Avioni kao kamioni

PROGRAM nadzvučnog višenamenskog jugoslovenskog aviona zvanično se preselio u istoriju pred naletom slovenačkog i hrvatskog separatizma. Ljubljana i Zagreb hteli su samostalnost po svaku cenu. Odluku da SFR Jugoslavija mora da odustane od projekta izgradnje nadzvučnog lovca, Francuzima je zvanično saopštio general Zvonko Jurjević, tadašnji komandant avijacije, na izložbi vazduhoplova u Buržeu 1991.

Godinu dana kasnije u Beogradu je formalnopravno nestao i institut čiji su stručnjaci radili na razvoju ovog aviona, kao i borbenih vazduhoplova ranijih generacija. Ostaci određenih delova bivšeg Vazduhoplovnotehničkog istituta su pripojeni Vojnotehničkom institutu, ustanovi koja je razvijala borbena sredstva za potrebe Kopnene vojske. Nadzvučni avion ostao je bez adrese na kojoj je “porađan”.

Naime, posle proglašenja SR Jugoslavije 1992. godine povampirila se stara želja i ideja u delu armije da se sve potčini “kovovskim” strukturama! U novi vojni vrh došli su ljudi po rođačko-plemenskom kriterijumu. Bez razumnih razloga donose i neke nezakonite odluke. Naređenjem načelnika Generalštaba SR Jugoslavije, od 30. juna 1992. godine, ukinut je Vazduhoplovnotehnički institut, koji je, inače, osnovan naređenjem predsednika SFRJ 10. avusta 1946. J. B. Tita. Sama po sebi odluka je apsurdna jer u njoj načelnik Generalštaba na sebe preuzima predsednička ovlašćenja. Ali za to, onda, kao i danas, malo je ko mario. Ukidanjem najstarije ustanove koja se bavila istraživanjima i razvojem odbrambenih tehnologija, izbrisan je i jedan značajan deo istorije vazduhoplovstva. Za datum osnivanja nove naučnoistraživačke ustanove uzet je 3. novembar 1948, kada je nastao Vojnotehnički institut kopnene vojske. Godine rada i istraživanja vazduhoplovaca jednostavno su obrisane. Uredno su sklonjeni portreti prvih direktora Vazduhoplovne ustanove, pukovnika Koste Svičeva i akademika Svetopolka Pivka i mnogih njihovih naslednika.

Na istom talasu, po istom principu, Vazhduhoplovno-opitni centar u Batajnici utopljen je u Tehničko-opitni centar. Ukratko, sva postojeća tehnološka dostignuća stavljena su u istu ravan, upravljanje i kontrolu nad njima preuzeli su nedovoljno kompetentni kadrovi.

- Dogodilo se upravo ono na šta je upozoravao francuski vodeći projektant vazduhoplova, gospodin Žerar, 1985. godine, obilazivši “Prvu petoletku” u Trsteniku - kaže ovih dana general Sava Pustinja. Pod istom komandom ponovo su se našli “kamioni i avioni”. Vazduhoplovne tehnologije ne trpe ni najmanju grešku, ni toleranciju na propust, pa ni prisustvo i uticaj liberalnijih propisa i standarda tehnologije - objašnjava on.

Posle “reformi” naučnoistraživačkih kapaciteta u Srbiji i odustajanja od projekta nadzvučnog aviona, ukidanja radnih mesta mnogi vrhunski stručnjaci postali su višak. Veliki broj njih obreo se u Kanadi i SAD gde su ih oberučke prihvatili i zaposlili u najvećim firmama avio-industrije. Brojeći danas kolege iz Vazduhoplovnotehničkog instituta, koje još uvek rade u velikim svetskim komapnijama za projektovanje vazduhoplova, sagovornici “Novosti” izbrojali su, po svojim saznanjima, njih pedeset i sedam. Po oblastima u kojima rade u inostranstvu najviše ih je iz Sektora projektovanja i proračuna strukture aviona - trideset i dvoje, iz Odeljenja aerodinamike devetnaest, iz Sektora avionske opreme i naoružanja šest...

Veliki je broj onih koji nisu otišli u inostranstvo, ali su napustili institut jer više nisu prepoznavali ustanovu u kojoj su sa velikim elanom radili. Shvatili su da tu za njih nema nikakve perspektive. O tim lomovima i dilemama svedoči Zoran Antunović, bivši šef Računskog cenra u Žarkovu:

- Bio sam u proleće 1993. na dežurstvu u Računskom centru u VTI. Bila je noć, a RC je svetleo kao napušten svemirski brod - seća se Antunović. - Prethodnih dana čuo sam priču da je na jednom letu iz Budimpešte za Toronto u avionu bilo sedam kompletnih porodica naših kolega, ranije zaposelnih ovde. Bio sam očajan. Sutra sam uzeo radnu knjižicu i otišao.

