Borba za mesto srpskog kuma

NITI bi "zemunski klan" ojačao i postao najmonstruoznija kriminalna ekipa na Balkanu, niti bi se dogodio 5. oktobar i pad Slobodana Miloševića, da Željko Ražnatović Arkan nije ubijen 15. januara 2000. godine. Kriminalna, ali i društvena scena Srbije izgledale bi sasvim drugačije.

Ovo i danas tvrde Arkanovi nekadašnji saborci, pripadnici Srpske dobrovoljačke garde (SDG), čiji su pojedini članovi učestvovali i u krvavoj osveti za njegovu smrt. Da ništa ne bi bilo isto da je Arkan živ, saglasni su i mnogi drugi, posebno istraživači društvene stvarnosti.

UBISTVO Arkana i danas, 15 godina kasnije, izaziva pažnju, posebno jer su nalogodavci njegove smrti izmakli pravdi. Neposredni učesnici i organizatori našli su se iza rešetaka ili su pobijeni u "osvetničkom pohodu", ali nedostaje nešto, pa da ova cela priča oko komandanta SDG, predsednika Stranke srpskog jedinstva i predsednika Fudbalskog kluba Obilić - bude zaokružena. To nešto su - motiv i donosioci smrtne presude.

- Motiv ovog teškog zločina kroz ceo tok suđenja nije ni pomenut - iskreno je primetio predsednik Krivičnog veća sudija Dragoljub Đorđević, obrazlažući prvostepenu presudu, kojom su sedmorica optuženih osuđena na višedecenijske zatvorske kazne. - S jedne strane to je zato što su optuženi negirali da imaju veze sa ubistvom, a sa druge strane naručioci i nalogodavci likvidacije nikad nisu imenovani.

NEDUGO posle krvavih dešavanja u beogradskom hotelu "Interkontinental", gde su pored Ražnatovića, ubijeni i Milenko Mandić Manda i Dragan Garić, u javnosti je lansirana teza da su Arkanovu likvidaciju naručile američke obaveštajne službe. U prilog tome tvrdilo se i da su novac za smaknuće obezbedili šiptarski teroristi, a da su pakleni naum u delo sproveli srpski izdajnici.

Ova tvrdnja stizala je od pripadnika Stranke srpskog jedinstva i Srpske dobrovoljačke garde, ali su ubrzo i oni sami odustali od nje. U grupi koja je optužena za trostruki zločin bila su čak trojica policajaca, počev od direktnog egzekutora Dobrosava Gavrića, policajca iz Loznice. Gavrić je danas u ekstradicionom pritvoru u Južnoafričkoj Republici, ali je mala vajda da će biti izručen. Povezao se sa mafijaškim strukturama, a njegovo skrivanje finansirano je iz Srbije. Upravo do onih koji su izrekli smrtnu presudu komandantu SDG.

Nema sumnje da je sprovođenje u delo zločinačkog nauma pripalo, ipak, ljudima, koji su, na kraju će se videti, napravili niz grešaka u samom startu, a i kasnije. Ubistvo je izvršeno pred svedocima, napadač i njegovi saučesnici nisu bili maskirani, a pored svega, glavni akter i egzekutor je ranjen prilikom bekstva sa mesta zločina. Na kraju je i uhapšen.

MEDIJI i cela javnost su u pronalaženju odgovora zašto je ubijen Arkan, krenuli od mogućih organizatora zločina. Prst je uperen u Zorana Uskokovića Skoleta, "opasnog momka" sa Miljakovca, zatim u Zorana Nedovića Šoka sa Bežanijske kose... Pominjena su i imena kontroverznog biznismena Andrije Draškovića i načelnika Resora državne bezbednosti Radomira Markovića...

Ovog trećeg, nije zakačio "osvetnički" talas, jer je nekoliko meseci kasnije uhapšen zbog drugih zločina, ali su se na meti ostataka "zemunskog klana", koji je, pored ostalog, "svetio i komandanta", navodno po nalogu Milorada Ulemeka Legije i Luke Bojovića (obojica bili u SDG) našli i Drašković i Nedović.

