Potpukovnikova viteška odluka

ZA RAZLIKU od operacije Vojske RS "Krivaja 95", koja je završena 11. jula zauzimanjem Srebrenice, a koja je ocenjena sa vojničke strane kao izuzetna, ono što se događalo u širem rejonu enklave od 12. do 17. jula nije nešto čime se ponosi, niti se može ponositi srpska vojska.

Uvid u transkripte haškog suda pokazuje da je na terenu, između vojnika, bilo i humanih trenutaka. Komandant Zvorničke brigade Vinko Pandurević je na svoju ruku (u skladu sa odredbama Ratnog prava), u rejonu Baljakovice, 16. jula otvorio koridor za prolazak kolone 28. divizije. On je procenio da se neprijatelj nalazi u katastrofalnom stanju, i ne mogavši da stupi u kontakt sa nadređenima, odlučio je da im poštedi živote. Od 16. jula u podne i ceo dan 17. jula odobrenim koridorom ka Tuzli, prolazili su vojnici iz Srebrenice koji su bili na kraju snaga. Potpukovnik Pandurević, koji je imao dovoljan broj vojnika i dovoljnu količinu otužja da masakrira nekoliko hiljada iznemoglih, ranjenih i psihički ruiniranih boraca Armije BiH, ipak je doneo drugačiju odluku i poneo se kao vitez.

KOLONA od nekoliko hiljada boraca i civila 28. divizije, koja je krenula najkraćim putem za Tuzlu naišla je na zasedu Zvorničke brigade 14. jula predveče. Usledila je žestoka bitka. Muslimanski borci imali su i uspeha. Zarobili su tri samohodna oružja. Jednu "pragu", u kojoj nije bilo goriva, su čak na rukama preneli preko brda. Posadu su podavili rukama.

Potpukovnik Vinko Pandurević, koji je sa delom jedinice bio na pravcu ka Žepi, hitno stiže u Zvornik u podne 15. jula. Od majora, Dragana Obrenovića, načelnika štaba, dobija informacije da "Zvornik može pasti" i vrši mobilizaciju svih vojno sposobnih da brane grad. Na područje Baljakovice (skup sela u dolini Baljkovačke reke) stižu pojačanja iz drugih brigada Korpusa i snage 28. divizije bivaju potučene do nogu. To se dešava upravo u vreme dok muslimanske jedinice 24. divizije iz Tuzle pokušavaju da oforme front i da napadnu snage Vojske RS sa leđa.

"Noć 15/16. jula 1995. godine je protekla bez borbenih dejstava. U ranim jutarnjim satima 16. jula 1995. godine otpočele su intenzivne borbe između snaga Zvorničke pešadijske brigade i snaga 2. korpusa i 28. divizije Armije BiH na užem prostoru Baljakovice. Intenzivne borbe su nastavljene sve do trenutka kada se u rejonu Komande 4. pešadijskog bataljona pojavio ranjeni oficir 28. divizije, koji se predao majoru Draganu Obrenoviću. Taj oficir je upoznao majora Dragana Obrenovića sa stanjem 28. divizije, koja je bilo loše" - stoji u izveštaju haškog eksperta Boška Antića.

DAN RANIJE pukovnik Šemso Muminović, obaveštajni oficir 24. divizije, tražio je da mu se javi potpukovnik Vinko Pandurević na frekvenciji "144.985 Mh". Kontakt je uspostavljen budući da su se ratni neprijatelji dobro znali odranije. Muminović je nekada komandovao 106. brigadom Armije BiH sa kojom se Pandurević ceo rat gledao preko nišana. Kada je 15. jula ponovo uspostavljen kontakt i kada je oficir Armije BiH, koji se predao Srbima, Muminoviću preneo da 28. divizija "pliva u krvi", postignut je dogovor o koridoru za prelaz kolone. Propuštanje je počelo 16. jula 1995. godine oko 13.00 časova. Nakon što se smračilo, strane su se dogovorile (sa jedne strane komandant Zvorničke pešadijske brigade, sa druge strane Šemso Muminović i njegov pretpostavljeni komandant divizije iz Kalesije, Salih Malkić) da se postojeća situacija zadrži, da se propuštanje nastavi sledećeg dana, te da se u toku noći ne preduzimaju nikakve akcije. Tokom 16. jula komandant Zvorničke pešadijske brigade potpukovnik Vinko Pandurević je zajedno sa pukovnikom Šemsom Muminovićem nadzirao prolazak delova 28. divizije Armije BiH. Ceo sledeće dan, 17. jula, ostaci muslimanske divizije prolazili su kroz borbeni raspored snaga Zvorničke pešadijske brigade i bezbedno su prešli na teritoriju pod kontrolom muslimanskih snaga. Poginuli su ostavljeni na mestima okršaja.

