Droga u pozadini svih ubistava

SMRT prijatelja i kumova Gorana Marića Mareta (38) i Ilije Novovića (39), čija su ugljenisana tela pronađena aprila 2009. godine u ataru sela Dobanovci, nadomak Beograda, i dalje izaziva kontroverze. Pre svega zbog pitanja da li je Luka Bojović na ovaj način organizovao smrt svog prijatelja i bliskog saradnika Novovića.

Posle mnogo godina o ovom teškom zločinu prvi je progovorio Sretko Kalinić, jedan od egzekutora "zemunskog klana". On je u sudnici Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu glasno izgovorio ono što se do tada samo šuškalo u beogradskom podzemlju.

- Luka Bojović je sa svojim drugarom Sinišom Petrićem, zvanim Zenica, ubio Iliju Novovića - izgovorio je Kalinić. - O tome dosta zna i Miloš Simović, kome je Novović dugovao 700.000 dolara. Kada je Bojović ubio Novovića, Simović je taj novac tražio od Luke.

NOVOVIĆ i Marić poslednji put su viđeni živi ispred restorana "Šeher" na beogradskom Senjaku 21. aprila 2009. Dva dana kasnije njihova tela su pronađena u spaljenom "rendž roveru". Marić je bio u gepeku, a Novović na zadnjem sedištu. Tek je DNK analiza nedvosmisleno potvrdila da je reč o njima, jer su tela, sa rupom od metka u lobanji, izgorela do neprepoznatljivosti.

Nekoliko meseci kasnije policija je uspela da donekle rekonstruiše njihovo stradanje. Utvrđeno je da je Marić najverovatnije streljan u blizini motela "Hiljadu ruža" na Avali. Ovde su tokom uviđaja pronađeni DNK tragovi Marića i Novovića, ali i automatska puška sa koje je bio obrisan fabrički broj.

POLICIJA od pomoći nisu bile ni kamere iz "Šehera", jer one, iako su postavljene zbog sigurnosti - tog dana nisu bile uključene. U separeu gde su poslednji put sedeli, pronađen je Marićev mobilni telefon. Navodno, poslednji put se čuo upravo sa Novovićem i dogovorili su se da se nađu.

Prema rekonstrukciji, koju su napravili operativci beogradske policije, veruje se da je Novović namamio Marića, odnosno da je učestvovao u njegovom ubistvu na Avali. Telo je stavljeno u gepek, a onda su se Novović i, zasad, nepoznati saučesnik odvezli u dobanovački atar. Novović najverovatnije do samog kraja nije znao kakva mu se sudbina sprema. Verovao je da su kanisteri sa benzinom namenjeni samo Mariću. Izvesno je da je Novović gledao ubistvo prijatelja i kuma.

SAUČESNIK je jednim hicem u glavu ubio i Novovića, a potom zapalio vozilo. Drugim kolima, koja su ga čekala u blizini, udaljio se od mesta zločina. Po načinu na koji je izveden ovaj surovi zločin, jasno je bilo od početka da se radi o profesionalnim ubicama.

Marić i Novović, kako su objavili mediji, bili su dugogodišnji saradnici Sretena Jocića, Andrije Draškovića, Luke Bojovića... Marić se, prema operativnim podacima, bavio preprodajom droge na veliko i bio je zadužen za tranzit narkotika kroz Srbiju za Evropu. Od početka se nagađalo da je ubijen jer nije platio isporučenu drogu ili se nekom zamerio.

MNOGI su još tada najavljivali da je ovo dvostruko ubistvo samo uvod u novu seriju obračuna narko-grupa na beogradskom asfaltu i bili su u pravu.

- Marić je ulazio u razne poslove sa raznim ljudima - opisivali su jednu od žrtava beogradski kriminalci. - U većini slučajeva je bio nekorektan prema saradnicima i stekao je veliki broj neprijatelja.

