Lečenje kancera je unosan biznis

SUMNjA da se lek protiv raka već decenijama prikriva i da se strah od ove "najstrašnije bolesti" dozirano širi preko medija, a da se lekari drže u smišljenom neznanju, nastala je još šezdesetih godina 20. veka, kada je američki novinar i publicista, Evdvard Grifin, objavio knjigu "Svet bez raka". U knjizi, on je otkrio neuspešan pokušaj jedne grupe lekara u SAD da dokažu izuzetnu delotvornost jednog prirodnog sastojka - vitamina B17 u lečenju kancera. Ova grupa je utvrdila još tada da kancer nije bolest "čiji se tačan uzrok još ne zna", već da je on posledica jednog teškog metaboličkog poremećaja u organizmu. Predočili su još da se kancer ne može lečiti radijacijom i hirurškim odstranjivanjem tumora, već isključivo metaboličkim tretmanom čitavog organizma.

NAŽALOST, njihove tvrdnje su naišle tada na jednu perfidnu naučnu i medijsku sabotažu koja je inicirana upravo u naučnim institucijama koje su se zvanično bavile "istraživanjem" i "lečenjem" kancera. U stvarnosti oni su imali zadatak da održe jedan izuzetno profitabilan medicinski biznis - skupo farmaceutsko tretiranje obolelih.

Tako je njihovo nastojanje da svetu ponude "uspešan lek protiv raka" razotkrio ogromnu skrivenu "mašineriju" korumpiranih uticajnih posrednika u medicini i nauci, te lobista privatnih farmaceutskih kompanija. Svi oni bili su povezani i radili su u bolnicama, državnim institucijama, "nezavisnim" asocijacijama i bili raspoređeni na veoma važnim društvenim i državnim pozicijama, preko kojih su imali uticaj i na proizvodnju i distribuciju citostatika i drugih farmaceutika koji se prvenstveno koriste u "lečenju" kancera. A među tim "lekovima" bilo je i onih koji su toksični i često opasni kao i sama bolest. Tvrdnje lekara, iz pomenute ekipe okupljene oko vitamina B17, da oboleli od kancera često umiru više od ovih otrovnih hemoterapija nego od samog raka, kao da nikoga nisu zanimale.

SA DRUGE strane, ako se uzme u obzir da se danas čak 200 MILIJARDI dolara godišnje u svetu troši na razna "istraživanja" uzroka nastanka raka, na njegovo "lečenje" uz pomoć citostatika i ostalih skupih medikamenata, zračenja, hirurških tretmana, te da se u tu svrhu osnivaju brojne fondacije i u njih slivaju stotine miliona dolara, da veliki broj fabrika u svetu proizvodi, a još više apoteka prodaje razne lekove koji se koriste u ovoj skupoj terapiji, ispada da od ove teške bolesti mnogo više ljudi živi nego što od nje umire.

Sav ovaj novac se decenijama uzima iz državnih budžeta i zdravstvenih fondova i preliva privatnim kompanijama koje se bave "istraživanjima" i proizvodnjom "lekova". A upravo ti "lekovi" koji se koriste u hemoterapiji su ubedljivo najskuplji. Tu su i skupe dijagnostičke mašine (razni skeneri i mamografi i biohemijski markeri i testovi), koji služe samo zato da bi njihovi proizvođači imali šta da prodaju i uzmu novac iz zdravstvenih fondova.

AMERIČKO Društvo za borbu protiv raka je, tvrdi Edvard Grifin, najbogatija neprofitna organizacija u svetu. Mnoge žrtve ove "neizlečive bolesti" zaveštavale su, i dalje to čine, čitavu svoju imovinu ovoj organizaciji, verujući u njene iskrene napore da se bolesti stane na put i konačno pronađe famozni lek protiv raka. O naporima miliona obolelih širom sveta koji grozničavo pokušavaju da stignu u prestižne i skupe svetske klinike, specijalizovane za rak i dobiju najbolji (i najskuplji) tretman, ne treba ni govoriti. I naši su mediji puni apela da se novčano pomogne unesrećenoj deci i mladima.