General Sava Pustinja nerado komentariše spekulacije da su zapadne zemlje u stvari razbile SFRJ upravo zbog dostignutog nivoa tehnološkog razvoja i otvorenih perspektiva da se umeša u globalnu raspodelu profita od izvoza naoružanja i ugrozi pozicije najvećih svetskih izvoznika “bezbednosti”. Ipak, kaže sledeće:

- Proizvodnja naoružanja i vojne opreme u SFRJ je naglo tih godina rasla. Izvozni poslovi, prvenstveno u zemlje trećeg sveta, bili su impozantni. Prevazilazili su vrednosti jugoslovenskog prihoda od turizma, koji je stalno hvaljen. U okviru delatnosti razvoja i proizvodnje naoružanja i vojne opreme, posebno je bila organizovana vazduhoplovna oblast. Nije slučajno što smo jedna od retkih relativno manjih zemalja izvezli oko 200 primeraka aviona (“G-2 galeb”, “jastreb”, “G-4 super galeb” i sada avion “lasta”) - priča dalje Pustinja. Vrhunac postignutog nivoa bilo je pokretanje programa razvoja i proizvodnje višenamenskog nadzvučnog aviona, četvrte generacije.

Mala SFR Jugoslavija tada je zemljama najvećim izvoznicima oružja na godišnjem nivou “otkidala” nekoliko milijardi dolara. Novi avion je bio nova šansa da SFRJ zgrabi još veći deo kolača na tržištu oružja.

- Nadzvučni avion je poseban primer za rasuđivanje u tom smeru. Njegov je Idejni projekat (IP) paralelno rađen sa dve različite vodeće firme iz Francuske i V. Britanije. U toku toga rada, one su bile takmičarski i konkurentski nastrojene. Posle završenog IP, u periodu pregovora o pravljenju nacrta ugovora za dalju ukupnu saradnju, iznenada su Britanci promenili politički odnos prema toj saradnji - priča, dalje, naš sagovornik i prepričava sastanak u SDPR-u koji je iznenada zakazao britanski vojni ataše, kada je u ime zvaničnog Londona našoj strani i British aerospace saopštio da ne smeju da u SFRJ transferišu tehnologiju mlađu od sedam godina.

- Vest da mu se zabranjuje saradnja sa Jugoslovenima iskreno je iznenadila gospodina Flečera (šef razvoja naprednih programa “Britiš aerospejsa”). Iznerviran, počeo je da psuje atašea i vladu, što im ubijaju posao i perspektivu. Da li se sa vremenske distance može ceniti da je britanska vlada napravila ovaj zaokret pošto su već tada znali za projekat rušenja SFRJ? Da li, s druge strane, to znači da Francuzi nisu bili u ovom “kolu” - pita se danas Pustinja.

AMERIČKO PRIZNANjE I KAZNA

KADA je osamdesetih godina prošlog veka Američko vazduhoplovstvo raspisalo konkurs PATS za nabavku letelice za obuku prelaska pilota iz podzvučne u nadzvučnu avijaciju javila se i Avio-industrija SFRJ. Amerikanci su nameravali da kupe 900 školskih aviona za svoje potrebe i za NATO, i njihova pilotska delegacija u sastavu general Robert Ouks, pukovnici Dejvid Dimarći i Rodžer Kondi, zajedno sa ženom pilotom, kapetanom Li En Marten stigla je na Batajnicu u leto 1989. Sve četvoro je probalo u letu avion G-4 i svi su bili oduševljeni letnim sposobnostima našeg aviona. Nisu bili zadovoljni motorom koji je bio zastareo i opremom kabine, ali to su svakako hteli sami da reprojektuju. Na pomolu je bio posao veka. Činilo se da su Amerikanci spremni da “zatvore” konkurs. Do tada su iz “Sokola” u Mostaru izašle 93 ovakve letelice, a 900 struktura aviona G-4 zaposlilo bi im kapacitete za celu deceniju, dok bi SFRJ zaradila stotine miliona dolara.

- Čini mi se da je posle ove posete sukob političara u SFRJ dobio strelovito ubrzanje - svedoči general, probni pilot Branko Bilbija, koji je takođe bio na Batajnici sa gostima iz SAD. Amerikanci su narednih godina odlučili da kupe švajcarske “pilatuse”, a zvanični Vašington i London počeli su da satanizuju Srbe.