezi sa tim ustavnim amandmanima, u vezi sa prenošenjem na republike većeg dijela tih kompetencija državnih, porastao je apetit velikih nacija, porastao je apetit za državom. Prosto već sad nagoveštavaju i rade u tom pravcu da bi nekako bila to ne federacija, nego konfederacija, pa čak i gore od konfederacije.

Priznao je i da ne može da vlada bez vojske:

- Eto, ja izgleda dosta smetam i pokušavaju to. Ja sam rekao: ako bude to ovako sada išlo - i to mislim - ja do sada nisam to još nigdje javno govorio, ali moraću da govorim o tim problemima. Ne o meni, meni je svejedno, ja bih vrlo rado da pustim moju funkciju šefa države, jer meni to veže ruke kao šefu Komunističke partije, Saveza komunista. Drukčije bih ja s njima razgovarao. Nego ja moram da ostanem, i vojska je tu, ja tu moram vojsku držati. Jer ako ja napustim tu funkciju, onda nemam ni vojske.

Odao im je i veliku tajnu: da razmišlja da izvede vojni puč u zemlji:

- Ja sam rekao ako ne bude išlo drukčije, bolje da ja unutra u Jugoslaviji red nepravim sopstvenim snagama, bolje vojnim ili kakvim drugim - radnička klasa, vojska - nego da mi dođu Rusi ili neki drugi tamo da dođu tu. Bolje je to. Bolje onda da mi svom svojom snagom, radnička klasa, koja je kod nas dobra, narod, veliki dio naroda, boraca koje mi imamo u organizaciji, koja je velika i koja nije za to da se to sada sve upropasti što smo u ratu postigli - i armija (tako, konfuzno, u originalu). I moraću da se obratim jednog dana.

- Pustite meni sada da ja ovih dana mučim muku i da razmislim šta treba da učinim. Moraću. Ali, dajte vi, radite u tom pravcu što sam sada rekao, dajte mi podršku, brate moj, kao komunisti. Naročito u pitanju konsolidacije Saveza komunista.

IGRANjE S DRŽAVOM

Francuski pisac i političar Andre Malro, koji je u to vreme boravi u Beogradu, ovako je analizirao Titove eksperimente u rešavanju nacionalnog pitanja u Jugoslaviji:

- Nešto se događa u vašoj zemlji, ne baš najbolje, koliko vidim - rekao je on beogradskom intelektualcu Živoradu Stojkoviću:

- Sve su kombinacije sa Albanijom i oko nje moguće. Ona je isključiva, izolovana, ali je, neka vas to ne čudi, nezavisnija zemlja i od vas i od Grka. Na nju računa i istočni i zapadni blok, ali Albanci kojima sve treba, održavaju se bez ičega.

- Tu nasilnu gordost u siromaštvu neće korumpirati ni daleko bolje stanje njihovih sunarodnika u vašoj zemlji.

- Iznenađen sam da vi Jugosloveni ništa ne shvatate. Pa znate li vi da je jedina otvorena granica u Evropi ona između Albanije i Jugoslavije? To je ludost! Između država koje imaju najgore susedske odnose na kontinentu, s jedne teritorije na drugu cirkuliše se kao da granice i nema.

- Nemojte mi reći da je to zato što je vaša zemlja emancipovana. Ne! Vaša zemlja ima jednu nacionalnu politiku koja se igra sa državom.

- Sve evropske države su u osnovi centralističke, sem Jugoslavije. Da li vam to kazuje nešto?

- Toliko razdvajanja na nacionalnoj osnovi ne liči mi na čista posla.

- Netrpeljivosti su pre svega mentalna stanja kolektivnih psihologija. Ako već nisu, onda vaši nacionalizmi mogu biti manipulisani, provocirani, smišljeni da vas učine lomljivim. Najmanja zemlja, Albanija, već se time koristi i to, bojim se, kobno. Šta tek ostaje za veće i najveće sile koje se svuda, u svakoj zemlji, u sve upliću.

- Treba da pogledate u oči tragediji koja vam se približava.

Sutra: Blamaža u Njujorku