Nagrada od milion evra

KRVAVI obračun klana Luke Bojovića i Slobodana Šaranovića je počeo nestankom i likvidacijom Slobodana Radonjića (30), koji je ostao dužan novac za kilogram droge, nikom drugom do Filipu Koraću, Bojovićevoj desnoj ruci. To su operativna saznanja crnogorske i srpske policije.

Radonjić je nestao jula 2009. i već šest godina bukti rat između dve, do krvi zavađene ekipe. U potragu za sinom posle nekoliko dana uključio se njegov otac Danilo. Nestanak jedinca, kao i sumnje da je otet, prijavio je beogradskoj policiji. Stariji Radonjić je paralelno sa policijom, vodio istragu o Slobodanovoj sudbini. Za pomoć je zamaolio ne samo prijatelje i kumove, već i viđenije ljude u srpskom i crnogorskom podzemlju.

- Slobodan nije imao dosije u policiji - ispričao je Danilo za jedan beogradski dnevni list. - On je porodičan čovek i na Vračaru je držao radnju sa luksuznim pićima i čokoladama.

PODZEMLjE je, ipak, imalo svoju verziju događaja. Pričalo se da je Slobodan "zavrnuo" Koraća, odnosno Luku Bojovića za novac od prodaje kilograma kokaina i da to ne može da prođe bez posledica. Znalo se i sa kim je zakazao susret, kako bi, navodno, "izgladio nesporazum sa Koraćem", ali i šta se posle toga desilo.

- Postoji očevidac koji je u policiji do detalja opisao kako je izgledao momak s kojim je Slobodan poslednji put viđen - pokušavao je Danilo Radonjić kroz medije da razjasni šta se dogodilo sa njegovim sinom. - Znam da je otišao da se vidi s njim i da je poslednji put viđen kada je seo na suvozačevo mesto u automobil Luke Đurovića iz Bara, sa kojim je bio prijatelj.

ĐUROVIĆ, vođa jednog od najjačih kriminalnih klanova u ovoj crnogorskoj luci, bio je desna ruka imenjaka Bojovića i njegovoj "ogranak" u ovoj zemlji. Sa "saradnicima" iz Kotora "skrivio" je mnogo smrti, a na kraju je i sam nastradao u, kako se sumnja, isceniranoj saobraćajnoj nesreći.

Ipak, tog jula 2009. Đurović je poslednji video Radonjića živog. On ga je povezao direktno u smrt. Slobodanovo telo do danas nije pronađeno, a njegov otac, za života, hteo je, kako je objašnjavao prijateljima, da ga sahrani i da mu se "kosti smire".

U traganju za istinom o sinu i za njegovim telom Radonjiću je, među prvima, u pomoć pritekao kum Branislav Brano Šaranović.

- Nisam zvao kuma Šaranovića, već je on sam došao da mi pomogne kada je čuo šta se dogodilo. Obećao je da će doći do informacije gde je nestao moj sin - rekao je tada Radonjić za beogradske medije.

VERUJE se da je upravo Šaranović taj koji je sklopio sve kockice nestanka i tragičnog kraja kumčeta. Sve više se približavao nalogodavcima i direktnim izvršiocima Slobodanovog ubistva. Upućivao je preteće poruke Filipu Koraću, Luki Đuroviću, Luki Bojoviću... Onda se i sam našao na meti zločinaca. Bojovićev klan, kako se sumnja, potegao je prvi potez i uklonio glavnog čoveka, koji je mogao da im "pomrsi konce".

- Dan pre smrti, Branislav Šaranović je uspeo da kontaktira sa Lukom Đurovićem i zatražio je od njega da se sretnu i da mu objasni gde je nestao Slobodan, nakon što je ušao u njegov auto - navodi izvor "Novosti". - Đurović je navodno pristao.

OSMOG dana oktobra 2009, dva i po meseca posle nestanka Slobodana Radonjića, ubijen je Branislav Šaranović. Dok je svojim vozilom prilazio kući na Dedinju iznenada su mu se na skuteru približila dvojica momaka sa kapuljačama. Sačekali su da parkira auto i izađe, a potom, dok je prelazio ulicu, zapucali uz žestoku psovku:

- Majku li ti j... - začulo se iz usta zločinca dok su odjekivali rafali iz "heklera", od kojih je čak 17 pogodilo Šaranovića.

