Amerikanci odvode svedoka

U KNjIZI "Krunski svedok" Germinal Cvikov detaljno prati sudbinu Dražena Erdemovića, čoveka čiji iskaz o masovnom streljanju muslimana na poljoprivrednom dobru Branjevo, u haškom sudu, važi za "utvrđenu i nepobitnu istinu koja je van svake razumne sumnje" ("established truth beyond a reasonable doubt"). Erdemović je uhapšen 2. marta, u tri sata noću, u Bečeju, neposredno pošto je dao intervju za "Figaro" i TV produkcijsku kuću AIM.

Hronološki: Drugog dana marta, u Beograd stiže drugi glavni tužilac Haškog tribunala Grejem Bluit, u pratnji zamenika američkog državnog sekretara Džona Šataka. Pregovara se sa Beogradom o uspostavljanju tešnje saradnje. Uz pristanak srpskog ministra pravosuđa Aranđela Markićevića, Bluit odvojeno razgovara sa dvojicom uhapšenika i ispituje ih kao svedoke. Posle toga, izjavljuje da su Erdemović i Kremenović kao vojnici bosansko-srpske vojske služili pod generalom Ratkom Mladićem i da kao takvi mogu dati iskaze kao svedoci protiv Mladića i da su sami izrazili spremnost na to. Erdemovićeva izjava je od najveće mogućne verodostojnosti, istakao je Bluit.

Već 7. marta predstavnik američkog Stejt departmenta Nikolas Berns pozvao je srpsko rukovodstvo i zatražio da preda dvojicu navodnih ratnih zločinaca, Dražena Erdemovića i Radoslava Kremenovića Tribunalu, a 8. marta i glavni tužilac Tribunala Ričard Goldston traži od jugoslovenskih organa da izruče Erdemovića.

CVIKOV dalje navodi da su 30. marta Erdemović i Kremenović stigli u Hag. Ali već 22. maja Kremenović (svedok streljanja) je oslobođen i vraćen za Beograd. "Tužilaštvo Tribunala se izjasnilo da nije imalo potrebu za njim kao svedokom". Na dan 29. maja Tribunal je podigao optužnicu protiv Erdemovića. On je 29. novembra 1996. godine, osuđen na 10 godina zatvora za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Drugo sudsko veće, 5. marta 1998. godine, smanjilo mu je kaznu na pet godina. U avgustu 2000. godine Erdemović je izašao na slobodu. Za učešće u ubistvu 1.200 ljudi on je odležao tri i po godine. Na osnovu programa zaštićenog svedoka, Erdemović sada živi sa novim prezimenom negde u severnoj Evropi. Povremeno se pojavljuje u Hagu kao zaštićeni svedok u svim procesima koji se odnose na takozvani genocid nad bosanskim muslimanima.

BUGARSKI novinar dalje navodi da je sve što znamo o masovnom ubistvu kod sela Pilice u julu 1995. godine zasnovano isključivo na priznanju Dražena Erdemovića.

Zločin u kome je učestvovao Erdemović je ovako opisao:

Dana 16. jula 1995. godine osam vojnika iz sastava 10. diverzantskog odreda Armije RS ubili su 1.200 muslimana iz Srebrenice. Ubistvo je izvršeno na teritoriji farme svinja Branjeva. Žrtve su dovozili autobusima. Prvi autobus, u kome je bilo 50-60 muškaraca, uzrasta 16-60 godina, stigao je negde između 10 i 11 sati. Ubice su izvodile iz autobusa grupe po 10 žrtava. Ruke žrtava su bile vezane, neki su imali i poveze na očima. Žrtve su prvo morale da daju lična dokumenta, da ih ostave u uglu neke garaže. Zatim su ih ubice vodile do mesta ubijanja koje se nalazilo sto-dvesta metara od autobusa. Tada bi se ubice postrojile na 20 metara od žrtava i pucale u njih iz automata "kalašnjikov" pojedinačnim pucnjima. Kontrolišući da li je svako zaista ubijen, oni bi na kraju krajeva i iz pištolja dotukli sve one koji su davali znake života. Posle toga su izvodili iz autobusa sledeću grupu od 10 žrtava.

