Draža najopasniji protivnik

Dok su jugoslovenska i sovjetska komunistička propaganda generala Mihailovića 1942. sve otvorenije optuživale za kolaboraciju sa Nemcima, komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini bio je glavna nemačka opsesija ne samo u Srbiji već na celom Balkanu.

Maja i juna te godine pokrenuli su dve kampanje za hvatanje Mihailovića, "Operaciju Forstrat" i "Akciju 800", ali oba puta general je uspeo da se spase.

Jula te godine Mihailović se u Zimonjića kuli, kod hercegovačkog mesta Avtovac, s četničkim vođama Hercegovine, Crne Gore i Dalmacije dogovorio o tome kako će četnici napraviti mostobran za očekivano angloameričko iskrcavanje na obale Jadranskog mora. Posle tog dogovora od Nemaca se sklonio na Sinjajevinu, iznad Kolašina, a narednog meseca Čerčil je Staljinu u Moskvi izložio plan da zapadni saveznici, posle proterivanja Nemaca iz severne Afrike, zauzmu Siciliju i južne delove Italije, a da potom izvrše invaziju na Jugoslaviju. Sovjetski vođa, koji je već odavno priželjkivao da zapadni saveznici otvore drugi front protiv Nemaca, glatko je odbio Čerčilov plan, predlažući da Englezi i Amerikanci otvore drugi front u Francuskoj, a ne u Jugoslaviji. Računica mu je bila prosta: da zapadne saveznike što više udalji od zemalja istočne Evrope i Balkana, koje je odredio za zonu sovjetske ekspanzije.

Nemci nikako nisu odustajali od ideje da uhvate generala Mihailovića, pa je Hitlerova komanda Jugoistoka, jula 1942, opomenula svog izaslanika u Srbiji, generala Paula Badera:

- Najopasniji protivnik je Mihailović.

Jula 1942, jedan od vodećih nemačkih nacista, Hajnrih Himler, u pismu Hitlerovom generalu Hajnrihu Mileru dao je Mihailoviću još veći značaj:

- Osnovica svakog uspeha u Srbiji i celoj jugoistočnoj Evropi leži u uništenju Mihailovića. Upotrebite sve snage da Mihailović i njegov štab pronađete, tako da bi on mogao biti uništen.

- Svako sredstvo koje tome doprinese je zgodno. Očekujem najtešnju saradnju svih ustanova koje dolaze u obzir. Molim obaveštavajte me jednom nedeljno o napretku ove akcije.

Decembra 1942, na sastanku u Hitlerovom glavnom štabu, odlučeno je da zbog očekivanog iskrcavanja saveznika na Jadransko more treba što pre uništiti i četnike i partizane. Fon Ribentrop je na tom većanju rekao da su i za Nemce i za Italijane "Srbi, tj. nacionalisti, opasniji od komunista". Hitlerov general Vilhelm Kajtel bio je najradikalniji:

- Srpski zaverenici moraju biti sprženi.

Te godine o Mihailoviću je slično govorio i Titov pomoćnik Edvard Kardelj, koji je lideru mladih komunista Jugoslavije Ivi Loli Ribaru napisao:

- Dražu moramo zaista tući svim sredstvima.

U takvim okolnostima, kada je bio glavna meta i Nemaca, i vođstva KPJ i NDH, Mihailović i njegova vojska preživeli su 1942. godinu. Ratni dnevnik Vermahta pedantno je zabeležio neka od glavnih iskušenja s kojima su se te godine suočili Mihailović i njegove pristalice:

U leto 1942. vođene su zajedničke nemačko-hrvatske vojne operacije protiv četnika u Lici.

23. septembar 1942. Susret Hitlera, rumunskog predsednika vlade Mihaila Antoneskua i hrvatskog poglavnika Pavelića u Hitlerovom glavnom štabu. Otvoreno se govorilo o hrvatskim problemima. Hitler je izrazio zabrinutost zbog nestabilne situacije u Hrvatskoj, koja nije u stanju da osigura bezbednost glavnih saobraćajnica, a to direktno šteti nemačkim vojnim naporima. Susretu je prisustvovao i nemački general u Zagrebu Glez fon Horstenau, koji je otvoreno kritikovao hrvatsku vlast. Skrenuo je pažnju na četnike koji bi se, takođe, mogli upotrebiti da na svom području postanu organi reda.

