Čerčilov ultimatum Draži

PRESUDNA godina u Mihailovićevoj karijeri, 1943, počela je kako je samo poželeti mogao. Biranim rečima Novu godinu čestitao mu je general Dvajt Ajzenhauer, komandant savezničkih snaga u severnoj Africi:

- Američke snage u Evropi i Africi šalju pozdrav svojim ratnim drugovima, okretnim i hrabrim jugoslovenskim odredima pod Vašim sjajnim vođstvom. Ovi heroji ujedinjeni na rodnoj grudi u želji da isteraju zavojevače svoje zemlje, služe punom predanošću stvari Ujedinjenih naroda. Neka im Nova godina donese potpuni uspeh.

Čim se završio doček Nove godine, vlada Sjedinjenih Država uzela ga je u zaštitu od kritika Dejli vorkera, lista američke Komunističke partije, koji je tvrdio da je Mihailović 1941. prekršio sporazum s Titom, a ne da je bilo obrnuto. Državni podsekretar Stejt departmenta Samner Vels, našao je za potrebno da tim povodom jugoslovenskoj izbegličkoj vladi, u ime američke vlade, izrazi "puno poverenje u patriotizam generala Draže Mihailovića" i "divljenje za njegovu junačku borbu, koja pomaže ujedinjene narode".

Posle Dejli vorkera, u kampanju protiv generala Mihailovića uključili su se i prokomunistički listovi srpske i hrvatske emigracije u Kanadi, a prema prvim procenama u diplomatskim krugovima u Vašingtonu ovi napadi su "dovođeni u vezu s ruskim pretenzijama u Evropi".

NA MIHAILOVIĆEVO iznenađenje, u njegovu diskreditaciju uključio se i Radio London. Generalova reakcija bila je impulsivna - svim svojim pristalicama zabranio je da slušaju londonsku radio-stanicu:

- Englezi su obični trgovci ljudskim mesom. Svi izveštaji o hrabrim partizanima u Jugoslaviji obične su izmišljotine. Oni se ne bore protiv okupatora, već samo protiv nas i to za vlast.

Nekoliko dana kasnije, krajem februara, u selu Gornje Lipovo kod Kolašina došlo je do incidenta, koji je britanska vlada iskoristila kao povod za sve veće distanciranje od generala Mihailovića.

Krštenju novorođenčeta u jednoj seoskoj kući, pored generala Mihailovića, prisustvovao je i britanski izaslanik u njegovom štabu, pukovnik Stenli Vilijem Bejli. Kad je svečanost poodmakla, i kad su svi prisutni, "osim novorođenčeta", kako je Bejli javio svojoj komandi u Kairu, "popili dobru količinu rakije", Mihailović je rekao ono što mu je ležalo na srcu. Prema Bejlijevoj depeši, to je zvučalo ovako:

- Sve dok Italijani budu jedini izvor pomoći, saveznici ništa ne mogu učiniti da Mihailović promeni stav prema Italijanima. Njegovi neprijatelji su: partizani, ustaše, muslimani i Hrvati. Kada bude svršio s njima, on će se okrenuti prema Nemcima i Italijanima, zatim će uspostaviti svoju sopstvenu iskrenu demokratiju u Jugoslaviji, bez ikakve zahvalnosti prema zapadnim silama, čija se hipokrizija ispoljava u odbijanju da se stane na njegovu stranu protiv partizana.

- Čim je svršio govor, on se trudio da porekne da ima ikakvu nameru da uspostavi posleratnu diktaturu i tvrdio da su Nemci i Italijani istinski i fundamentalni neprijatelji Jugoslavije.

