Detektor optužio nevinog molera

GREŠKE koje nastaju neprofesionalnim tumačenjem poligrafskog testiranja nekada su gotovo fatalne. Posebno, ukoliko se policija veže za taj rezultat, bez drugih dokaza. Moler P. O. iz Novog Sada imao je sreće. U pritvoru je proveo "samo" dva dana i to pod sumnjom da je ubio Nikolu Bojovića, rođenog brata Luke Bojovića. On je jedan od onih koji nije prošao detektor laži kada su ga pitali da li je ubio Bojovića, iako sa tim zločinom nije imao nikakve veze.

Sve se to dešavalo početkom avgusta 2013. godine. Policijska istraga u jednom trenutku došla je do imena novosadskog molera P. O., koji je tih dana bio angažovan u Kragujevcu. Mediji su brujali o brutalnom zločinu u centru Beograda, kada je krajem aprila 2013. sa više hitaca iz automata ubijen brat vođe organizovane kriminalne grupe pohapšene u Španiji.

POSLE tri meseca danonoćne istrage kriminalistički operativci došli su do saznanja o "interesantnoj kući" na obodu Kragujevca, gde se pojavljuje određeni broj mobilnog telefona, koji bi mogao da se poveže sa beogradskom likvidacijom Bojovića. Jedne noći, upali su u taj objekat i uhapsili P. O. Uzalud je govorio da nema veze sa zločinom, određeno mu je policijsko zadržavanje od 48 sati.

- Policajci su mu ponudili poligraf, kako bi dokazao da je nevin i on je pristao - priča za "Novosti" jedan od aktera tih događanja. - Doveli smo ga u Beograd i posle nekoliko sati ispitivanja prikačen je na detektor laži. Posle testiranja dobili smo rezultat. Prema tumačenjima poligrafiste, P. O. je pao na svim pitanjima o ubistvu Nikole Bojovića. To je praktično značilo da ima veze sa zločinom.

IPAK, iskusnim beogradskim policajcima, koji svakodnevno rade na rasvetljavanju najtežih krivičnih dela, poligraf nije bio dovoljan. Imali su osećaj da P. O. ipak nije taj koga traže. Nastavili su još detaljnije da "češljaju" dokaze, uparuju telefonsku komunikaciju pre i posle zločina i sve je više bilo dokaza da P. O. nema veze sa Bojovićevom likvidacijom. Do tada nikada nije ni bio u sukobu sa zakonom. Ipak, ostalo je nejasno kako je pao na detektoru laži.

- Ponovo smo razgovarali sa njim, ali i sa poligrafistom - navodi naš sagovornik. - Ispostavilo se da je on tih meseci "gutao" novinske tekstove o ubistvu Nikole Bojovića. Znao je sve detalje koji su se pojavljivali u medijima. Zaključak je bio da zato nije prošao poligrafsko testiranje. Znao je puno o zločinu iako nije izvršilac.

Tako se P. O. posle spektakularnog hapšenja, maltretiranja i pritvora, a uz ispitivanje na poligrafu i uz vesti na televiziji da je uhapšena osoba za koju se sumnja da je umešana u ubistvo Nikole Bojovića - našao na slobodi. Odvezli su ga na autobusku stanicu i rekli mu da može da se vrati u Kragujevac.

U SVETU se svih ovih godina neprestano polemiše o validnosti poligrafskog testiranja. Posebno je interesantna situacija u Velikoj Britaniji, gde ga je čak i policija izbacila iz upotrebe. I dan-danas se raspravlja o preciznosti upotrebe ovog aparata i zaključeno je da ona nije dovoljno visoka i da je procenat neispravnih odluka prevelik. Problem je u tome što i oni koji govore istinu zbog emotivnosti ili iz straha, ponekad mogu biti toliko uzbuđeni da im se znoje dlanovi. Čak su i naučna istraživanja na ovu temu veoma komplikovana.

