Glas pilota upravlja lovcem

JUGOSLOVENSKI nadzvučni avion, lovac napredne četvrte generacije, zbog idejnih rešenja uvršten je, u svojoj klasi, u manju grupu naprednih letelica, koje su se u to vreme razvijale. Naročito su isticana rešenja kabine i pilotskih komandi, postavljenih bočno. Ali ono što je posebno krasilo ovaj vazduhoplov bilo je tehnološki revolucionarno rešenje - mogućnost upravljanja glasom.

U laboratorijama u Žarkovu napravljen je funkcionalni model kabine(“atrapa”) u kojoj je ugrađena elektronska oprema posebno projektovana za NA. Grupu stručnjaka sa Vazduhoplovno-tehničkog instituta i Instituta “Mihailo Pupin”, koji su razvijali ove najsavremenije sisteme za kabinu, predvodio je dr Dušan Minić. Naime, ovi ljudi su osamdesetih godina prošlog veka, razvili modul za upravljanje glasom koji je tek ovih godina dostupan širem tržištu preko najasavremenijih i najskupljih mobilnih telefona američkih i južnokorejskih firmi.

- Upravljanje glasom je omogućavalo prepoznavanje glasa pilota i to u normalnim, ali i u stresnim situacijama - priča dr Dušan Minić. Instrukcije za upravljanjem glasom su prethodno smeštane u memoriju računarskog sistema za upravljanje glasom. Repertoar instrukcija je obuhvatao veći broj naređenja koje je pilot bio u obavezi da nauči. Pošto na jednom avionu leti više pilota, predviđeno je da svaki pilot ima sopstveni memorijski modul sa snimljenim komandama. Spisak komandi se odnosio na funkcije koje ne mogu da ugroze bezbednost izvršavanja misije kao što su dobijanje podataka o motorskom, gorivnom, električnom ili hidrauličnom sistemu i slično. Opsežna ispitivanja su pokazala da je verovatnoća prepoznavanja komandi veća od 95 odsto. Modul za upravljanje glasom je bio otvoren u hardverskom i softverskom smislu što je ostavilo mogućnost daljeg usavršavanja i uključivanja novih komandi značajnijih za izvršavanje misije.

U projektu nadzvučnog aviona predviđena je ugradnja najsavremenijih elektro-elektronskih sistema, uređaja i naoružanja koja je odgovarala napredno opremljenom avionu četvrte generacije.Sistemi su preko dve dvostruko redundovane standardne magistrale podataka (MIL-STD-1553B) integrisane u jedinstveni napadno-navigacioni sistem (NNS). Kontrola razmene podataka je takođe bila dvostruka (glavna i pomoćna), čime je obezbeđen visok stepen pouzdanosti rada. Za slučaj otkaza, zavisno od njegovog značaja i u slučaju promene borbenog zadatka, predviđena je rekonfiguracija sistema u letu radi nastavka izvršenja dotične misije koja je u toku. Kompletan napadno-navigacioni sistem je bio otvoren u hardverskom i softverskom smislu za dalje nadgradnje i izmene, jer se u to vreme očekivao nagli razvoj elektronike.

U laboratoriji za integraciju sistema u Žarkovu napravljena je avionska kabina kakvu je trebao da ima nadzvučni avion. Svi sistemi su povezani na identičan način kao u pravom avionu i sa avionskom kablažom. Oni su ispitivani pojedinačno ali i u okviru jedinstvenog nišansko-navigacionog sistema.

- Unutrašnji izgled funkcionalnog modela kabine (“atrape”) u potpunosti je odgovarao izgledu odabrane varijante kabine NA - svedoči dr Dušan Minić i dodaje da su klasični avionski instrumenti bili izbačeni kao nepotrebni i zastareli: - Pilotsko sedište je projektovano sa povišenim nagibom (radi osiguranja mogućnosti povećanog opterećenja pilota). Pilotska palica je bila na desnom, a ručica gasa na levom pultu. Na rukohvatima pilotske palice i ručice gasa nalazio se veći broj prekidača. Preko ovih prekidača obezbeđeno je upravljanje NNS po sistemu HOTAS (Hands On Throtle And Stick). Kabina je bila opremljena sa jednim gornjim prikazivačem HUD (Head Up Display), dva donja prikazivača HDD (Head Down Display) i sa upravljačkim panelima. Kao opcija predviđen je razvoj prikazivača na kacigi pilota HMD (Helmet Mounted Display).

Na ispitivanje modela kabine u Žarkovu su dolazili odabrani piloti. Oni su u ovom “simulatoru” proveravali inženjerska rešenja da bi se upoznali i upravljali sa integrisanim nišansko-navigacionim sistemom. Davali su ocene, primedbe sugestije u vezi sa upravljanjem, izgledom i repertoarom simbola, rasporeda i izgleda komandi.

Jedonstavno rečeno - nadzvučni avion je “leteo” po žarkovačkim laboratorijama:

- Matematički model dinamike leta je obezbeđivao funkcionalni model kabine (“atrape”) u svim fazama leta kao što su poletanje, navigaciono letenje, dejstva vazduh-zemlja i dejstva vazduh-vazduh -objašnjava dr Minić. Ovaj model je ujedno obezbeđivao i sve potrebne podatke za simulirane avionske sisteme koji su funkcionisali kao pravi u zavisnosti od letnih uslova. Korišćenjem pilotske palice, ručice gasa i pedala, pilot u FMK (“atrape”) je mogao da upravlja letom kao da je u kabini pravog aviona. Na prikazivačima HUD i HDD generisani su standardni simboli preko kojih je pilot dobijao na efektan način sve potrebne podatke za izvršenje misije. Za ovu potrebu razvijen je veći broj osnovnih formata (repertoara) simbola. Raspored osnovnih formata je bio zavistan od izabranog režima i podrežima nišansko-navigacionog sistema. Razvijen je i veći broj podformata simbola, tako da je pilot mogao u svakom osnovnom formatu da bira podformate da bi dobio više podataka po svojoj želji. U dejstvima vazduh-zemlja i vazduh-vazduh pilot je mogao da bira oružje, da zahvata cilj i dejstvuje kao u stvarnom avionu.

Kako dalje svedoči dr Dušan Minić, veliki prodor koji su naši inženjeri elektronike ostvarili tokom projektovanja i izrade funkcionalnog modela kabine zaslužan je i prethodan korak u razvijanju sistema na avionima “orao” i “G-4m”. Elektronsko-nišanski sistem je usvojen u naoružanju JNA i započela je njegova serijska proizvodnja.Tokom rada na programu nadzvučnog lovca inženjeri iz Žarkova imali su saradnju sa kompanijama iz više zemalja u kojima su se upoznavali sa njihovim rešenjima i sa njima su pravili zajedničke specifikacije pojedinih elektronskih sistema. Kako tvrdi ovaj stručnjak, upoznavši se sa nekoliko ovih laboratorija, naši inženjeri su bili uvereni da mogu samostalno, sa domaćim resursima, da uđu u projekat FMK (“atrape”).

- Finalna verzija funkcionalnog modela kabine daleko je prevazišla početne taktičko-tehničke zahteve i očekivanja - veli Minić.Još u toku razvoja FMK je predstavljen velikom broju visokih domaćih i stranih delegacija - seća se Minić. - Rad u kabini prezentiran je 1989. godine predsedniku SIV SFR Jugoslavije Anti Markoviću i članovima njegovog kabineta. Oni su bili oduševljeni.