ERDEMOVIĆ je tako, bez posebnih kontradiktornosti, ponavljao svoje priču o zločinu u svim svojim svedočenjima. Ubice su se s vremena na vreme odmarale. Pušili su, pili rakiju. Sve to je tražilo vreme. Do 15 sati posle podne svi su pobijeni. Na livadi je ležalo 1.200 leševa.

- To je nemoguće - obrazlaže Cvikov u "Krunskom svedoku". Nemoguće je za pet sati ubiti 1.200 ljudi na način koji je opisao Erdemović. To znači da je svaka grupa od 10 žrtava, a grupa je bilo 120, bila streljana za dva i po minuta. Žrtve su morale da prođu 100-200 metara do mesta ubijanja. Pre toga oni su im oduzimali lična dokumenta, tukli su ih i ponižavali, potom ih streljali, proveravali da li su svi ubijeni i vraćali se u autobus za sledeću grupu od 10 žrtava. Sve su to uradili za dve i po minute! I još su se odmarali, pili i pušili. Ako je za streljanje jedne grupe, recimo, bilo potrebno najmanje 10 minuta, mada je i to nerealno, prebrzo, onda bi tu trebalo 1.200 minuta ili 20 sati! Bilo koji normalan sudija mogao je doći do tako jednostavnog računa. Sudije Tribunala - nisu! Oni su prihvatili mogućnost da je 120 grupa po 10 ljudi ubijeno za manje od pet sati.

Koliko je ljudi ubijeno na tom mestu? Patolozi Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju ekshumirali su na tom mestu 153 leša.

CVIKOV se dalje bavi "iskrenim" priznanjem Erdemovića u svih njegovih 12 varijanata koje je izrekao na sudu i ukazuje na mnoge protivrečnosti i apsurdne tvrdnje.

* Pred jugoslovenskim sudom, Erdemović je kao datum ubistva naveo 20. jul 1995. godine. Njegov drug Kremenović potvrdio je taj datum. Zatim je u Hagu Erdemović neočekivano izmenio svoju izjavu i promenio datum - 16. jul 1995. godine.

* Erdemović je tvrdio da je u aprilu 1994. bio primljen u 10. diverzantski odred u zvanju vodnika i da je bio desetar, ali u martu 1995. godine oduzet mu je čin zbog neposlušnosti. To je bio uzrok što je on u vreme ubistva, tobože, bio običan vojnik - redov. Kao redova primorali su ga da izvršava naredbe i nije se mogao suprotstaviti streljanju. Na osnovu dokumeta iz suda proizlazi da je to laž. Za vreme streljanja, Erdemović je bio vodnik i nikada nije bio degradiran.

* Erdemović tvrdi da je streljanje izvršeno po naredbi ratnog komandira, starijeg poručnika Milorada Pelemiša, koji je 11. jula u prevrtanju trensportera povredio nogu i koji je bio na bolovanju, a streljanje se odigralo 16. jula.

* Streljanje je vodio Brano Gojković. Gojković je običan vojnik, redov, ali po tvrđenju Erdemovića, on je komandovao odeljenjem koje je izvršilo streljanje. Kad Erdemović nabraja imena sedmorice vojnika koji su streljali pod komandom Gojkovića, on spominje i poručnika Franca Kosa. Poručnik Kos bio je komandir voda 10. diverzantskog odreda, koji se sastojao iz dva voda. Izgleda da je za vreme streljanja redov Brano Gojković bio komandir poručniku Kosu i vodniku Erdemoviću. Iz zapisnika se jasno vidi da islednici uopšte ne veruju Erdemoviću. Sve je to apsurd, ali svejedno, tako je ostalo u zapisniku. Niko u sudu nije pokušao da sazna od Erdemovića kako je moguće da redov komanduje odeljenjem u čijem sastavu su poručnik i vodnik. Taj apsurd sud uopšte ne zanima - zaključuje Cvikov.