U ORUŽANIM napadima na njih dvojicu poginuli su im telohranitelji, ali su oni uspeli da ostanu nepovređeni. Za ova dva napada uskoro će biti izrečena i sudska presuda. Sudi se Bojoviću i ekipi.

Zašto su sumnje pale na Draškovića, Nedovića, Markovića...? Odgovor leži u ekipi koja je učestvovala u zločinu. Ubica Dobrosav Gavrić bio je blizak sa Zoranom Uskokovićem Skoletom, kao i njegovi saučesnici Milan Đuričić Miki i Dragan Nikolić Gagi, koji su, navodno, pripadali novobeogradskoj ekipi. U toj "priči" treba tražiti i Draškovića.

Tokom suđenja, nekoliko svedoka, među kojima i Voja Jekić, u vreme krvave drame bio je načelnik lozničke policije, tvrdili su da su posle bekstva iz "Interkontinentala", Gagi i Miki viđeni u Loznici, a da im se uskoro pridružio i Drašković.

PORODICA Željka Ražnatovića tvrdila je da je Drašković organizovao njegovo ubistvo, a po nalogu generala Radeta Markovića. Iza svega je, po Ražnatovićima, stajao vrh države, odnosno Slobodan Milošević i Mirjana Marković. Ipak, niko nije izneo argumentaciju zašto je tadašnjoj vlasti smetao Arkan, osim ako nije bio očevidac i svedok, a možda i učesnik nekih događanja zbog kojih je bio odgovoran režim.

- Nemam nikakve veze sa smrću Željka Ražnatovića - kategorički je na suđenju tvrdio Andrija Drašković. - Generala Radeta Markovića i ne poznajem.

Svoju umešanost u zločin demantovao je i Zoran Uskoković Skole, iako je nedugo posle ubistva napustio bio zemlju. Iz inostranstva je poručivao da nije organizovao Arkanovu likvidaciju i da je sve to "smislila policija". Slično je reagovao i prozvani bivši šef tajne srpske policije. Kroz više javnih izjava, Rade Marković je negirao da ima veze sa Arkanovom smrću, kao i da poznaje Andriju Draškovića.

PRIJATELjI pokojnog predsednika SSJ i komandanta SDG, međutim, i dalje su insistirali na činjenici da se Arkan sukobio sa Markom Miloševićem (navodno, čak mu je i lupio i nekoliko šamara) i da je tog trenutka potpisao sebi smrtnu presudu. Zbog čega je izbio sukob (ako ga je uopšte bilo) između njih dvojice? Navodno, u pitanju su bili neki poslovi, na kojim su im se ukrstili interesi.

Sa druge strane, ista argumentacija je upotrebljena i kada se govorilo o motivu nekih beogradskih biznismena i njihovoj ulozi u Arkanovoj smrti. Pojedinci iz beogradskog podzemlja imali su svoje viđenje cele stvari. Tvrdilo se da neki od "viđenijih kriminalaca više nisu mogli da plaćaju reket i da im je prekipelo", da je Arkan "zasmetao krupnijem biznisu", da je počela beskompromisna i surova "borba za prostor" i mesto "srpskog kuma"...

KASNIJI događaji će pokazati da je pronalaženje Arkanovog ubice samo potvrdilo pravilo da je kod ovakvih zločina - policija nemoćna, a mafija gotovo nedodirljiva.

Jer, o onome što se desilo tog popodneva, 15. dana januara 2000. godine, u hotelu "Interkontinental" napisano je stotine i stotine stranica, snimljeno brdo materijala, presuđeno sedmorici ljudi (jedan umro u pritvoru), a opet je mnogo toga ostalo nejasno. U jednom se, međutim, svi slažu. Arkan je morao da umre jer se tog trenutka našao na mestu na kome je zasmetao organizovanom kriminalu, kome je, kako će neki pre toga, a i kasnije da tvrde - i sam pripadao.

Posle policijske istrage, sudske rekonstrukcije krvavog događaja i donete presude - bar donekle se zna šta se desilo u holu ekskluzivnog hotela, oko 17 sati, kada je, tada nepoznati zločinac, ubio trojicu ljudi - Željka Ražnatovića, Milenka Mandića i Dragana Garića. Ubica im je došao s leđa i tako ih i ubio - mučki.