Ne greši aparat već poligrafista

BROJNI primeri, ovih dana, svedoče da je poligraf postao jedna od najpopularnijih sprava. U medijima se svaki čas poteže "detektor laži" kao vrhunski dokaz istine. Onaj ko pristane da se testira je ispravan, ali ako se neko usudi da odbije ovu "čudnu spravu" unapred se proglašava krivim uz javnu osudu. Ovakvo testiranje, međutim, nije nimalo jednostavno, često je podložno manipulacijama kako onog ko se testira, tako i poligrafiste.

Priprema za testiranje, kako bi rezultat bio relevantan, ponekad mora da traje veoma dugo, nekada i po nekoliko sati. Onaj ko se testira, odnosno osumnjičeni, mora da se dovede u stanje smanjene uzbuđenosti, da su mu pitanja jasna, nedvosmislena, da može da odgovori sa da ili ne.

- Mora da se isključi svaka mogućnost da je osoba koja se poligrafiše konzumirala taj dan alkohol, narkotike ili sedative - kažu stručnjaci za poligrafska testiranja. - To drastično može da promeni rezultat. Svest je iskrivljena, onaj ko se testira je opušten, ne može da shvati pravi smisao pitanja niti odgovornost za izrečene reči. Takve osobe nisu pogodne za "detektor laži". Da bi rezultati poligrafskog testiranja bili tačni, testirana osoba mora da bude odmorna, sita, naspavana. Nagon za, recimo, hranom ili spavanjem jači je od straha, pa se rezultati testiranja u ovakvim slučajevima ne mogu uzeti kao merodavni.

IPAK, ima situacija i kada "lekići" mogu da pomognu policiji, više nego što se misli. Osumnjičeni je tada sam sebi napravio "medveđu uslugu". Takav je bio slučaj i sa jednim državnim službenikom iz unutrašnjosti Srbije. Prijavio je da je pucano na njega, pokazao i oštećenja od metka na skupocenom automobilu, tražio da se pronađu i kazne krivci.

Policija je dugo i pažljivo radila uviđaj. Dokazi sa lica mesta i priča napadnutog čoveka nisu se slagali. Materijalni tragovi ukazivali su da ja auto stajao u mestu kada je na njega ispaljen rafal, dok je čovek tvrdio da je pucano dok se kretao putem. Procenjeno je da bi dilemu trebalo da razreši poligraf. Državni službenik je pristao.

- Pre testiranja zatražio da ode nakratko do toaleta - priča nam jedan od poznatih srpskih poligrafista. - U takvim situacijama, kada čovek ide na "detektor laži", ne sme ništa da ga ometa. Ne sme da bude gladan, žedan, da mu se spava... Neophodno je i da obavi fiziološke potrebe. Jer, svaka sitnica može da utiče na rezultat. Tako smo i ovom državnom službeniku omogućili odlazak u toalet.

IGROM slučaja, kada je osumnjičeni izašao iz toaleta, u njega je ušao poligrafista. Video je u ve-ce šolji bele tabletice. Državni službenik je bio toliko uzbuđen da su mu se tresle ruke, pa su mu medikamenti ispadali dok je pokušavao bar jednu da proguta. Za sobom nije povukao vodu.

- Razgovarao sam sa njim i video sam da se iznenada smirio - navodi naš sagovornik. - Nije više bio toliko uzbuđen. Bilo mi je sve jasno. Ipak, tokom kontrolnog ispitivanja uočio sam da reaguje sasvim uobičajeno. Iznenadio sam se jer je bio pogodan za testiranje iako je popio tablete. Ono što nije znao je da je sam sebe sabotirao. Jer, bio je toliko uzbuđen da nismo mogli da ga testiramo, ipak, kada je popio tabletu, ili više njih, doveo je sebe u "normalu" pogodnu za poligrafisanje. Naravno, pao je. Posle je i sam priznao da je on pucao na svoj automobil. Hteo je da privuče pažnju pretpostavljenih.

KOLIKO je poligraf postao svojevrsna moda, svedoče i detektivske agencije koja u svojim uslugama nude i poligrafsko testiranje. Ovakva "instant" upotreba "detektora laži" dovela je do toga da mu se još manje veruje nego inače. Osim osumnjičenih za krivična dela, na ovim mašinama sve češće završavaju i zaposleni u privatnim firmama.

Prema rečima poligrafiste u penziji Dragiše Mališića, koji radi u privatnoj agenciji "Mikro", samo tokom jedne godine na njegovoj mašini, ruske proizvodnje, završi više od 500 zaposlenih u raznim firmama. Ispituje se njihova lojalnost preduzeću u kojem rade, ali i poštenje, iskrenost...

"Pristanak" zaposlenih na ovakav vid provere uglavnom je regulisan kolektivnim ugovorima ili kodeksima ponašanja zaposlenih u konkretnim firmama. Potvrdu da, ipak, dobrovoljno pristaju na poligrafsko testiranje, ispitanici potpisuju i pre samog testiranja. Direktori na ovakav način najčešće "love" lopove. Poligraf često potvrdi sumnje poslodavaca. Kad od deset zaposlenih dvojica odbiju da se testiraju, velika je verovatnoća da su baš oni učestvovali u izvršenju krivičnog dela. Usluge poligrafskog testiranja uglavnom traže vlasnici privatnih firmi širom Srbije.

- Ne može poligraf da ne valja, to može da bude samo poligrafista - kažu stručnjaci. - Ili je nekompetentan, pa ne ume dovoljno dobro, na osnovu informacija koje je dobio od poslodavca, da postavi odgovarajuća pitanja, ili je nije bio koncentrisan i pažljiv. Ukoliko poligrafista ne postavi odgovarajuće pitanje, krivac može da se "izvuče". Rezultati poligrafskog ispitivanja su sto odsto tačni ukoliko je poligrafista postavio odgovarajuća pitanja.

REZULTATI testiranja se očitavaju slično kao kardiogram. Pravila kada su u pitanju amplitude koje se tokom ispitivanja ocrtavaju na monitoru poligrafa nema. Može da se desi, navodi Mališić, da amplitude budu male, a da ispitanik govori istinu. Rezultati poligrafskog testiranja očitavaju se u zavisnosti od toga kako ispitanik odreaguje na kritično pitanje. U nekim slučajevima se, radi provere, postavljaju i dodatna, kontrolna pitanja.

- Kada dobijene rezultate stavi u jednu ravan, iskusni poligrafista dobija merodavne rezultate - tvrdi Mališić. - Neke firme se i iznenade šta sve može da se otkrije ovakvom vrstom testiranja.

Naš sagovornik iznosi i primer jedne firme koja je tražila poligrafsko ispitivanje magacinskih radnika zbog nestanka robe vredne samo 600 evra. Više desetina njih je prošlo "detektor laži". Rezultat je bio zapanjujuć, čak dvadesetak njih je "palo". Utvrđeno je, a kasnije su i priznali, da su svi oni po malo "kraduckali".