U ovim istraživanjima se navodi da ispitivanje u laboratorijskim uslovima ne može biti verodostojno, ali da se ne može zaključivati ni na osnovu stvarnih policijskih slučajeva. Jer, uvek treba imati na umu da osoba može biti nevina iako je proglašena krivom. I obrnuto. Zato su toliko i popularna "uputstva za varanje poligrafa". Neki su se dosetili da efikasnije pojačaju reakciju na kontrolna pitanja i tako zbune ispitivača. To se može postići, na primer, izazivanjem fizičkog bola (bockanjem skrivenim oštrim predmetom), pa bi burna reakcija mogla da prevari poligrafistu, ili namernim ubrzavanjem pulsa tako što se misli na nešto strašno ili uzbudljivo.

INTERESANTAN je slučaj sada već čuvenog Flojda Feja, koji je nevin proveo dve i po godine u zatvoru jer je osuđen za ubistvo na osnovu rezultata poligrafskog testiranja. Fej je pokušavajući da dokaže nevinost, u zatvoru postao ekspert za "detektor laži", a mane ove mašine dokazao je tako što je obučio druge zatvorenike kako da varaju tokom ispitivanja. Od 27 zatvorenika, koji su priznali počinjene zločine, posle Fejove obuke, koja je trajala oko 20 minuta, čak 23 njih je uspelo da prođe test na poligrafu i dokaže da su "nevini".

Zbog ovog, ali i brojnih drugih slučajeva, mišljenja o poligrafu kao validnoj naučnoj metodi, su podeljena. Mnogi ga smatraju kvazinaučnom disciplinom. Zato se on u većini zemalja, kada je reč o kriminalistici, koristi kao mogući pravac istrage, ali ne i dokaz na sudu. U SAD se njegova upotreba raširila i van policije, pa ih obilato koriste i poslodavci tokom intervjuisanja ljudi za neke osetljive pozicije i poslove.

Kod većine ljudi, laganje ubrzava puls i disanje, podiže krvni pritisak i pojačava znojenje. Sve su ovo normalne telesne reakcije prosečne osobe kad ne govori istinu, a detektor laži beleženjem ovih reakcija pokušava da nas uhvati u laži. Ipak, ukoliko znate princip rada ovih mašina, možete da shvatite princip njihovog rada i da ih pobedite. Stvar je u sinhronizaciji reakcije tela i reči kada se izgovori laž.

JEDNO od uputstava kako prevariti poligraf, koje se pokazalo delotvornim, jeste ono koje zahteva da se dobro upoznate sa principima rada detektora laži. Na početku poligrafskog testiranja, mašina prvo otkriva vitalne znakove pokušavajući da uspostavi bazni nivo onog ko se testira. Posle toga, ispitivač počinje da postavlja kontrolna pitanja koja nemaju uvek veze sa samim razlogom zbog kog se obavlja testiranje.

Poenta takvih pitanja jeste da natera ispitanika da kaže neku malu ili nevažnu laž, na temelju čega poligraf uspostavlja osnovu od koje može krenuti da prepozna neistinu u priči zbog koje se testira.

- Kako pobediti poligraf? Ne sme da mu se dopusti da uspostavi pouzdanu osnovu na temelju koje će razlikovati istinite od neistinitih rečenica - navode pisci uputstva kako da se prevari detektor laži. - Menjajte puls, brzinu disanja, krvni pritisak i znojenje što je češće moguće. Vežbajte sve ovo. Oštra bol će naterati vaše vitalne funkcije da polude i postanu nepouzdane, što je upravo ono što želite. Mislite na neki strašni ili uzbudljiv događaj dok odgovarate na kontrolna pitanja, jer će to poremetiti puls i pritisak.

Daju se saveti i kako da se izazove pojačano znojenje. Predlaže se rešavanje nekog komplikovanog matematičkog zadatka (množiti ili deliti višecifrene brojeve). Kada se na ovaj način prevari testiranje na kontrolnim pitanjima, sastavljači uputstva navode da se promeni ponašanje na relevantnim pitanjima:

- Pokušajte biti što mirniji, ujednačite puls i disanje. Iako i ne budete potpuno mirni, nije važno. Ukoliko ste uspeli da "poništite" validne reakcije na kontrolnom testiranju, mašina neće moći sa sigurnošću da pokaže da li govorite istinu ili ne.