Šemso Muminović je u razgovoru sa haškim istražiteljima izjavio da je otprilike 20 puta preko radio-veze kontaktirao s Obrenovićem i oko 30 puta sa Pandurevićem u vezi sa pregovorima oko kolone. Zatim je dogovoreno da više otvaranja fronta neće biti i da zaostali delovi ako naiđu budu prihvaćeni i provedeni kroz borbeni raspored brigade.Grupe muslimanskih vojnika propuštane su i narednih nekoliko dana. Valja napomenuti da su i muslimani vraćali srpske borce koje su zarobili.

PRED haškim sudom 15. juna prošle godine, na procesu generalu Ratku Mladiću, svoj iskaz je dao Bojan Subotić, 1995. godine poručnik u 65. zaštitnom motorizovanom puku, koji je obezbeđivao Mladićev Glavni štab. Tokom jula bio je stacioniran u Novoj Kasabi gde je u prisustvovao žestokom međumuslimanskom okršaju. Poručnik sa desetak vojnih policajaca te noći ujedno je vodio borbe sa muslimanskom jedinicom štiteći svoj štab. Potom je organizovao prihvat njihovih boraca koji se predaju. Previjao je ranjene, odlazio u šumu da ubeđuje muslimanske borce da predaju oružje.

- Bio sam u patroli sa pet boraca u oklopnom vozilu, kada je došla žena, meštanka, i rekla da je njena kuća puna muslimanskih vojnika i da su pune i livada i šuma - pričao je Subotić. Oklopnim vozilom sam otišao sa dvojicom vojnih policajaca na lice mesta, a posadi BOV naredio sam pripravnost.

Prema Subotićevom svedočenju nije ni stigao do te kuće kad je uleteo u mitraljesku vatru iz rukavca reke Zeleni Jadar. Osmotrio je položaj i shvatio da je oko 1.000 muslimanskih boraca zauzelo je položaje nasuprot srpske linije. Vojni policajci Vojske RS su se povukli i stupili u kontakt sa svojim komandantom, majorom Malinićem. Naređeno im je da ne smeju da se povlače jer je u Novoj Kasabi puno srpskih civila. U to vreme, nekoliko stotina metara dalje, došlo je do razmene vatre sa muslimanima. Dvojica holandskih vojnika prešli su u srpske redove i žestoko se borili.

PREDAVALI SE POSLE MEĐUSOBNOG OBRAČUNA

- NA PUTU Nova Kasaba - Konjević Polje sve vreme je vođena borba - svedočio je Subotić. - Na šumu, odakle je dolazila vatra, ispalio sam šest patrona suzavaca i počela je predaja muslimanskih vojnika. Stariji vodnik Petrović sproveo ih je do komande bataljna, a ovi ljudi su rekli kako oni pripadaju grupi koja želi da položi oružje i koja vodi borbe sa svojima koji to ne žele.

Posle poziva preko megafona, iz šume je, prema rečima Subotića, izašlo prvo 300 ljudi. Dvojicu najteže ranjenih lično je previo. Stigao je i sanitet, a za njima i lekarske ekipe iz milićke bolnice koje su ukazivale pomoć muslimanskim borcima. Muslimani su se sa svih strana predavali. Jedna grupa je zamolila Subotića da sa dva njihova vojnika ode do šume da ubedi ostale da polože oruje.

"Bilo je 500 mrtvih ljudi. Video sam da ima obešenih, ranjenih.... Bilo ih je ranjenih od bombi i granata. Došli su bolničari iz Milića i ukazivali pomoć i organizovali evakuaciju" svedočio je poručnik.

Tokom tog dana, oko 17 sati u Konjević Polje stigao je general Mladić. Subotić navodi da je prvo otišao među zarobljene da im kaže da ne brinu. Svi su previjeni i nahranjeni i iste noći ime je organizovan prevoz u Bratunac gde su predati civilnim vlastima.