Kada se svi ovi elementi pobroje, postaje logično da tvrdnju i dokaze, pomenute grupe lekara, o efikasnosti njihovog novootkrivenog vitamina, ubice kancera, neko sabotira.

Dakle, ako je sve ovo navedeno u knjizi "Svet bez raka" istinito, ako se lek protiv raka zarad ogromne zarade zaista prikriva, nameće se još jedno pitanje: koliko se o kanceru danas zaista zna? Kako se on još može lečiti i šta običnoj javnosti i laicima, posebno obolelima, ni danas nije poznato u vezi sa ovom bolesti. Ovaj feljton je zgodna prilika da prikažu neke potisnute terapije u lečenju kancera koje već godinama primenjuje takozvana alternativna (drugačija) medicina.

OVA drugačija medicinska saznanja nisu dostupna "običnim" lekarima koji su završili oficijelne, građanske univerzitete (onkolozima i drugim specijalistima posebno) već se koriste samo za lečenje aristokratije i njihovih titulisanih podanika, koji od kancera kao i da ne obolevaju.

KONVENCIONALNA medicina koju danas zagovara, nameće i održava Svetska zdravstvena organizacija, vezana je isključivo za alopatsku terapiju koju propisuje i kreira međunarodni farmaceutski kartel. Oni nameću uglavnom tri vrste lečenja kancera: radijacija iks zracima, hirurško odstranjivanje tumora i hemoterapija. Sve ostalo za njih je neprihvatljivo jer je "nedokazano". Zato svako ko želi da se bavi medicinom danas mora da ima licencu, a to znači da prođe i čitavog života prolazi kroz svojevrsno impregniranje postojećih saznanja (koja se konstantno održavaju kroz razne kongrese i simpozijume gde se serviraju upravo ta postojeća naučna istraživanja i dostignuća). Lekarska praksa u svim lečenjima, pa tako i kod kancera, nalaže strogo pridržavanje alopatskih protokola (unapred naučno zacrtanih) i svaki lekar kome je do posla i egzistencije mora samo to da primenjuje. A to u slučaju obolevanja od kancera, ne samo da ne daje rezultate, već često dovodi do hroničnog trovanja čitavog organizma i smrti pacijenta. A za to niko nije odgovoran.

Surova je istina da se već decenijama, najviše u SAD i Evropi (gde je i najprofitabilniji farmaceutski biznis), proganjaju istraživači i lekari koji su uspeli da naprave lekovitu formulu protiv ovog metaboličkog poremećaja. A napravljeno ih je više. O tome se, naravno, u vodećim medijima uglavnom ne piše. Tek u ponekim knjigama i sa pojavom interneta dobili smo neke informacije o njihovoj dugogodišnjoj borbi i stradanju, o perfidnoj represiji i smicalicama koje im podmeće američka Federalna agencija za hranu i lekove (FDA, koja je jedina ovlašćena da u SAD "lekove" stavlja u promet), kako bi sprečila da drugačiji medikamenti, osim onih koje distribuira međunarodni farmaceutski kartel, stignu do obolelih. I u Srbiji je sa "demokratskim promenama" ustanovljena ista takva agencija.

Dr Ernst T. Krebs, Rojal Rajf, Hans Niper, Džozef Gold, Džejms Šeridan, dr Matijas Rat i mnogi drugi... samo su neka imena koja nisu ušla u istoriju medicine, a doživeli su i doživljavaju teška šikaniranja i podmetačine.

Za njihove metode terapije kancera Svetska zdravstvena organizacija kaže da "nema dokaza" da zaista leče. Istina je da nijedna takva metoda nikada nije zaista ozbiljno testirana. Iako izlečenih pacijenata ima mnogo.