Simbol postaje zapaljeni krst

NA tajnom sastanku Kju-kluks - klana u Nešvilu postalo je jasno da je pokret prevazišao snage i organizacione sposobnosti svojih osnivača. Toga su i oni bili svesni, i vođstvo su prvo ponudili proslavljenom južnjačkom generalu Liju. Međutim, general Li u sebi nije nalazio ni snage ni volje da suštinski poraz pretvara u prividnu pobedu. On je uputio molioce na svog kolegu, generala Natana Fostera.

Natan Foster je prihvatio ponuđenu čast. Ovaj čovek inače veoma hrabar (pod njim je za vreme rata ubijeno čak 14 konja), bio ubeđeni i ogorčeni rasista. Pre rata obogatio se kao trgovac. Tokom ratnih sukoba dozvolio je svojim vojnicima jednu celu zarobljenu četu crnačkih vojnika. Ovaj čovek je klanu dao novu snagu. Za vreme njegove vladavine pokret je dobio neslućene razmere. Naime, tajna društva su po pravilu društva muškaraca; smatralo se i smatra se da žene nisu u stanju da čuvaju tajnu onako kako su to muškarci u stanju da čine. Kju-kluks - klan je demantovao ovo shvatanje. Neposredno posle osnivanja Nevidljivog carstva, hiljade belih žena se, u najvećoj tajnosti bacilo na šivenje odeždi za i oznaka Kju-kluks - klana. Sašiveno je više od 400.000 belih odora za ljude i isto toliko pokrivača za konje. Belo više nije bilo samo boja zaumnog sveta seni; postalo je simbol čistote bele rase, koja je najnovijim razvojem događaja bila dovedena u opasnost.

Ugroženi primat branio se svim, a pre svega nasilnim sredstvima. Premlaćivanja, ubistva, silovanja, paljenja kuća i ostale imovine postala su noćna mora i navika. Kako je negde kazano: noć je doba zavera i zla. Razlozi za ova dela podsećali su na razloge iz basne o vuku i jagnjetu. Žrtva je na izborima glasala za omrzute republikance sa Severa, ako se pokaže da nije, ipak je kriva jer je izašla na izbore. Ili je nesrećnik kupio malo imanje, koje je želeo da kupi jedan osiromašeni belac; ako belog kupca uopšte i nije bilo, on je mogao da se pojavi...

Osim crnaca, na udaru su bili i beli izdajnici. Beli učitelji sa Severa, koji su u lokalnim školama podučavali male crnce, na mnogo načina su zlostavljani sve dok se ne bi vratili tamo odakle su došli. Za uporne su postojale i žešće kazne - sve do same smrti. Posebnu mržnju klana su izazivali beli misionari, koji su se usuđivali da propovedaju hrišćansko uverenje da su svi ljudi Božja deca, i da su stoga svi jednaki pred njim. Rasisti su zbog svojih uverenja bili spremni da udare i na ljudski i na Božji svet. Na ovom mestu jasno se otkriva jedna antihrišćanska i satanistička crta klana. Vidimo da imena, kao što su Veliki veštac, ili Veliki zmaj, nisu samo znak prolazne mode, niti su slučajno takva. U ovim imenima se zapravo otkriva mračna suština ovog pokreta.

Svi počinjeni zločini i sva nedela su, zbog tajnosti organizacije i masovnih počinitelja, ostali nekažnjeni. U jednom trenutku činilo se da su Građanski rat i pobeda u njemu izgubili svaki smisao; stanje je bilo gore nego pre početka sukoba. Centralna vlast to više nije mogla da toleriše; 1869. godine, dakle tri godine posle osnivanja društva za plašenje crnaca, ovo društvo je preraslo u pravog i istinskog gospodara Juga. Izvesnost nove invazije sa Severa postala je nužna i očigledna. Veliki veštac je stoga doneo odluku o raspuštanju ovog bratstva zla i nasilja. Za utehu svojim sledbenicima objavio je da su ciljevi društva postignuti - sprečeno je potpuno rasulo i krajnja propast bele rase na Jugu. Klan je, dakle, zvanično prestao da postoji.

