Za Srbe nema povratka

27. septembar

NALAZIMO se na paradi hipokrita i fariseja. Žarko Domljan, jedan od jastrebova hrvatskog režima, potpredsednik parlamenta i visoki poglavar Tuđmanove partije, učestvuje u Strazburu na jesenjem zasedanju Skupštine Saveta Evrope. Pritešnjen prigovorima zbog radikalnog etničkog čišćenja izvršenog u Hrvatskoj na štetu srpskog stanovništva Krajine i zapadne Slavonije, branio se ponavljajući do besvesti frazu koja je u Hrvatskoj već postala slogan, pošto je “vrhovnik” prvi izgovorio: “Srbi su napustili Hrvatsku svojom slobodnom voljom, niko ih nije oterao.” Domljan je sa svoje strane još dodao: “Srpski narod izvan Srbije je glavna žrtva političke filozofije pansrpstva.” Drugi član hrvatske parlamentarne delegacije, Ivo Škrabalo, uspeo je da iscedi jednu suzu kada je rekao: “Najvećem broju nas, u Hrvatskoj, duboko je žao što su Srbi otišli iz bivše Krajine gde su živeli 300 godina, ali nisu ih oterale hrvatske vlasti, otišli su pre bilo kakvog kontakta sa hrvatskom vojskom i policijom i uprkos ponovljenim pozivima predsednika i premijera Hrvatske da ostanu u Hrvatskoj, gde su im bila garantovana građanska i sva druga prava.”

Da li je moguće nešto bezočnije, ciničnije i lažljivije od ovoga? Koja prava su bila garantovana ljudima, bilo ih je 2.000 - 3.000, koji nisu pobegli, a sačekali su dolazak hrvatske vojske? Ubijaju ih po pet-šest na dan (a svi su stariji), u kuće im podmeću požare, ko izbegne masakr, isteruju ga sa tog područja...

“OUN i dalje dobija obaveštenja o pljačkanju i paljenju kuća na bivšem Sektoru jug (Krajine) koje vrše pojedinci u uniformama hrvatske vojske.” To je danas u Zagrebu izjavio portparol mirovnih snaga, Kris Ganes. Vojnici OUN su izvestili: nekoliko hrvatskih vojnika, koji su stigli kamionom, počeli su da pljačkaju stanove u selu Končarev Kraj; duž puta između Strmice i Sepine Poljane sva sela su opljačkana i spaljena.

Nastavlja se u međuvremenu kolonizacija Krajine. Danas su 300 Hrvata, koji su isterani iz Banjaluke i Doboja, dobili kuće Srba u nekoliko sela oko Petrinje. U ovom kraju vlada haos. Vlasti su nespremne da organizuju kontraegzodus, podvukli su rukovodioci Zajednice za izbeglice Hrvatske na svojoj današnjoj skupštini u Zagrebu. I železničari se žale na nepodnošljivu situaciju koja je stvorena u železničkom saobraćaju u Krajini: nedostaju lokomotive i vagoni, na liniji od Ogulina do Knina 40 prelaza je nezaštićeno, mašinovođe ne mogu da uspostavljaju vezu sa stanicama, vozovi saobraćaju uz veliki rizik. Na području Plitvičkih jezera, nacionalnog parkaponovo otvorenog za turizam, još su zatvorene osnovna škola i ambulanta, samo je jedna prodavnica ponovo otvorila prozorske kapke...

Istraživanje koje je obavila humanitarna organizacija “Veritas” ustanovilo je da se u civilnim i vojnim zatvorima Hrvatske nalazi 880 Srba iz Krajine, praktično svi oni od 18 do 60 godina koji su uhvaćeni u civilnoj ili vojnoj odeći za vreme operacije “Oluja”. Drugih 3.000-4.000 civila, svi iznad 60 godina, zatvoreni su u sabirnim logorima. Prvi su podvrgnuti inkvizitorskom postupku uz optužbu da su počinili ratne zločine, drugi su rasuti od Kutine do Šibenika bez ikakve perspektive da će skoro izaći iz logora. Sasvim mali broj onih koji su ostali na teritoriji Krajine su bolesni ili nesposobni da se staraju o svojim najnužnijim potrebama, ostali su bez ikoga svoga, bez imovine, bez sredstava za život, lišeni ličnih dokumenata i žive u stalnom strahu da će biti poubijani.