- Hitler je na taj predlog negativno odgovorio, jer mu se čini veoma opasnim da se četnicima pruži podrška. Četnici su, pre svega, srpski patrioti, koji zastupaju velikosrpsku misao. Time bismo hranili zmiju, koja će jednoga dana da poraste.

- 26. novembar. Uhvaćeno sedam pristalica Draže Mihailovića. Nakon saslušanja svi su streljani.

- 2. decembar. Nemci streljali 12 pripadnika pokreta Draže Mihailovića.

- 4. decembar. U Beogradu streljano osam Mihailovićevih pristalica.

- 5. decembar. Delovi jedne bande Draže Mihailovića uništeni. Ubijeno 20 ustanika. Sopstveni gubici: šest poginulih.

- 7. decembar. Uhapšeno 11 pristalica Draže Mihailovića i devet komunista. Svi su streljani. Nemačke specijalne jedinice uhvatile poznatog vođu pokreta Draže Mihailovića, kao i tri njegova pratioca. Nakon što su saslušani, svi su streljani.

- 10. decembar. Nemci streljali devet Mihailovićevih pristalica.

- 11. decembar. Streljano 11 pristalica pokreta Draže Mihailovića.

- 12. decembar. Uhapšeno 26 pripadnika obaveštajnog štaba Draže Mihailovića, koji su nakon saslušanja streljani.

- 16. decembar. Streljano 60 pristalica Draže Mihailovića.

- 18. decembar. Hitler italijanskom ministru spoljnih poslova izjavio da "svi četnici treba da se unište i da se protiv njih treba boriti najbrutalnijim sredstvima".

- 27. decembar. Nemci streljali kao taoce 250 pristalica Draže Mihailovića.

- 28. decembar. Uhvaćena dva poznata Mihailovićeva komandanta; nakon saslušanja oni su streljani. Streljano 35 taoca, koji su bili pristalice Draže Mihailovića.

- 29. decembar. Šef obaveštajne službe Draže Mihailovića s četiri ustanika uhvaćen, a nakon saslušanja svi su streljani.

Nemački plakati kojima je bila oblepljena gotovo cela Srbija beležili su i neke odmazde nad pristalicama generala Mihailovića, kojih nema u Ratnom dnevniku Vermahta:

- Zbog sabotaže i špijunaže u korist Draže Mihailovića 12. novembra 1942. u Beogradu streljano 20 ljudi.

- Od 16 optuženih za pripadnost organizaciji Draže Mihailovića, 18. novembra 1942. streljano 13 meštana sela Velika Sugubina kod Trstenika.

- Hitlerov zapovednik Srbije general Paul Bader 21. novembra 1942. obznanio odluku da će za svakog ranjenog pripadnika Nedićeve civilne vlasti streljati pet, a za ubistvo likvidirati deset taoca - pristalica Draže Mihailovića. Istom odlukom objavljeno da će nemačke vlasti za svaki slučaj sabotaže na železnicama, mostovima, telefonskim vezma i industrijskim postrojenjima streljati stotinu talaca.

- Zbog nestanka jednog nemačkog vojnika u jednom selu kod Brusa, Nemci 19. novembra 1942. streljali deset komunista i pristalica Draže Mihailovića.

- Zbog ubistva načelnika sreza Župskog, okruga kruševačkog Save J. Đorđevića, koga su pristalice Draže Mihailovića ubile 17. novembra i ubistva Nauma Živadinovića, predsednika opštine Makršanske, okruga kruševačkog, izvršenog 22. novembra 1942. Streljano je radi odmazde 520 pristalica Draže Mihailovića.

- Zbog "razornog rada Draže Mihailovića" i dizanja u vazduh pruge Lapovo - Kragujevac, u Kragujevcu 6. decembra 1942. streljano pet talaca.