Slom četnika na Zelengori

U NEPRESTANIM okršajima sa ustašama i partizanima, glavnina Mihailovićeve vojske stigla je 11. maja do Drine. Na desnoj obali reke Titove snage bile su načičkane na svakom koraku:

- Iz svakog šumarka, bora, jelke ili stene - svedočio je jedan očevidac - vrebala nas je cev njihovog oružja, dok su iz vazduha avioni mitraljirali i bacali bombe.

Dva dana kasnije, 13. maja 1945, ono što je preostalo od Mihailovićevih boraca, doživelo je slom na Zelengori.

Odnos snaga je bio praktično neuporediv. Titova do zuba naoružana vojska, imala je asistenciju i avijacije, a Mihailovićeve već desetkovane, slabo naoružane snage, nisu imale nikakvu logistiku. Prema izveštaju koji je o ovim borbama podnet Titovom Generalštabu, zarobljenika nije bilo:

- Ubijeno-zarobljeno-uništeno 9.235 četnika, među kojima preko 300 viših i nižih oficira.

- Zarobljena je i lična arhiva Draže Mihailovića.

MIHAILOVIĆ je izgubio i sina Vojislava, a sam je opet uspeo da se spase.

Ni u potpuno beznadežnoj situaciji nije gubio moral:

- Po trojkama, petorkama, desetinama, kako se može i snagom svog ličnog zalaganja i umenja, produžite svaki na svoju teritoriju. Nastavite borbu. Ja ću biti sa vama.

Čak i kad je ostao bez vojske, Mihailović nije odustajao od želje da se iz istočne Bosne dokopa Srbije. Nade je podgrevao oštrim kritikama koje su se na račun Titovog treniranja strogoće u Srbiji čule u nekim zapadnim zemljama.

JEDNA od najoštrijih zamerki na Titov račun stigla je iz Engleske, a njen autor bio je Frederik Augustus Voit, jedan od najuglednijih engleskih novinara:

- Velika Britanija je učinila mnogo više za ono što je Tito nego Rusija, jer su ga britanska pomoć u oružju i namirnicama i britanska propaganda osposobile da osvoji svoju sopstvenu zemlju.

- Danas su domaćini bezbrojnih seljačkih i zemljoradničkih porodica ubijeni u Jugoslaviji. Postoji sistematsko uništavanje elite Srbije. Stanovnici čitavih srezova sklanjaju se u planine, gde su izloženi smrti od hladnoće i gladi.

- Ustanovljeni su teroristički sudovi, pošto su redovni suspendovani, i svi oni koji su osumnjičeni da su patrioti, naročito srpski patrioti, osuđeni su na smrt ili zatočenje u koncentracionim logorima.

- Istina je da su se partizani borili protiv Nemaca. Ali je za njih rat protiv Nemaca bio drugostepen, na prvo mesto dolazi građanski rat.

- Sam Tito je priznao da su partizani prvi napali četnike.

- Krajem oktobra 1941. četnici i partizani vodili su kombinovane akcije protiv Nemaca u Čačku. Partizani su napustili borbu i ostavili četnike da je sami završe.

- Otprilike u isto vreme bile su kombinovane operacije i u Kraljevu. Četnici su napali nemačke oklopne snage, partizani su zauzeli železničku stanicu i udaljili se s vozom.

- Krajem 1942. varoš Sokolac (na Romaniji) osvojili su četnici, a za vreme opsade partizani su napali četnike s leđa i rezultat je bio taj da su Nemci uspeli da se izvuku.

- Tačno je da je general Mihailović napravio aranžman sa Italijanima. Ali zašto? Da bi u zamenu dobio oružje i municiju, koja mu je nedostajala, da bi se borio protiv Nemaca.

Jedan drugi Englez, britanski ambasador pri jugoslovenskoj izbegličkoj vladi u Londonu, svedočio je da su upravo britanski obaveštajci savetovali Mihailoviću da "načini najbolji mogući aranžman sa Italijanima i dobije oružje iz tog izvora ako može.

