Šifra je bila: Pozdrav iz Beograda

GLAVNI egzekutor starog i novog "zemunskog klana" Sretko Kalinić odgovaraće i za ubistvo Nikšićanina Gorana Pejovića (29), počinjenog 11. avgusta u bašti kafea "Palma" na šetalištu u Budvi. Mladića je, međutim, ubio greškom. Meta je bio Budvanin Ivan Delić, kum Brane Mićunovića, koga su neki povezali sa ubistvom Pavla Bulatovića, ministra odbrane nekadašnje Jugoslavije.

- Pozdrav iz Beograda! - izgovorio je oniži muškarac sa slamnatim šeširom na glavi i dugom crnom talasastom perikom, u momentu kada je prišao stolu za kojim su sedela trojica prijatelja, među kojima i Pejović.

MASKIRANI ubica, koji je do "Palme" došao iz pravca diskoteke "Trokadero", zatim je izvadio pištolj, i u Pejovića, koji je na sebi imao sivu majicu, ispalio šest hitaca. Svi u lokalu i okolnim kafićima u istom momentu zalegli su pod stolove, a kada je Pejovićev prijatelj Vojkan I. pridigao glavu, ubica je u njegove grudi sasuo dva metka.

Maskirani ubica, kako su tada objavili mediji, ponovo se okrenuo ka nepomičnom Pejoviću i u glavu mu ispalio još dva hica. Sa pištoljem u ruci, ubica se okrenuo i potrčao kroz prolaz ka "Trokaderu".

Pravoj meti, Ivanu Deliću, koji je sedeo za susednim stolom, bilo je više nego jasno da je ubica želeo njega. Zato su za zločincem zapraštali hici iz više oružja, kojih su se dohvatili gosti lokala. Delić je čak potrčao za ubicom, ali je ovaj munjevito pobegao.

PEJOVIĆ nije imao čak ni saobraćajni prekršaj, a u Budvu je sa prijateljima došao na odmor. Kako je pretpostavila policija, saučesnik atentatora, koji ga je navodio iz parka prekoputa, ukazao je na metu u "sivoj majici, za levim stolom sa još dvojicom". Ubici je levo zapravo bilo desno...

Inspektori Uprave policije Crne Gore tražili su od srpskog pravosuđa dozvolu da saslušaju Kalinića o ubistvu Gorana Pejovića. Kalinić je, prethodno, dok je ležao u zagrebačkoj bolnici, sam ispričao je da je, pored ostalih likvidacija, ubio i Gorana Pejovića, ali greškom.

- Dobio sam nalog da ubijem Ivana Delića, kuma Brane Mićunovića. Atentat je trebalo da se izvrši u budvanskom kafeu "Palma". Greškom sam umesto Delića ubio mladića koji je sedeo za susednim stolom. Nosio je sivu majicu, kakvu je na sebi imao i Delić - ispričao je hrvatskim policajcima Sretko Kalinić.

On je, navodno, policiji dao i ime osobe koja je naručila likvidaciju Delića, ali do danas je to ostalo nepoznato. Ipak, upućeni ističu da je reč o Luki Bojoviću.

BEOGRADSKI mediji su objavili da je su razgovor sa Kalinićem istražni organi Crne Gore zatražili pod hitno, jer je nekoliko meseci posle Pejanovićevog ubistva, u Budvi likvidiran Ivan Šćepanović, bliski rođak Ivana Delića. Hteli su da saznaju ko naručuje ubistvo Delića i njemu bliskih ljudi.

Kalinić se, međutim, tokom boravka u beogradskom CZ "zatvorio" i nije bio od velike pomoći crnogorskim operativcima. Rekao je da ne zna ko je likvidirao Ivana Šćepanovića u Budvi i ko je organizovao nekoliko pokušaja da se ubije Delić. Odbio je da odgovara gotovo na sva pitanja.

- Utisak je bio kao da nekog štiti, nekog od koga je očekivao da će mu pomoći - navodi naš crnogorski izvor. - Operativna saznanja ukazuju na to da iza Šćepanovićevog ubistva stoje oni koji za koje je Kalinić već "odrađivao" zločine i koji su mu dali novac da ubije Delića. Kalinić je čak pitao šta on dobija time što bi nam govorio o tome.

