Gde se sve nalazi vitamin B17

VITAMIN B17 u prirodi se nalazi u jedinjenjima nazvanim nitrilosidi, a oni se nalaze u preko 800 biljaka, od kojih su mnoge jestive. Osim u košticama kajsije, nalazi se još u prosu, kukuruzu, lanu, tropskoj kasavi, semenju jabuke, bademu, slatkom krompiru, salati, semenkama limuna, trešnje, šljive, kruške, breskve, nektarine... Ima ga i u mnogim drugim biljkama koje su odavno eliminisane iz ishrane savremenog čoveka. Skoro sve koštice iz familije ruža (Rosaceae) sadrže B17. Koštice i semenke od voća imaju i druge hranljive materije: neke proteine, nezasićene masne kiseline i različite minerale. Ipak, količinski najveći izvor vitamina B17 su koštice od kajsije i tropske kasave. Ali, farmaceutskom biznisu se ovo otkriće nije dopalo i gledali su da Krebsovo otkriće na svaki način diskredituju. I u tome su na kraju uspeli. Čak su i brojna naučna istraživanja o delovanju laetrila na maligne ćelije sabotirana.

Glavna teza im je bila da se cijanidom iz koštice kajsije ljudi mogu otrovati. (Kao da se u hemoterapiji ne primenjuju otrovne hemikalije.) Doktor Ernst T. Krebs je uporno objašnjavao u svojim brojnim radovima iz 1970. godine da je laetril (vitamin B17) potpuno netoksičan za ljude i za toplokrvne životinje. Njegova smrtonosna doza iznosila je 25.000 miligrama na kilogram telesne težine kada ga je primenjivao na miševima i pacovima. To je toliko netoksično da u nekim studijama, voda, koja se koristi u medicini za razblaživanje lekova, ima više toksina nego vitamin B17, uveravao je Krebs. Konačno, pred brojnim novinarima i naučnicima, Krebs je ubrizgao sam sebi pod kožu ogromnu dozu laetrila i nije se otrovao. O ovome je svojevremeno senzacionalistički pisala kod nas "Ilustrovana politika", prateći medijska događanja u Sjedinjenim Američkim Državama, o lekaru koji je tvrdio da je pronašao lek protiv raka, ali mu nisu verovali. Ipak, strah od laetrila je, zahvaljujući i otrovanim ovcama i medijima, u Australiji raširen.

Kada se knjiga "Svet bez raka", Edvarda Grifina, napisana 1974. godine, pojavila na najmanjem kontinentu, tamo je laeteril bio u slobodnoj prodaji. Odmah posle pojave knjige povučen je iz prodaje. Od tada do danas, australijska kancelarija za lekove (TGA - Therapeutic Goods Administration) razmatra svaki individualni slučaj onoga ko želi da se podvrgne lečenju laetrilom, odlučujući da li da mu se omogući uvoz leka. Onaj ko ovu dozvolu dobije, ima još teži zadatak da pronađe lekara koji će mu laeteril ubrizgati po protokolima koji uz ovaj lek idu. Takođe je posebnim propisima otežana nabavka koštica od kajsije kako bi se onemogućilo sintetizovanje kristala B17 onima koji bi želeli da ovaj lek sami prave.

Osnovno oružje u dikreditaciji laetrila (da podsetimo to je vitamin B17) su bili korumpirani naučnici koji su bili tajno na platnom spisku najmoćnijih farmaceutskih kompanija i njihovih privatnih bolnica, a zvanično su se predstavljali kao nezavisni ugledni stručnjaci. Glavna podvala njihovog istraživanja delovanja laetrila je bilo nepridržavanje protokola u lečenju koje je propisao sam dr Krebs. Jer, laetril sam po sebi nije bio dovoljan za borbu sa kanceroznim procesom. Dakle, Laetril (Vitamin b17) nije nikakav čudotvoran lek, već samo jedan važan element pomoću koga funkcioniše hranjiva formula koja je u stanju da uništi maligni proces u organizmu. Sve formule inače moraju da deluju sinergijski, pa je takvo i lečenje raka pomoću vitamina B17.