ZAPADNE kritike Titovog terora general Mihailović je preozbiljno shvatio, pa je 15. juna 1945. izdao "opšte direktive" za akcije njegove preostale vojske u okolini Rogatice i Višegrada:

- Prema sadašnjoj situaciji u Jugoslaviji i u svetu, mi moramo nastaviti borbu za oslobođenje zemlje od komunističke tiranije. Dobar deo savezničke - amerikanske i engleske - štampe žestoko napada Tita, što je dokaz da će oni preduzeti sve da ga sruše, te zbog toga mi moramo biti što aktivniji.

Posle katastrofe na Zelengori, general Mihailović se sa samo 11 boraca mesecima krio po istočnoj Bosni. Slamku spasa video je u dogovoru Čerčila, Ruzvelta i Staljina, postignutom februara 1945. na Jalti, da se će se izbori za Ustavotvornu skupštinu Jugoslavije, koja treba da donese konačnu odluku o državnom uređenju Jugoslavije, održati pod strogom kontrolom Zapada.

U POSLEDNjOJ direktivi, napisanoj 6. septembra 1945, od svojih pristalica u zapadnoj i istočnoj Bosni tražio da preostali "nacionalni radnici" učine sve da narod spremno dočeka predstojeći plebiscit:

- Sve ravnogorske organizacije ima da se ponovo uspostave, tajno, po svim selima i varošima.

- Neka se hitno organizuju ravnogorski odbori i poverenici da održavaju tajne skupove danju ili noću, kako je gde zgodno, na kojima će objašnjavati sadašnju situaciju i pripremati narod za predstojeće glasanje.

- Mi se ne plašimo slobodnog naroda i zbog toga nećemo tu slobodu da mu ograničavamo.

General Mihailović sigurno nije znao da je Tito još marta 1945, zbog Ustavotvorne skupštine sazvao sednicu svog partijskog Politbiroa. Reč je prvo dao svom glavnom ustavotvorcu, učitelju Kardelju:

- Ne može se dopustiti da Ustavotvorna skupština diskutuje o tome kakav će biti ustav u našoj zemlji. To bi značilo da smo se našli na repu buržoaskog parlamentarizma i da prepuštamo slučaju plodove naše revolucionarne borbe.

PREOSTALO je da se nađe pravna forma za izbegavanje Titove prve domaće i međunarodne obaveze.

Za to se pobrinuo predsednik AVNOJ-a dr Ivan Ribar:

- Pre konstituisanja Ustavotvorne skupštine proglasiti republiku, ukinuti kraljevske namesnike, a njihova ovlašćenja preneti na Predsedništvo Skupštine koje preuzima obavezu da "prema vani predstavlja Demokratsku Federativnu Republiku Jugoslaviju".

Tito je imao originalnu ideju kako da se na izborima ućutkaju oni koji nisu za njega i Staljina:

- Ko bude istakao listu izvan liste Narodnog fronta (koji je bio pod direktnom kontrolom komunista) biće razbijen.

Objasnio je i kako će to biti urađeno:

- Treba pustiti da se kandidiraju najgori, izvaditi (policijske) dosijee u toku agitacije i tada ih raskrinkati.

IZBORI su lažirani, opoziciji je bilo onemogućeno da na njima učestvuje, a britanski parlamentarci, koji su nadgledali izbore, zažmurili su na oba oka:

- Izbori su vođeni tako pravilno i tako nepristrasno - izvestili su oni - kako se samo može poželeti.

Slični komentari stigli su i iz SAD, pa je Tito mogao da radi šta hoće.

Dogovor iz Jalte, kojim se od Tita tražilo da njegova vlast garantuje lične slobode, slobodu veroispovesti, slobodu govora, slobodu štampe, slobodu zbora i udruživanja i pravo privatne inicijative, pao je u vodu.

To što je Njujork tajms primetio da su "saveznici, a ne Jugoslovenska oslobodilačka vojska napravili Tita gospodarom Jugoslavije", nije bilo previše utešno za one koji su znali šta ih čeka.

Pogotovo ne za generala Mihailovića, iako je Njujork tajms početkom septembra 1945. pisao da je on "isto toliko patriota koliko i Tito".