Međutim, kad jednom iz klice iznikne biljka koja donosi otrovni plod, ona se ne može više vratiti natrag. Klan je nastavio da živi u svesti i sećanju rasističkog nazadnog dela bele Amerike. U jeku Prvog svetskog rata, pojavio se film “Rađanje nacije”, koji je Kju-kluks - klan prikazao kao organizaciju koja je spasla Ameriku od moralnog i političkog rasula. Među onima koji su poverovali u poruku filma, bio je i mladi metodistički propovednik Vilijam Simons, i on je postao osnivač drugog klana.

Zadaci obnovljenog klana su ostali isti; amerikanizam u svim vidovima života, arijevska prevlast, i naravno, postavljanje crnaca na njihovo mesto. Kao i svi lažni proroci, i Simons je svoje prave ciljeve umeo da uvije u prikladne fraze: Gle kako se nevidljivo carstvo budi iz poluvekovnog sna. Ono odmah kreće da za čovečanstvo ispuni novu misiju i da vasrksne vratsko prijateljstvo među ljudima.

Međutim, pored svih velikih reči i još većih nada, počeci drugog klana nisu bili nimalo laki. Pristalica je bilo malo, para još manje; najzad je blagajnik pobegao sa ono malo novca što je organizacija uspela da stekne. I kad je propast bila na vidiku, u životu Simonsa i njegovog rasističkog mezimčeta pojavili su se novi ljudi. Spas je došao u obliku bivšeg novinara Edvarda Klarka i njegove prijateljice, udovice Elizabet Tejlor (osim istog imena ona sa poznatom glumicom nema nikakve veze).

Ovo dvoje rasističkih pustolova, kratko vreme su u klan uspeli da unesu novu snagu i polet. Nije prošlo mnogo vremena, a organizacija je imala više od 100.000 članova, privatni univerzitet, a od šivenja odeždi za klan napravljena je čitava industrija.

Sa novim ljudima, klan je stekao i nove neprijatelje. To više nisu bili samo crnci koji ne znaju gde im je mesto, već i njihovi beli saveznici koji ih podržavaju u tom. Osim belih izdajnika svoje rase, na listi neprijatelja klana našli su radnički aktivisti, Jevreji i svi oni čije ponašanje nije bilo u skladu sa puritanskim moralom udovice Tejlor. Preljubnice uhvaćene na delu, morale su više da se boje klana nego gneva svojih muževa. Onu koje se novi Kju-kluks - klan domogao, posle nisu mogli da očiste od smole i perja. Sitni lopovi i prodavci alkohola takođe su bili na meti. (Vredno je pomenuti da se iz ovog puritanskog duha rodila prohibicija, koja nije uspela obične Amerikance da odvrati od alkohola, ali je zato italijanskoj mafiji koja se dotle bavila sitnim kriminalom i ucenjivanjem emigrantske siritinje, dala krila i moć, koju do tada nije steklo nijedno tajno društvo. Tako je sprovođenje izrazito moralnih ciljeva dovelo do jačanja jedne izrazito nemoralne organizacije).

Simbol ovog novog klana bio je zapaljeni krst. Ma šta mislili, ovo ipak ima jedan duboki smisao; zajedno sa krstom, gorele su temeljne hrišćanske vrednosti, za koje se na rečima zalagao propovednik Simons i njegovi prijatelji. Noćne procesije, napadi na crnce, levičare, sitne lopove i preljubnice postali su redovna pojava na američkom Jugu. I kao što se dešavalo pola veka ranije, maske u obliku kupe skrivale su lica počinilaca, za sva ta zlodela, niko nije ni uhapšen ni kažnjen.

Sutra: Kako je nastala sicilijanska mafija