Još jedan dokumenat: Petar Mrkalj, angažovan u ime hrvatskih pacifista u Helsinškom odboru za ljudska prava, izjavio je pre tri dana u Zagrebu: “Sve mere i postupci hrvatskih vlasti pokazuju da za Srbe, osim minimalnih izuzetaka, nema povratka u Hrvatsku. Oni su izgnani upravo radi čišćenja Hrvatske od njihovog prisustva, da bi se radikalno rešilo vekovno pitanje Srba u Hrvatskoj. Kuće koje su Srbi napustili na novooslobođenim teritorijama spaljuju se pošto su opljačkane i niko ne sprečava ove zločine. Sve ovo deo je jednog plana.”

U oslobođenim selima, a Mrkalj je tome svedok, pošto je poslednjih dana više puta posetio Krajinu - “kamioni bez registracija i tablica odlaze i dolaze, odnoseći sve ono što se još može opljačkati, pokrasti i natovariti.”

Onom malom broju Srba koji su ostali, uzimaju stoku, električne generatore koji su ih snabdevali električnom energijom, traktore, sve. A njihova prava? Ne postoje: bilo koji delinkvent, u uniformi ili ne, može da ih ubije kao pse. Selo Sjeničak, u blizini Karlovca, imalo je oko 800 kuća u trenutku oslobađanja. Već dva meseca, svakog dana, po nekoliko njih izgori u požaru, za koji dan neće ostati nijedna. Nekoliko policajaca je priznalo da nije u pitanju plata, smesta bi skinuli uniformu, stid ih je. Niko od njih ne uspeva da zaustavi palikuće, boje se osvete.

U srpskim kućama koje još nisu uništene, smestili su se Hrvati proterani iz Bosne i Srbije. Novo stanovništvo već je potpuno zauzelo varošice Vrginmost, Vojnić, Kmjak, Tušilović i druge; novim kolonistima kuće se ustupaju na 10 godina posle čega će moći da ih otkupe. Ako tako stoje stvari, pita se Mrkalj, jasno je šta se misli o pravim vlasnicima Srbima koji su prognani ili pobegli. Ako neko i uspe da se vrati, gde će da stanuje? Ne treba se čuditi, dakle - zaključuje Mrkalj - što su i one srpske porodice koje su imale nameru da se vrate u svoje kuće pošto su izbegle opasnost od borbi za vreme “Oluje”, a izgleda da prvi spiskovi kandidata za povratak sadrže više od 10.000 imena, morale da odustanu. A to je bio i ostao cilj koji je Tuđman hteo da postigne, jer ih više ne želi. Kaže Mrkalj: “Ja ne radim ništa drugo nego samo pišem pisma Tuđmanu, vladi i drugim hrvatskim vlastima, ali ne dobijam odgovor.”

U Strazbur, umesto Domljana i Škrabala, trebalo je da pošalju ovog pravednog a nemoćnog čoveka. Ali i bez njega, i uprkos Domljanu i Škrabalu, parlament Saveta Evrope je i ovako zauzeo pravedan stav. U završnom dokumentu o stanju u bivšoj Jugoslaviji zahteva se od hrvatske vlade da “poštuje sporazum postignut sa OUN 6. avgusta, time što će davati obaveštenja i prihvatiti prisustvo stranih posmatrača i garantovati elementarna prava onima koji žive na njenoj teritoriji”. Zahteva se, pored tog, da “u što kraćem mogućem roku budu preduzete mere koje će omogućiti povratak lica koja su postala izbeglice zbog operacije ‘Oluja’ i da se poštuje puno ostvarenje njihovog prava na imovinu”.

KRAJ

Od sutra novi feljton ”Novosti”: Urota veka - kako je uništena konoplja kao industrijska biljka