IVAN Šćepanović (38), zvani Šćepo, iz Kraljeva, ubijen je 27. januara 2009. u sačekuši ispred svog stana u Budvi. Nije imao krivični dosije u Crnoj Gori, gde je povremeno živeo i gde je, kako se sumnjalo, ušao u građevinske poslove. I ranije je bio meta napada, a crnogorski mediji su tada izveštavali da je i njegovo ubistvo naručeno u Srbiji i da je bio u sukobu sa jednim kriminalnim klanom iz Beograda.

Iza dosta smaknuća tih godina u Crnoj Gori, govorilo se, kriju se pripadnici novog "zemunskog klana". Operativci srpske policije, koji su tragali za beguncima, leta 2006. godine locirali su Sretka Kalinića i braću Simović u Baošićima. Navodno, takvi podaci su dostavljeni i crnogorskoj policiji, ali ovi nisu učinili ništa da ih pronađu i uhapse.

REKONSTRUISANA su i njihova kretanja, gotovo do samog hapšenja u Beogradu iste i Zagrebu četiri godine kasnije. Do krvavog razlaza između njih dolazi juna 2010. godine kada se oružano sukobljavaju Kalinić i Simović u Zagrebu. Prvi je završio u bolnici, a drugi u rukama srpske policije. Tada su na videlo počele da izlaze sva monstruozna dela koja su počinili tokom bekstva. Pored ostalog, nezapamćena likvidacija dojučerašnje "braće" i saučesnika Milana Jurišića Jureta, Cvetka Simića, Ninoslava Konstatinovića...

ZA JURIŠIĆEVU smrt u Španiji Kalinić sa jedne i ostatak "zemunskog klana" sa druge strane, prebacuju jedni na druge. Glavni egzekutor rekao je da su Jureta "ubili i samleli" Bojović, Miloš Simović i Vlada Budala, a oni tvrde da je zločin počinio Kalinić.

- Oni kažu da je moje maslo ubistvo Milana Jurišića Jureta, a ja nikada nisam počinio takvo ubistvo. Ne koristim hladno oružje. Zna se dobro moj recept i to u više primera - to su likvidacije beogradskog ološa koje traju pet do šest sekundi. Najduža likvidacija mi je trajala minut i po, a reč je o ubistvu Zorana Uskokovića Skoleta... - ispričao je Kalinić u sudnici.

NAJVEĆI deo izlaganja Kalinić je posvetio brutalnoj likvidaciji Jurišića, čije je telo raskomadano i bačeno u madridsku reku Manzanares. Za ovo ubistvo u Španiji se sudilo Bojoviću, ali je oslobođen optužbe. Tamošnji sud je prvostepenom presudom utvrdio da se ne može verovati svedočenju Kalinića, koji je optužio svog, kako je on rekao, nekadašnjeg prijatelja. Bojović je u svojoj odbrani tvrdio da je upravo Kalinić ubio i raskomadao Jurišića, jer je on poznat kao "kasapin".

- Bojović je dva dana masakrirao Jurišića - tvrdio je Kalinić. - Luka Bojović ima odlične veze u policiji i Vladi Srbije. Dvoje njih je iz Socijalističke partije Srbije, a jedan je iz Jedinstvene Srbije. Oni mu pomažu. Da nisam imao peh, verovatno bih ubio i Nedovića. U ovom događaju ostao je materijalni dokaz sa Bojovićevim otiscima, koji su zamenjeni čistim, bez njegovih otisaka, to je urađeno u policiji.

KALINIĆ je optužio Miloša Simovića da je ubio Ninoslava Konstantinovića, čija je sudbina i dalje nepoznata. Navodno, zločin je počinjen još 2004. godine.

- Jedan dan mu je trebalo da iskopa rupu i pripremi sve da likvidira svog druga - tvrdio je Kalinić. - Cvetko Simić nije slučajno ubijen, Bojović ima velike koristi od njegove smrti.

Delovi Simićevog iskasapljenog tela pronađeni su u zagrebačkom jezeru Jarun februara 2009. godine, a godinu dana kasnije i njegova glava.