Mafija opako uzvraća udarac

UBISTVOM Dragana Radišića, inspektora koji se bavio rasvetljavanjem zločina u Beogradu, započela je nova faza u srpskom podzemlju. Do tog februarskog dana 1996. godine na nišanu su se našli brojni kriminalci, kontroverzni biznismeni, ratni profiteri... Slučajnost ili ne, tek Radišić se upravo bavio rešavanjem ovih "spektakularnih likvidacija".

Operativac beogradske policije ubijen je hicima u glavu kada se ujutru vraćao iz prodavnice. U hodniku zgrade u kojoj je i živeo.

- Mafija uzvraća udarac - bio je prvi komentar na ovaj zločin.

Danas, gotovo dvadeset godina kasnije, gotovo je izvesno da borba protiv kriminala tih godina, i u ratnom okruženju, i nije mogla da ima rezultate, pa se samim tim ni mafija nije bogzna kako plašila policije. Ipak, postojala su saznanja da je Radišić imao operativne podatke o tome ko je s početka devedesetih sejao smrt po beogradskom asfaltu.

Ako je i znao, tajnu je poneo sa sobom. Njegova smrt kao da je otvorila "sezonu lova" na policijske glave. Danas je svima jasno da nisu svi policajci stradali zbog svog posla, neke je i "koketiranje" pa i biznis sa kriminalcima koštao glave.

Godinu dana kasnije desilo se nešto što je ostavilo dubok trag na policiju, ali i državu. U prepunom restoranu, u strogom centru Beograda, aprila 1997. godine smaknut je zamenik ministra unutrašnjih poslova general Radovan Stojičić Badža, praktično, tada prvi policajac Srbije, jer ministra nije bilo. Njegova smrt nije ostavila nikakve dileme. Danas se otvoreno govori i piše da ga je ubila mafija. Spominje se duvan, jer je, navodno, i sam je bio umešan u taj biznis.

U TRENUTKU zločina sa njim su u beogradskom restoranu "Mama mia" bili sin Vojkan i jedan carinik. Navodno, pored njihovih nogu bila je i torba sa 700.000 maraka. Taj podatak do danas nije potvrđen, a ostalo je nejasno i čiji je to novac.

- Badžu su ubile cigarete - moglo je da se čuje tokom zasedanja Anketnog odbora Savezne skupštine, formiranog za rasvetljavanje jednog drugog zločina, smaknuća ministra vojnog Pavla Bulatovića.

Moglo je da se čuje i to da je, navodno, zamenik ministra policije kompanjonima iz krijumčarenja cigareta povećao cenu za prelazak preko Srbije. Ovi su to odbili, ali nisu ozbiljno shvatali njegovo upozorenje da će im "zavrnuti slavinu". Da bi ih upozorio pojačao je kontrolu na graničnim prelazima tako da nijedan kamion nije mogao da prođe, naročito ne oni koji su ulazili puni cigareta.

Nije dugo čekao na odgovor mafije. Dobio je metak u glavu. Ovaj zločin označio je novu etapu u beogradskim i srpskim obračunima. Surova smaknuća su nastavljena sa još većom žestinom, podzemlje se prestrojilo, organizovani kriminal je obukao poslovno odelo i stupio na javnu i političku scenu. Mafija se ustoličila.

SUROVI obračuni oko preraspodele profita preselili su se i u okolne zemlje. Pod još nerazjašnjenim okolnostima u najlepšem delu Atine, u Glifadi, 17. oktobra 2000. godine ubijen je Vladimir Vanja Bokan (40), čovek za koga se govorilo da je jedan od najbogatijih ljudi na Balkanu.

Kao bomba odjeknula je vest o zločinu i za nekoliko minuta prostrujala je celom Grčkom, Srbijom, Crnom Gorom... U ovom delu sveta Bokana su svi, zbog poslova, znali i zvali Crni Gusar.

Ime Vladimira Bokana među poslovnim svetom ne samo u Atini, već i Evropi, i to onog čiji se biznis odvija često na samoj ivici zakona (neko će reći i da je nelegalan) izgovarano je i sa strahopoštovanjem. On je za vrlo kratko vreme izgradio pravu imperiju, a bogatstvo mu se procenjivalo na 500 miliona dolara.

PRIČALO se da je Bokan povezan sa crnogorskom mafijom i da je najviše "radio" sa cigaretama i naftom. Otud mu i nadimak Gusar. Pored ovih "poslova" imao je i špeditersku firmu sa desetinama kamiona i šlepera. U njegovom vlasništvu bilo je i nekoliko aviona tipa "iljušin", kojima je, navodno, obavljao najkrupnije poslove.

Bokan je imao razgranate poslove i u Beogradu i u Novom Sadu. Mnogi elitni lokali, tržni centri i butici pripadali su njemu, iako su se zvanično vodili na druga imena. Posedovao je i čitavu distributivnu mrežu za prodaju štampe. Njegova firma "Štampa komerc" raspolagala je sa više od hiljadu i po kioska, od kojih je gotovo polovina bila u Beogradu.

Posle Bokanove smrti mnogi su tvrdili da je imao i mnogobrojne poslovne veze sa Markom Miloševićem, sinom bivšeg predsednika SRJ. Mlađani Milošević je, navodno, često bio gost u Bokanovoj kući u Atini. Agencija Rojters, izveštavajući o njegovoj smrti, navela je i da je "ubijeni Jugosloven u Atini imao veze sa bivšim predsednikom SRJ Slobodanom Miloševićem". Družio se i vrhom crnogorske vlasti.

ATINSKA policija je iznela sumnju da su Bokana likvidirali ljudi iz podzemlja. Grčki mediji, pored ostalog, Crnog Gusara su vezivali i za pranje novca i krijumčarenje. Interesantno je da je Bokan samo nekoliko sati pre smrti bio gost jedne atinske TV stanice gde je javno progovorio o švercu nafte i gde je izneo podatak da raspolaže dokumentacijom koja može da objasni na koji su način u vreme sankcija neke visoke ličnosti grčkog poslovno-političkog sveta pomagale u tom krijumčarenju.

Početkom devedesetih godina lakše je ranjen u nekoj "sačekuši" u Bulevaru revolucije (danas Bulevar kralja Aleksandra) i od tad se ređaju njegovi sukobi sa najvećim imenima beogradskog podzemlja.

Sutra: Ubistva stare garde