Na asfaltu je ostalo izrešetano telo. Policijski uviđaj nastavljen je i sutradan, ali osim desetine čaura, malo toga je pronađeno. Upućeni u mafijaška smaknuća, ali i policija, koji su od važnog očevica dobili podatak o psovci, odmah su posumnjali da su se Šaranović i bar jedan od dvojice napadača - poznavali.

- Postoji operativni podatak da je na skuteru bio Luka Đurović - navodi sagovornik "Novosti". - To do danas, međutim, nije potvrđeno. Ipak, činjenica je da su se žrtva i zločinac poznavali. Policija je pronašla "hekler" i sa njega su čak skinuti DNK uzorci, ali iz nekog razloga taj slučaj se do danas vodi kao nerasvetljen.

ANALIZOM mobilne telefonije i baznih stanica, prema nezvaničnim saznanjima, zabeležena je intenzivna komunikacija Filipa Koraća i još trojice njegovih drugara, sa brojevima, čiji su korisnici tada bili u blizini mesta Šaranovićevog ubistva. Korać i ekipa su bili kod hotela "Slavija".

- To su sve policijska saznanja, ali direktnih dokaza za krivce još nema - navodi naš izvor. - Neko ko je učestvovao u svemu tome bio bi idealan kao svedok i uz sve prikupljene dokaze, mnogi bi se našli iza rešetaka.

Šaranović, koji je bio vlasnik kazina na Slaviji, u mnogim poslovnim, ali i kriminalnim krugovima uživao je veliki ugled. Njegovo ime, pored ostalog, neki su i povezivali i sa grupom "Amerika". Ništa manje "uticajan" nije bio ni u Crnoj Gori.

SMRT Brane Šaranovića bio je udarac od koga se njegov brat Slobodan nije mogao da oporavi. Nekoliko meseci kasnije, krajem 2009. godine javno je raspisao nagradu od milion evra za informacije o zločinu.

- Neću krvnu osvetu! Neću ubice, već nalogodavce smrti moga brata Branislava. Ogorčen sam na istragu koja tapka u mestu i zato nudim novčanu nagradu za informaciju o organizatorima.

Ovako je stariji Šaranović za "Novosti" objašnjavao zašto je morao da ponudi javnu nagradu, šestocifrenu sumu u evrima, preko oglasa u novinama. Tada je rekao da želi da uzme "istragu" u svoje ruke, a u proglasu je čak naveo da će ubicama oprostiti!

- Zasada ne znam ništa o naručiocima Branovog ubistva - pričao je tada Šaranović. - Nezadovoljan sam dosadašnjim radom srpske policije jer za dva meseca nemaju pomaka u istrazi. Iz crnogorske policije niko sa mnom nije ni kontaktirao.

PLAKATI sa nagradom objavljeni su ne samo u Beogradu, već i na javnim mestima po crnogorskim gradovima. Zavet je objavio je i na internet-sajtu www.branislavsaranovic.com.

- Pozivam ubice, njihove pomagače i sve eventualne svedoke da otkriju svoja saznanja - stajalo je tada u ovom svojevrsnom proglasu. - Zaklinjem se čašću i imenom da ću, ubicama moga brata, ne samo oprostiti već garantujem svojom glavom i životima moje uže porodice da ih neću prijaviti policiji, niti progoniti na bilo koji drugi način. Neka mi samo povere tačnu i proverljivu informaciju: ko je sa njima prvi kontaktirao, kako su angažovani, ko je platio i ko je pravi nalogodavac.

Kako je objasnio, garancija se odnosila i na osobe koje nisu direktni izvršioci, već su pružali podršku - nabavili motocikl, oružja, opremu... ili su pomagli izvršiocima prilikom bekstva (sakrili motor, prihvatili ih u auto, prevezli do skloništa, uklonili oružje ili druge tragove) te postali saizvršioci tog čina...