Nažalost još uvek je sila

NASER ORIĆ je bio i ostao onakav, kako su ga drugi oblikovali. Nije on, nikada, imao liderskih sposobnosti, komandnih i sposobnosti borca, koje su odlikovale istinski slobodnog čoveka. Da kaže šta misli, da se odupre neistini, da stane u odbranu potčinjenih, a suprotstavi se pretpostavljenima. Da je bio heroj - nije. Da - jeste, ne bi nas Srbi optuživali za najsvirepije zločine. Ma, iako borci, Srbi nisu smeli da budu tako, zverski, ubijani. Da, danas uz takve slike užasa, gledamo jedni druge, i mislimo da se ponovo jedni drugima svetimo...

Na duši Nasera Orića, mada je za komandnu odgovornost oslobođen u Hagu, nemam ni jednu lepu reč. Mislim, da ga ni ovi koji ga dočekuju i "alauču" u Sarajevo - ne cene. On je primitivan, neobrazovan čovek koji je mislio da je samo u sili snaga. A, nije! Primitivni ljudi su za društvo najopasniji. Oni su, zapravo, najopasniji za svoj narod. A primitivaca, kakav je Orić u našem, bošnjačkom narodu, ima i među Srbima.

OVAKO nam je, pre dva dana, govorio jedan profesor iz Sarajeva, kome želimo da zaštitimo ime, na njegovo insistiranje i obrazloženje da je "Naser, nažalost, još uvek sila".

"Profil Nasera Orića, o kojem vam govorim, kazuje naš sagovornik, nije bio ni blizu onoga što je bio nesrećni Nurif Rizvanović. Rizvanović je bio školovan oficir, major JNA, koji je žrtvovao sebe i svoje ljude da bi pomogao svom narodu. U borbi protiv takvih, istinski odanih ljudi, stao je Orić. Ubio je Rizvanovića. Ovog, istinskog patriotu, malo ko još pominje. Orića slave. Zašto? Zato što je bio tuđi sluga. Istorija će pokazati, a već pokazuje vreme, čiji je sluga bio.

Naš sagovornik koji je bio svedok pre, tokom i posle tragičnih događaja Srebrenice, za Orića nema ni jednu, jedinu, lepu reč. Kaže da "i ptice na grani znaju da je on kriminalac koji je taj zanat ispekao u policiji, među svojim drugovima u Beogradu, s kojima je još - kolega u poslovima. Jer, ratovi mogu da dođu i prođu, kriminalci u tim vremenima spojeni se drže i posle rata, profitiraju u muci naroda, pa sada imamo činjenicu da su svoje imperije, iz rata, proširili do neslućenog bogatstva".

SAGOVORNIK kaže: "Eto, šta ti je rat. Ovaj, na prostoru BiH, od jednog šibicara, najobičnijeg kriminalca i likvidatora, napravio je heroja. Za većinu naroda on to nije. Ali sa bogatstvom koje ima, on je - vladar. Ponovo gospodar života i smrti... Nije živ Ljubiša Savić Mauzer, mrtva usta ne govore... Da jeste, imao bi šta da ispriča. Ulogu ovog takozvanog heroja (Mauzera) iz proleća devedeset druge u Bijeljini, samo se u nijansama razlikuje od Orićeve. Na nesreću, njih nijanse nisu razdvajale, već spajale. Jedan je platio glavom. A, zašto? Zato što pojedinci iz srpskog naroda, kome je Mauzer pripadao, nije mogao da toleriše toliku količinu izdaje. Šta, ne znate? On i Orić su zajedno tragali za Karadžićem i Mladićem, za drugim haškim optuženicima u Srbiji. Ko im je to omogućio? Istražite sami.

Sasvim je pouzdano da je Orić učestvovao u brojnim likvidacijama, govori naš izvor. A prvo su Orića obeležile likvidacije i obračuni u Beogradu, od devedesetih, pa sve do kraja - dvehiljadite godine.

- Orića ne pritiskaju za ta nedela - govori naš izvor. - A trebalo bi ga pritisnuti da kaže šta zna o likvidacijama u Beogradu. Od Belog do Đinđića. S kim je, kada je otišao iz Beograda, održao veze. S kim ih je tokom ratova obnovio. A poznato je kakve je veze održavao sa lozničkim i šabačkim narko dilerima, od kojih su neki dobili i po deceniju i po robije. Zajedničko im je, ovima u Loznici i Šapcu, da su imali istetoviranu ružu na vratu i hvalili se da su Arkanu čuvali decu.

PITAMO ovog sagovornika koliko ima istine u tome da je Arkanova udovica i danas pod zaštitom Orića, zbog starih dugova i starih drugova. Odgovorio je: "Ne, to su izmišljotine kako bi se ta žena degradirala. To s njom nema nikakve veze".

Orić ima svoj put utemeljen, ne kao što se objavljuje u ustaškom poreklu predaka, mada je istina da su Orići duboko upisani u memoriju stradanja srpskog življa u Podrinju, u drugom ratu. Njega je oblikovalo društvo. Njemu je - sve profit. A čija je glava u pitanju, nije važno.

Za potkrepljenje ove priče naš sagovornik dokumentuje korenspodenciju Orića sa Harizom Kozulićem, predsednikom Islamske stranke spasa iz Australije. Ali, kontakt, može se zaključiti iz redova koji slede, bio je nagoveštaj mnogo opasnijih aktivnosti koje se obijaju o glavu, pre svega muslimanskog naroda na Balkanu.

KONTAKT je Orić, na inicijativu Kozulića, s njim ostvario u januaru 1996. Pola godine posle tragedije Srebrenice. Razgovor prenosimo doslovno:

ORIĆ: Dobio sam onaj papir... Video sam sve ono, ali bih htio da direktno kontaktiram, u četiri oka, mada mi je jasno o čemu se radi.

KOZULIĆ: Islam, brate, to nam je spas...

ORIĆ: Spreman sam, potrebna mi je samo slika i nema problema. Šta treba, i koga treba... jer ja to najbolje znam da radim. I zato bih volio da se neko pojavi, da sjednemo oči u oči i da se to završi.

Sutra: Oriću, zar se ne stidiš