Braćo, Srbi, ubijte me...

U MEĐUVREMENU, Kalabić je preko svojih veza dva puta poslao pismo generalu Mihailoviću, predlažući mu da se sretnu i dogovore šta će dalje činiti. Da bi mu odagnao eventualne sumnje u autentičnost svog pisma, priložio je i svoju fotografiju, ali general je ipak posumnjao u Kalabićeve namere:

- Što je vreme više prolazilo - ispričao je kasnije Mihailović - crv sumnje sve više se uvlačio u mene.

- Savetovao sam se sa okolinom. Svi seljaci, koje sam upitao, sumnjali su. Oni imaju čulo za opasnost koje su ljudi iz gradova davno izgubili.

- I oni iz moje male pratnje, i to svi do jednoga, bili su uznemireni pred moj fatalni susret s Kalabićem i njegovom pratnjom.

I pored svih saveta i slutnji, general je krenuo na sastanak s Kalabićem, koga su u stopu tajno pratili do zuba naoružani agenti Ozne. Već u prvim minutima susreta, Mihailovića su opet obuzele sumnje:

- Primetio sam u njegovoj pratnji potpuno nova lica. Nije bilo baš nijednoga iz njegove stare pratnje.

- Bilo mi je sumnjivo i njegovo prilično čudno i neprirodno ponašanje.

- Sam Kalabić mi je na momente izgledao sumnjiv. Očima sam ga nekoliko puta upitao da li je sve u redu. Odgovorio mi je prilično uverljivo.

- Prvo me je ubedio da je potpuno reorganizovao odrede u okolini Valjeva i da je sve svoje pratioce postavio za komandante, a za pratioce izabrao nove, mlade, hrabre i zdrave ljude koji čine čuda od herojstva.

- Sve što mi je govorio i objašnjavao izgledalo mi je prihvatljivo.

Tako je general u noći između 12. i 13. marta 1946. prihvatio Kalabićev poziv da zajedno s njim odmah pođe u centralnu Srbiju. Pored puta Priboj - Dobrun krenuli su po mrklom mraku, maršrutom koju su u dogovoru s Kalabićem odredili funkcioneri Ozne.

- Sve se odigralo munjevitom brzinom - ispričao je general.

- Učinilo mi se da sam čuo pozadi pucanj. U tom trenutku su mi spale naočare, ili mi ih je neko skinuo.

- Ne sećam se da li sam pao ili me je Kalabićev lični pratilac oborio na zemlju.

- Prva misao mi je bila da nas je stigla potera i da odatle dolazi pucnjava.

- Kada sam se digao, nisam mogao da vidim ništa, jer nisam imao naočare. Vikao sam i zvao neke po imenu. Niko se nije odazvao.

- Zvao sam i Kalabića, ali se nije odazvao.

- Svi su nestali kao da su u zemlju propali.

- Odjednom mi je sve puklo pred očima.

- Bio sam vezan.

Svi generalovi pratioci, izuzev jednoga, pobijeni su, a prema svedočenju agenta Ozne Mihailović je, pre nego što su ga ugurali u automobil i povezli prema Beogradu, uzviknuo:

- Uludo glave izgubismo! Uludo.

Drugi učesnik Mihailovićevog zarobljavanja zapisao je kako je general, posle svega, rekao:

- Braćo, Srbi, ubijte me...

Tito se u tom času nalazio u poseti Poljskoj. O onome što se desilo, šifrovanim telegramom obavestio ga je Aleksandar Ranković:

- Postavljeni zadatak u potpunosti je izvršila grupa oficira Ozne.

- Izdajnik Draža je uhvaćen i nalazi se u Beogradu.

- Tom prilikom ubijen je kapetan Vasiljević (Dragiša) i još tri Dražina pratioca. Mi nismo imali gubitaka.

- Bez pret(hodnog) plana i pomoći K(alabića) ne bismo mogli otkriti i uhvatiti Dražu, jer je savršeno bio zakonspirisan, okružen i čuvan od okorele bande.

Godinu i po dana pre njegovog hapšenja, Titovi saradnici su kod Valjeva zarobili Dražinog sina Branka i ćerku Gordanu i naterali ih da pređu na stranu komunista i da se javno odreknu svog oca.

Pre toga Branko i Gordana zajedno s majkom Jelicom više od godinu i po dana, od aprila 1942. do oktobra 1943, bili zatočeni u logoru Banjica u Beogradu. Kad su izašli iz logora bili su pod stalnom prismotrom, a Branko se svakodnevno morao javljati policiji i odlaziti na prinudni rad u gradu.

Pored supruge i dece, Nemci su u logoru na Banjici držali sedmoro članova bliske Dražine familije, a Nemci su mu za vreme rata u Valjevu streljali sestru Jelicu.

Trinaestog marta 1946, čim su Titovi agenti generala Mihailovića u ataru sela Dobrun kod Višegrada ugurali u svoju maricu, a učesnike operacije u jedan kamion, ekspedicija je žurno krenula prema Beogradu. Nigde se nisu zaustavljali sve do srpske centrale Ozne, koja je tog dana promenila ime u Upravu državne bezbednosti (Udba).

Odveli su ga u podrum zgrade, gde ga je nekoliko trenutaka kasnije posetio jugoslovenski ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Ranković:

- E, Dražo, Dražo, ne može se protiv naroda!

Konspiracija je bila toliko velika da je javnost o hapšenju generala Mihailovića obaveštena tek 11 dana kasnije, 24. marta.

Da bi od javnosti prikrio okolnosti hvatanja, Ranković je izjavio da je prilikom Mihailovićevog hapšenja uhvaćen i njegov Juda, Nikola Kalabić:

- Ni od pukovnika Nikole Kalabića, poslednjeg Dražinog komandanta, neće više biti u strahu naši seljaci na svojim njivama, niti čobani na svojim pašnjacima i šumama.

Prema jednom engleskom izveštaju, koji se sada u Srbiji ili bilo kom drugom delu bivše Jugoslavije prvi put objavljuje, agenti Udbe počeli su u centrali jugoslovenske Udbe da ispituju generala Mihailovića:

- Stavljen je u sobu Ozne za mučenje i tu je zadržan 74 časa.

- Njegovi jauci su se čuli u mnogim delovima zgrade.

- Za vreme "ispitivanja" potpredsednik (jugoslovenske) vlade Edvard Kardelj dva puta je posetio zgradu.

Poverljivi engleski izvori u Beogradu saznali su i da je prema generalu Mihailoviću primenjen specijalni sistem mučenja, čiji su tvorci bili šefovi predratne beogradske i zagrebačke policije, Lazić i Bedeković, "raniji Mihailovićevi prijatelji".

Mučenja su bila jeziva:

- Zna se samo za dva čoveka da su uspela da izdrže (mučenja) - da odbiju da govore.

- To su bili jedan Pavelićev pomoćnik i jedan makedonski kurir VMRO (ekstremističke Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije).

- Obojica su (posle torture) umrla.

- Mihailović se odupirao do poslednje neopisive torture (ne može biti napisano - primedba prevodioca sa engleskog jezika).

- Tada je progovorio. Odnesen je natrag u svoju ćeliju go i sasvim izmenjenog lika.

- Sada je na lečenju radi oporavka da bi se mogao pojaviti na suđenju.

- Rečeno mu je da će ako bude povukao jednu reč iz svoje (iznuđene) izjave ponovo pretrpeti ova mučenja od A do Š.

Sutra: Drzak odgovor na notu SAD