Zajednička krivica za tragediju

KOLIKO je srebrenička nesreća traumatizovala Holandiju (domaćina Haškog tribunala), svedoči podatak da je tamošnja vlada uložila ogromna sredstva i resurse kako bi tragedija u Srebrenici do kraja bila razjašnjena. Bilo je očigledno da su se u rovovima iskopanim posle jula 1995. jedni naspram drugih našli holandski vojnici i političari. Između njih su se našle i ekspertske grupe, odnosno dva stručna tima koja su istraživala događaj, koji su praktično bili u službi "plavih šlemova". Kada su oba njihova izveštaja bila završena, eksperti su zaključili da odgovornost za događaje Srebrenice i ubistva muslimana podjednako dele svi koji su donosili odluke, od UN do holandskog vojnog vrha. "Jednaki deo krivice" pripao je i Srbima.

U izveštaju holandskog Instituta za ratnu dokumentaciju zaključuje se da "iako je odluka o masovnom pogubljenju muslimana doneta bez prethodnog plana, ono što se dešavalo kasnije ukazivalo je da nije reč o osveti koja je ispuštena iz ruku - nađena su mesta gde će biti izvršena egzekucija, obezbeđen transport, organizovane trupe koje će da izvrše egzekuciju, navedeno je u dokumentu Instituta.

PROFESOR Hans Blom sa Instituta za ratnu dokumentaciju, istraživao je problem Srebrenice više od šest godina. Za to vreme razgovarao je sa nekoliko stotina najrazličitijih svedoka, a data su mu na uvid i dokumenta koja inače nisu bila dostupna. Rezultat je obimna studija od 7.600 strana.

Autor drugog izveštaja, koji je takođe rađen šest godina, jeste Dion van den Berg, predstavnik nevladinog Međucrkvenog mirovnog saveta. Rezultat njegovog istraživanja je objavljen u studiji "Srebrenica - genocid koji nije bio sprečen".

- U martu 1993. godine francuski general Filip Morion postao je talac građana Srebrenice koji su mu dozvolili odlazak iz grada tek nakon što je obećao da će ih štititi "mirovnjaci" Ujedinjenih nacija. Kao posledica toga, odlučeno je da se Srebrenica i još pet gradova u Bosni proglase za "bezbedne zone" pod zaštitom Ujedinjenih nacija. Profesor Blom primećuje u svom izveštaju da je od samog početka Srebrenica bila neželjeno dete. Dodatna nesreća bila je to što je fokus međunarodne zajednice bio na frontu oko Sarajeva, dok događaji u istočnoj Bosni nisu previše pogađali ni vladu u Sarajevu ni međunarodnu zajednicu.

U DELU izveštaja koji "pravdaju" stavove komadanata holandskog bataljona odmah posle vojne operacije "Krivaja 95" kaže se:

"Pre nego što je počelo da se govori o masovnim ubistvima muslimana, Karemans je rekao da u Srebrenici nije bilo 'ni dobrih ni loših momaka', a za Mladićevu vojnu operaciju zauzimanja Srebrenice da je bila 'veoma korektna'."

Istraživači NIOD-a su zaključili da je on hteo da kaže da nisu "samo bosanski Srbi ispoljavali ekstremnu agresiju i nasilje", što je potkrepljeno tvrdnjom da su vojnici Armije BiH prethodnih godina spalili 192 srpska sela i pobili njihove žitelje.

U izveštajima se obelodanjuje i ponuda GŠ srpske vojske Ratka Mladića da UNPROFOR preuzme mnogo aktivniju ulogu u Srebreničkoj drami i odmah po padu Srebrenice dođe u većem broju u enklavu.

"Mladić je po osvajanju Srebrenice 11. jula predložio komandantu holandskog bataljona Karemansu da Ujedinjene nacije organizuju prebacivanje 25.000 muslimana, i muškaraca i žena, iz Srebrenice u Tuzlu. Karemans odmah odlazi u Sarajevo gde Mladićev predlog iznosi generalu Nikolaiju iz Ujedinjenih nacija. Ujedinjene nacije su zakasnile i nisu dale odgovor. Na taj način propuštena je prilika da većina ljudi bude bezbedno prebačena u Tuzlu, kaže Dion van den Berg. Profesor Blom kaže da je Mladić zaista na početku predlagao da Ujedinjene nacije organizuju prebacivanje Bošnjaka u Tuzlu, ali da se kasnije predomislio."