Kako izgleda lečenje vitaminom B17 (laetrilom)? Samo uzimanjem vitamina B17 ništa se ne može postići, ako se istovremeno i drugi neophodni hranljivi nutrijenti ne unose, kako bi se čitav organizam doveo u metabolički balans. Zato i terapija vitaminom B17 ima svoje protokole. Ovo je u lečenju raka najvažnije kod svih terapija, jer su svi elektrobiohemijski procesi u organizmu međuzavisni. Da bi vitamini delovali (bilo koji vitaminski proces) mora biti dovoljno aktiviranje enzima (specifičnih "bakterija") koji te vitamine razgrađuju i oni se sprovode u sva tkiva. Da bi se enzimi aktivirali u dovoljnoj meri, moraju biti stimulisani nekim drugim hranljivim sastojcima. Neko kaže da jedni enzimi svojim produktom moraju prvo da potpale "vatru na šporetu" da bi onda drugi stvorili energiju za pristavljanje "šerpe" za kuvanje. Prvi koriste mikronutrijente, a drugi makronutrijente kao gradivni materijal.

Ovaj metabolički proces deluje veoma kompleksno, jer ga tako tumači zvanična nauka iako je u stvari veoma jednostavan. On je u stvari prirodno definisan i to je opšti princip razmene materije koji se odigrava na svim nivoima u ogromnoj skalarnoj razmeri, od najsitnijih čestica, u okviru ćelijskih organela (počev od protita) do složenih tkivnih tkanja velikih i vitalnih organa, pa dalje u prirodi sve do kosmičkih razmera. Sve je povezano i to konvencionalna medicina uporno ignoriše dajući apsolutni prioritet hemikalijama farmaceutske industrije. Svako narušavanje ovog prirodnog principa (na primer genetskim modifikovanjem biljaka koje su prirodna ljudska hrana) proizvodi lančanu reakciju i efekti su pogubni na sav živi svet koji predstavlja naš hranljivi medijum.

Tako, ma kolike doze laetrila uzimali, on se neće korisno razlagati ako u organizmu nedostaju pankreatski enzimi koji mogu da rastvore opnu maligne ćelije ili neki minerali preko kojih se transportuju elektroni. Adekvatna polarizacija (+ -) od ključne je važnosti da dođe do sjedinjavanja određenih molekula. Posebno je u terapiji važan cink koji vrši transport nitrilosida kroz sva tkiva. Kod davanja injekcija "laetrila" za prodiranje kroz tkivo neophodan je i dimetil-sulfooksid (DMSO). U terepiji se daju i velike količine vitamina C (u obliku askorbata), kao i emulzionisani vitamini A i E, a posebno vitamin B15. Daju se i neki drugi minerali i antioksidansi. U lečenju laetrilom doktori Krebs, Hans Niper i Filip Benzel (koji su ovu terapiju usavršavali) došli su do veoma preciznog protokola koji sadrži određenu kombinaciju enzima i njihovo doziranje kao na primer: pankreatin (1.250 mg); papain (150 mg); bromelain (150 mg) i još niz enzima. Ovo navodimo samo informativno da bi se videlo koliko su delovanja i samih enzima međuzavisna, a njihova idealna kombinacija sa drugim vitaminima važna kako bi se maligna ćelija što bolje napala i razgradila. Zato je važno da se terapija laetrilom (iako je on sam potpuno netoksičan i u slobodnoj je prodaji, osim u Sjedinjenim Američkim Državama i Australiji) obavlja pod nadzorom lekara koji ima sa njim iskustva u terapiji.

EPOHALNO MEDICINSKO OTKRIĆE

ZANIMLjIV je i sirovi koncentrat telećeg timusa. Čemu on služi? Iako je ova terapija formulisana pre više od 30 godina, tek ove godine objavljeno je u medijima "epohalno" otkriće naučnika "možda najveće u istoriji medicine". Tako se u značajnoj vesti kaže da su "naučnici otkrili protein koji ubrzava imuni sistem tako da može da se izbori sa bilo kojim oblikom raka ili virusom koji postoji".