On je već je bio na meti ubica. U planiranoj likvidaciji 9. maja 2007. godine u bašti kafića "Zodijak" na Senjaku, umesto njega greškom je ubijen košarkaš Jovan Manović! Dve nedelje kasnije policija je uhapsila osumnjičene i tada je saopšteno da je košarkaš iz Splita slučajna je žrtva obračuna dve suprotstavljene, organizovane kriminalne grupe iz Beograda i Crne Gore.

SMRTONOSNE hice ispalio je plaćeni ubica Milanko Ivanović (21) iz Čajetine, koji je verovao da puca u Marića. Tada je u Užicu uhapšen Bojan Baćković, kao jedan od posrednika u naručivanju ubistva. Javnosti je tada saopšteno i da je meta bio jedan od bliskih prijatelja Andrije Draškovića, kao i da taj zločin nije jedini za koji je Ivanović angažovan. Godinu dana ranije na Zlatiboru je isti čovek pucao na Marka Nikolića Crnogorca, svedoka u jednom sudskom procesu protiv barske ekipe.

Prema policijskim informacijama, Ivanović je priznao da je Manovića ubio greškom. Meta je bio Marić, koji je u isto vreme sedeo u bašti "Zodijaka". Zločinac ih je pomešao jer su nosili majice iste boje. Utvrđeno je da je Baćković, nedelju dana pre zločina, iznajmio stan za Ivanovića u Senjaku. Sledećeg dana pokazao mu je u bašti kafića "Zodijak" čoveka koga je trebalo da likvidira i rekao mu da se radi o "klošaru, koji s njim ima neke ne raščišćene račune".

Uoči ubistva doneo mu je pištolj CZ 99 s izbrisanim serijskim brojem i 14 metaka. Tada mu je dao instrukciju da će biti pozvan u odgovarajuće vreme. Kobnog dana oko 14 sati, Baćković je pozvao Ivanovića i rekao mu da je u neposrednoj blizini stana parkiran crveni skuter i da su na sedištu rukavice. Tada mu je dao naređenje da krene u akciju i rekao da ode u baštu kafića, "gde odmah levo od ulaznih stepenica sedi osoba koju treba da likvidira".

IVANOVIĆ je otišao i pucao u Manovića, a zatim pobegao. O kakvom profesionalnom ubici je reč svedoči i činjenica da ne samo što je ubio pogrešnog čoveka već mu je tokom bežanja ispao i pištolj, koji je kasnije bio ključni dokaz policiji i tužilaštvu.

Direktor policije Milorad Veljović tada je saopštio da je reč o sukobu dveju zavađenih kriminalnih grupa, koje se bave razbojništvima, trgovinom drogom i ubistvima.

Što se tiče Novovića, o njemu se govorilo kao o nekom ko je jako blizak ekipi Luke Bojovića. Presudom Okružnog suda u Beogradu osuđen je na dve godine zatvora zbog nedozvoljenog posedovanja dva pištolja u stanu na Novom Beogradu, kao i za veću količinu automatskog oružja u kući u Vojvode Prijezde. Sem njega, na optuženičkoj klupi tada su se našli i Luka Bojović, Veljko Banović zvani Votka i Milan Vajagić.

POSLE hapšenja, MUP je najavio nastavak istrage, jer se još tada sumnjalo da je ova grupa aktivno učestvovala u skrivanju članova "zemunskog klana". Tadašnji ministar policije Dragan Jočić je izjavio "da policija pretpostavlja da je oružje koje je pronađeno kod Bojovića i Veljka Banovića bilo nabavljeno zbog planiranih likvidacija".

Bojovićevo ime u Srbiji dovodilo se u vezu s mnogim kriminalnim aktivnostima i vatrenim obračunima, ali nije bilo dokaza. U septembru 2007. godine, Bojović je bio u žiži crnogorske javnosti, kada je Uprava policije Crne Gore saopštila da je sa kolegama iz Holandije raspisala poternicu za njim, a zbog sumnje da je 12. februara 2006. godine u Podgorici učestvovao u ubistvu Srđana Miranovića, kuma Sretena Jocića.