Likvidacije počele u Nani

POSLEDNjU deceniju prošlog veka u Srbiji su obeležili i mnogobrojni zločini, koji do danas nisu rasvetljeni. Od ruku nepoznatih ubica stradalo je nekoliko stotina ljudi. Padale su glave iz sveta podzemlja, biznisa, politike, policije, novinarstva... Obračuni su postali svakodnevica.

Sva ova dešavanja tumačena su "kolumbijskim receptom". Ko god se našao na mestu sa kojeg je ometao interese, ne samo krupnog već i sitnog kriminala - bio je uklonjen. U nekoliko stotina nerazjašnjenih ubistava, stotinak je ponelo crni epitet - spektakularna likvidacija! Pored žrtava, u čitulje su se brzo selili i njihovi dželati. Sve se vrtelo ukrug. I tako je do danas...

Kako je počelo? Smaknuće "kralja beogradskih otpada" Branislava Matića Belog, jednog od osnivača Srpske garde i velikog finansijera opozicionog Srpskog pokreta obnove, 4. avgusta 1991. godine, do danas je ostalo jedno od najzagonetnijih. Po do tad neviđenom "scenariju" sa nekoliko desetina metaka, Beli je usmrćen naočigled svoje porodice, prijatelja... Od tog dana u Beogradu više ništa neće biti isto.

USLEDIO je krvavi voždovački niz. Na gospićkom ratištu, pod nerazjašnjenim okolnostima, tvrdi se s leđa, ubijen je Đorđe Božović Giška. Ustaše ili "prijatelji" ne zna se ni sada. Za komandanta Srpske garde, kao i za Matića neki su tvrdili da ih je politika koštala glave. Drugi su, pak, u tome videli obrise obračuna prvih organizovanih grupa kriminala.

U Hotelu "Hajat" 1992. ubijen je još jedan Voždovčanin - Aleksandar Knežević Knele, a neku godinu kasnije na ulici je likvidiran i sam vođa ovog ganga - Goran Vuković Majmun. Krajem 1993. godine u crni red stala su i dvojica biznismena, sumnjive prošlosti, čiji su poslovi dobijali oznaku "mutnih radnji na ivici i sa one strane zakona".

Likvidacija generala Stojičića kao da je označila početak novih, još surovijih obračuna. Praštalo je na sve strane. Zločincima nije bilo bitno da li je dan ili noć, ima li svedoka ili ne. Ubijeni su Vlada Kovačević Tref, Miroslav Bižić Biža, Rade Ćaldović Ćenta, Jusuf Bulić Jusa, Zoran Kovačević Koča, Bojan Petrović, Darko Ašanin...

Ovaj poslednji posebno je interesantan jer se tvrdilo da je on bio jedini i autentičan "šef mafije". Svi ostali su bili njegova "bleda kopija". Čovek koji je istovremeno bio i saradnik nekadašnje Udbe i tajne jugoslovenske policije koja se obračunavala sa emigracijom, ubijen je 30. juna 1998. u bašti svog lokala "Koloseum" na Dedinju. Sumnja se da je pucano iz snajpera, a zločinac i nalogodavac do danas nisu pronađeni.

PRIČALO se da je ubijen dok je čekao da se sretne sa dva visoka državna funkcionera. Navodno, jedan od njih je bio Pavle Bulatović, inače Ašaninov bliski rođak. Likvidacija saradnika Udbe ponovo je dospela u žižu javnosti kada je usmrćen i ministar odbrane Bulatović.

Policija je istražujući motive atentata na Pavla Bulatovića u pronalaženju mogućeg motiva u obzir uzela jednu drugu likvidaciju - ubistvo Darka Ašanina, godinu i po dana ranije.

- Darko Ašanin je bio u sudaru sa Acom Đukanovićem, bratom Mila Đukanovića, po pitanju biznisa, a verovatno i po političkoj opciji. Onda je likvidiran - ovako je, u najkraćem, rekao general Aleksandar Vasiljević, zamenik načelnika Službe vojne bezbednosti, na sednici Anketnog odbora, kojim je predsedavao lider radikala Vojislav Šešelj. - Taj element je bio prisutan u procenjivanju iz kojih bi se struktura eventualno moglo nešto planirati prema pokojnom Pavlu, ako se zna da je Aco Đukanović čovek za koga se pretpostavlja da stoji iza likvidacije njegovog sestrića, odnosno Ašanina.

NIŠTA od ovoga nikada nije dokazano. Oba zločina su nerasvetljena. Kao, uostalom i stotinak drugih, među kojima i likvidacija Radoslava Ćaldovića Ćente. On je ubijen 1997. godine u džipu ispred "Kluba književnika" u centru Beograda. Pored njega je smrtno stradala i novinarka Maja Pavić, kuma Svetlane Ražnatović. Kobne noći nepoznati napadači su u njih ispalili rafale iz "heklera".

I ova likvidacija bila je povod da se javnost ali i mediji osvrnu na neka ubistva, čije su žrtve na neki način bile povezane ne samo na Ćaldovićem, već će se provlačiti i ime Draka Ašanina. Reč je o smaknuću Aleksandra Kneževića Kneleta. Policija je imala operativna saznanja da je Miša Cvijetinović, nesuđeni zet Radeta Ćaldovića Ćente umešan u ovaj zločin.

Utvrđeno je da je dan pre ubistva Cvijetinović imao kontakte sa Kneževićem jer mu je Knele uzeo džip. Navodno, Voždovčanin je odvezao džip na imanje Darka Ašanina u Krnješevcima i prodao ga za 5.000 maraka.

Navodno, iste večeri, vođa voždovačkog klana Goran Vuković, takođe je viđen u "Hajatu", gde se sastao sa Kneževićem. Cvijetinović je i priveden, pisana mu je i krivična prijava, ali je ubrzo pušten. Onda je nestao bez traga. Sumnja se da je i on ubijen.

U PROTEKLE dve i po decenije dogodilo se više od 500 zločina, koji su na neki način poneli crnu oznaku "spektakularna likvidacija". Sve se, čini se, zakontrljalo 1990. godine u klubu "Nana" kada je ubijen bokser Andrija Lakonić. Za zločin su bili osumnjičeni Veselin Vukotić i Darko Ašanin, ali do danas ovaj događaj nije dobio sudski epilog.

Na svetlost dana isplivala je dobro čuvana tajna - kako je služba, preko beogradske policije, vrbovala mlade prestupnike i kriminalce za obračun sa emigracijom.

Tajna savezna služba imala je i svog čoveka u policiji. Bio je to inspektor Miroslav Bižić Biža. Njega su sumnjičili da je pomogao Vukotiću da posle ubistva Lakonića pobegne iz zemlje, a da je tokom postupka bio na strani osumnjičenog Ašanina.

Bez obzira na sve dobre veze u podzemlju, kao i brojne prijatelje iz službe, Bižić se i sam našao na meti zločinaca. Ubijen je 21. maja 1996. ispred starog "Merkatora".

Kraj