IZVEŠTAJI obe holandska ekspertske grupe "traže" i muslimansku krivicu.

"Holanđani su bili gurnuti u Srebrenicu nakon što je kanadska vlada odlučila da povuče svoje trupe. Odmah po dolasku našli su se u čudu, jer je realnost bila daleko od onoga što su očekivali: oblast nije bila demilitarizovana, a trupe bosanskih Srba nisu se povukle. Rečeno im je da dolaze u bezbednu zonu, a zona ne samo da nije bila demilitarizovana, nego su stalno dolazili i novi kontingenti oružja. Muslimanska vojska je redovno provocirala srpske snage, napadali su njihova mesta i ubijali srpske civile i često se dešavalo da napadaju sa položaja u neposrednoj blizini holandskih vojnika kako Srbi ne bi mogli da odgovore", napisao je profesor Blom u svom izveštaju.

Holanđani ipak do kraja nisu odgovorili na pitanje da li je postojao zajednički plan Holanđana i muslimana da zajedno oružjem brane enklavu od srpskih napada. Bošnjaci su o ovom navodnom paktu govorili po padu Srebrenice i tada su svoju odluku da se povuku sa 7.000 vojnika pravdali "holandskom izdajom".

RAZMIMOILAŽENjE dva holandska izveštaja tiče se važnosti sastanka održanog 3. jula uveče između komandanta bošnjačkih snaga u Srebrenici Ramiza Bećirovića i komandanta holandskih trupa Toma Karemansa, na kome je postignut dogovor o zajedničkoj odbrani grada u slučaju napada. Dion van den Berg kaže da je do sastanka došlo na inicijativu Bošnjaka nakon što su tog jutra srpske snage zauzele jedno osmatračko mesto Ujedinjenih nacija. Van den Berg kaže da se radilo o neformalnom dogovoru o kome je saznao od prevodioca na tom sastanku i da ne zna da li su za njega znali zvaničnici UN u Sarajevu ili bosanska vlada. Kada je došlo do napada, Bošnjaci su se odupirali, dok su Holanđani ostali u bazi, čime su prekršili neformalni dogovor. General Karemans je zatražio od NATO da bombarduje srpske položaje, ali su Ujedinjene nacija blokirale taj zahtev jer su smatrale da holandske trupe nisu ugrožene.

Profesor Blom, s druge strane, smatra da se ovom sastanku davao preveliki značaj i da je on imao negativne posledice po odbranu Srebrenice, jer su Bošnjaci verovali da će ih Ujedinjene nacije štititi. "Osim toga, taj sastanak se odnosio više na Goražde nego na Srebrenicu. Prema našim saznanjima, Naser Orić, koji je u to vreme već bio prebegao u Tuzlu, obavešten je o sastanku i bio je veoma skeptičan", kaže profesor Blom.

BLOM, u svojoj podjednakoj raspodeli krivice za pad Srebrenice, Srbima je ipak dodelio najveće parče. On tvrdi "zna" da je Ratko Mladić u noći između 11. i 12. jula odlučio da se surovo obračuna sa muslimanima. U svom izveštaju ne navodi izvore ovog saznanja ali nabraja razloge:

"Naime, nekoliko sati po osvajanju Srebrenice 11. jula, dolazi do neprijatnog iznenađenja i za Mladića i za holandske trupe. Grupe muškaraca, suprotno dogovoru, beže iz Srebrenice i odlaze u obližnje šume pokušavajući da se probiju do Tuzle. To je veoma razljutilo Mladića jer mu je stvorilo logistički problem na severnom delu fronta, neposredno pre plana da se krene u zauzimanje Žepe. Upravo tada, 11. jula uveče i 12. jula, on je odlučio da se surovo obračuna sa muslimanima iz Srebrenice."