Za njega ništa nije sveto

PITANjE da li je Naser Orić, kao pripadnik policije, 4. avgusta 1991. godine, učestvovao u likvidaciji Branislava Matića Belog, jednog od glavnih finansijera SPO i osnivača Srpske garde, i dalje je otvoreno.

Naime, jedan od prvaka SDA za Srebrenicu, Ibran Mustafić u svojoj memoarskoj knjizi "Planirani haos" citira Orićevu izjavu o tome zbog čega je imao raspisanu poternicu saveznog SUP-a iz Beograda u vreme kad je prebegao u Bosnu:

- Tačno je da je za mnom bila raspisana savezna poternica, ali ta poternica je bila zbog toga što sam direktno u Beogradu učestvovao u ubistvu Belog, vođe Belih orlova - kazao je Orić.

Ipak, istine radi, na osnovu svih dosadašnjih saznanja, teško je poverovati da je Naser Orić učestvovao u ubistvu Branislava Matića Belog 1991. godine u beogardskom naselju Voždovac. Doduše, veliki broj prijatelja pokojnika, bivših simpatizera SPO i danas je ubeđen da je on jedan od likvidatora?! Iako činjenice govore da je ova likvidacija izvedena u režiji države iz političkih razloga - nema opipljivijih dokaza da je u voždovačkoj zasedi učestvovao i Orić...

Jedno je sigurno, Orić, u vreme dok je u Beogradu bio u specijalnoj jedinici MUP-a Srbije - ilegalno je, krajem osamdesetih godina, radio u obezbeđenju diskoteke "Zvezda" u Knez Mihailovoj ulici, čiji je jedan od suvlasnika u to vreme bio i Andrija Drašković!

- Koliko se sećam tog perioda, diskoteka "Zvzeda" je imala više vlasnika, a među njima bio je i Andrija, momak koji je tada važio za plejboja, odmah je postao idol momku iz Srebrenice

- Naser, nabildovan, lepog izgleda imao je dobru prođu kod devojaka - nastavlja svoju priču naš sagovornik - bio je željan slave i dobrog imidža... Poput nekih njegovih kolega, švercovao je na sitno garderobu i cigarete, tek toliko da pokrije dnevne troškove... Rad na vratima "Zvezde" omogućio mu je da upozna mnoge značajne gradske likove... Ova diskoteka je tada bila jedno od glavnih mesta za ponoćni provod, pored "Akademije", "Bonafidesa", "Stupice", "Nane", "Taš kluba", "Amadeusa"...! Pazi, na svim vratima u noćnom životu Beograda, uglavnom su bili jaki i poznati momci koji se nisu plašili sukoba sa bilo kime... Jednom, ne sećam se tačno ko je izazvao tuču, pošibalo se obezbeđenje "Akademije" i "Zvezde". Naser je bio hrabar i imao je srce za tuče... Mada, kako su mi drugovi posle prepričavali, ni on nije dobro prošao... Naravno, nije on bio jedini policajac koji je radio na vratima neke diskoteke. Policajci su bili i na "Akademiji" i na drugim mestima... Evo još jednog interesantnog detalja: jedne večeri, na vratima diskoteke "Zvezda" pojavio se i Đorđe Božović Giška, tek što je stigao u Beograd po izlasku iz italijanskog zatvora. Giška je bio veliki diplomata, ali su oni stariji pamtili i njegove pajser ekipe... Tako je i proverio budnost vratara "Zvezde"... Grupa momaka je htela unutra na silu. Izbila je tuča u kojoj je prva meta razularenih mladića bio baš Naser. I dobio je nekoliko žestokih udaraca, ali su ga kolege spasle i na kraju su ti momci "popili" takve batine, da je upravo Giška morao da interveniše da ih više ne masakriraju...

Čovek, koji je dobro poznavao Nasera baš iz tog, beogradskog perioda, tvrdi da je on bio u početku veoma lojalan službi u kojoj je radio:

- Mislim čak da je bio od velike koristi službi, ali da se tokom rata nešto desilo što je direktno uticalo da postane to o čemu se danas piše i govori... Znao je on vrlo dobro ko je ko u Beogradu, a imao je u svom okruženju više nego dobre učitelje, tako da nije pravio greške. Znalo se koliko je Badža bio poštovan na ulici, jer se nije libio da svakom od nas stane na crtu, na fer tuču. Mi smo svi trenirali zajedno, a onda smo se "preko noći" podelili. Jedni su odjednom prešli na drugu stranu kod Vuka. Svako od nas je imao pravo izbora. I Naser je imao pravo izbora, i kad su ga pitali: "Brate, za koga si?", on im je odgovorio: "Za lovu"... A sada pouzdano znamo da ga je taj interes i vodio tokom rata. O tome postoje brojna svedočanstva. Ta famozna, navodna, poternica, bila mu je samo izgovor da ode "svojima", jer je on rođen u okolini Srebrenice. U Beogradu se školovao za pandura, radio i, na kraju, prebegao...

Naser Orić, po svemu sudeći, savršeno se uklapao u beogradski noćni milje, policajac koji nije krio da želi da bude isti kao i oni sa ulice. Taj beogradski period izgleda da je trasirao njegov životni put. Poreklom iz siromašnog kraja i siromašne porodice, osetio je slast velegradskog noćnog života i video kako se sve može, ne birajući sredstva, lako stići do bogatstva. Naser je taj zanat u Beogradu odlično ispekao. U ratu je to dokazao. Gazeći preko leševa gradio je svoj imetak. Hoće li sve to ostati nekažnjeno voljom tamo nekih. Sa Zapada?

I ostaju više puta ponavljane reči Ibrana Mustafića: - Za njega ništa nije sveto i sve što je radio radio je samo za sebe i za uvećanje svoga ličnog bogatstva.