DRUGI učesnik ovog događaja, Mihailovićev bliski saradnik Mladen Žujović, dao je drugu verziju, kojoj bi trebalo pokloniti više poverenja, jer ju je verifikovao i sam Mihailović. Prema ovom izvoru, Mihailović se najpre požalio na nedostatak savezničke pomoći i na zahteve saveznika da četnici, bez obzira na nemačke odmazde, vrše sabotaže čak i kada one nemaju nekog većeg vojnog značaja, a onda je nastavio:

- Saveznici ne veruju da je proliveno dovoljno srpske krvi, te traže još. Njihov radio sad hvali Tita, a vi ste u Crnoj Gori imali lično iskustvo s Titovim boljševičkim režimom i znate šta da mislite o tim razbojnicima koji su pobili toliko ljudi i koji hoće da unište našu tradiciju i baštinu nasleđenu iz slavne prošlosti.

- Videli ste Italijane i njihovu bednu vojsku. Oni će nam služiti kao skladište municije, koje možemo uzeti kad god nam se prohte.

Kasnije je i sam general negirao da je Bejliju rekao da su njegovi neprijatelji partizani, ustaše, muslimani i Hrvati, da će se, kad s njima svrši, okrenuti Nemcima i Italijanima, a odlučno je opovrgao i da je izjavio kako su Italijani njegov "jedini izvor snabdevanja".

Iz jednog dokumenta iz 1943. moglo bi se zaključiti da Mihailović nije imao visoko mišljenje o Musolinijevim Italijanima, koje je nazivao tetkićima:

- Tetkići su ordinarni lažovi. Oni nam još mogu poslužiti za borbu protiv komunista, a isto tako nam vrlo lako mogu poslužiti i za borbu protiv ustaša i Nemaca.

- Tetkići ljubomorno čuvaju zarobljenu teritoriju Pavelićeve Hrvatske, pa ćemo ih lako koristiti i protiv Nemaca i protiv ustaša.

Kad su ga obavestili o Mihailovićevim primedbama na račun saveznika, Čerčil je Slobodanu Jovanoviću postavio ultimatum:

- Ako ne promeni svoj odnos prema Italijanima, britanska vlada će u punoj meri revidirati svoju politiku prema Mihailoviću.

JOVANOVIĆ je alarmirao generala Mihailovića, koji je demantovao da je u Gornjem Lipovu rekao da su Italijani jedini njegov izvor pomoći i da su Nemci i Italijani njegovi najvažniji neprijatelji, ali je dodao:

- Naši saveznici moraju razumeti našu vojnu situaciju. Mi se moramo služiti specijalnom taktikom, jer je naša vojska u zemlji prinuđena da se bori svojim sopstvenim sredstvima, bez snabdevanja od strane saveznika i bez njihove vazduhoplovne pomoći. Zbog toga nam je skoro nemoguće jednovremeno voditi borbu i protiv mnogobrojnih spoljnih i protivu unutrašnjeg neprijatelja. Uz to, u borbi protiv neprijatelja, moramo voditi računa o prilikama koje vladaju u svakom području i podešavati našu taktiku prema tim prilikama. Jednovremeni napad na sve bio bi osuđen na neuspeh.

Takvu taktiku ratovanja tada je Srbima, Hrvatima i Slovencima preporučivao i kralj Petar Drugi, koji je povodom druge godišnjice puča od 27. marta preko Radio Londona 1943. govorio:

- Važno je da vi u zemlji ne počinjete nikakvu veću akciju dok za to ne dođe čas. Zadovoljite se time da se organizujete. Okupljajte se oko naše Vrhovne komande u zemlji, oko đenerala Draže Mihailovića, koji dobro zna kada, gde i koliko snaga treba pokrenuti.

NEKOLIKO meseci kasnije Mihailoviću je ista poruka stigla i iz SAD:

- Čuvajte se prenagljivanja.

U proleće, Moskva je Tita, posle njegovih silnih navaljivanja, umirila porukom da je pripremila posebni plan za eliminisanje njegovog glavnog ratnog konkurenta:

- Mobilišemo javno mnjenje u Engleskoj i Americi kako bismo doprineli da se ubrzo izmeni odnos engleske vlade u Vašu korist.

General Mihailović je te 1943. vešto koristio različite interese Italijana i Nemaca u Jugoslaviji i time jačao sukob između Rima i Berlina.