Objava rata Americi i Zapadu

OSAMA bin Muhamed bin Avad bin Laden je bio saudijski multimilioner i vođa Al kaide, militantne islamističke organizacije, odgovorne za terorističke napade širom sveta. Rođen je 1957. u prestonici Saudijske Arabije, Rijadu, kao 17. od 52 dece građevinskog magnata Muhameda bin Ladena. Otac mu je poginuo u padu helikoptera i Osama sa 11 godina nasleđuje oko 80 miliona dolara.

FBI ga je još 1999. svrstao u "top deset" najtraženijih, zbog umešanosti u napade na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji godinu pre toga.

POVEZUJE se sa ekstremističkim muslimanskim grupama i 1982. godine, po nalogu saudijske tajne službe, odlazi u Avganistan, koji je u to vreme pod sovjetskom okupacijom. On na tu invaziju gleda kao na neoprostivu agresiju na muslimane. Da bi pomogao otpor, obezbeđivao je novac i pomoć, gradio kampove za obuku i dovodio veliki broj dobrovoljaca iz arapskih zemalja. Pri kraju rata, sa Egipćaninom Ajmanom al Zavahirijem i Abudulahom Azamom, u Kandaharu osniva Al kaidu (arapski - Baza). Njen početni cilj je bio okupljanje Arapa protiv Rusa u Avganistanu, ali kasnije su objavili džihad širom sveta.

VERUJE se da je svoj prvi bombaški napad izveo 29. decembra 1992, na hotel "Gold Mihor", u jemenskoj luci Aden. Napad je bio usmeren na američke trupe poslate u Somaliju, međutim, pošto su oni odseli u drugom hotelu, od posledica eksplozije stradao je radnik hotela i austrijski turista. Porodica ga se javno odrekla dve godine kasnije, neposredno pre nego što mu je Saudijska Arabija oduzela državljanstvo.

Egipatska vlada optužila je Al kaidu i za masakr turista u Luksoru, 17. novembra 1997, kada je ubijeno 62 ljudi. Posle Zalivskog rata naročito ga iritira činjenica da se američke snage nalaze na islamskom tlu i pomažu Izraelu. To ga podstiče na organizovanje napada protiv Zapada.

AL KAIDA, odnosno Svetski islamski front, povezuje različite islamske fundamentalističko-terorističke organizacije i grupe iz mnogih zemalja u jednu organizaciju. Zasniva se na ideji sveislamskog bratstva i njen krajnji cilj je stvaranje jedinstvene islamske države, koja bi bila uređena prema šerijatskim zakonima. Ova organizacija je odgovorna za mnoštvo terorističkih napada.

U istovremenim samoubilačkim napadima na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji, u avgustu 1998, ubijeno je više od 300 ljudi, a ranjeno oko 5.000. Izvršili su samoubilački napad i na američki razarač "US Kol", u Jemenu, u oktobru 2000, kada je poginulo 17 američkih mornara, a 39 ranjeno. Razarač je napadnut dok je pretakao gorivo u jemenskoj luci Aden. Al kaida je obrazložila napad antiizraelskom politikom. I pre toga je pokušala sličnu akciju protiv broda "US Salivens", ali je čamac sa eksplozivom potonuo pre nego što je stigao do razarača.

AMERIČKI zvaničnici, uključujući i Džordža Buša, optužili su Al kaidu i za terorističke napade na SAD, 11. septembra 2001, iako ona za te napade, uprkos tome što ih je pozdravila, nije preuzela direktnu odgovornost. Ali tako je preuzela odgovornost za četiri vezana samoubilačka napada u Rijadu, u maju 2003, kada je poginulo više od 90 ljudi. Akcija je počela kada su naoružani ljudi otvorili vatru na stambeni kompleks od 200 vila. Pripadnici saudijske Nacionalne garde, zaduženi za obezbeđenje, uzvratili su paljbu, ali nisu uspeli da spreče jedno terensko vozilo da uleti u središnji deo kompleksa, gde je eksplodiralo. Odmah zatim eksplodiralo je još jedno vozilo. Većina stanovnika kompleksa bili su službenici iz Egipta, Sirije, Libana, Jordana i sa palestinskih teritorija.

RAČUNA se da je broj žrtava u terorističkim napadima pripadnika Al kaide u poslednjih 20 godina premašio hiljadu ljudi, a povređeno je daleko više.

Bin Laden je odgovoran i za bombaški napad na ostrvu Bali, u Indoneziji, 12. oktobra 2002. U eksplozijama su stradale 202 osobe, dok je ranjeno više od 240. Dve bombe su eksplodirale u blizini popularnih noćnih klubova u Kuti. Treća, relativno manja, aktivirana je nešto pre toga, ispred konzulata SAD u Denpasaru. Napad su počinili pripadnici islamističke grupe Džema islamija, na čelu sa Abu Bakir Baširom, ali je instrukcije dao lično Bin Laden.

Nedelju dana posle ovih eksplozija, na Al Džaziri je pušten audio-snimak sa porukom Osame bin Ladena: "Bićete ubijeni kao što ubijate i bombardovani kao što bombardujete."

AL KAIDI se stavlja na teret i pogibija 57 osoba i ranjavanje više od 700 u dve eksplozije automobila bombe u Istanbulu, 15. i 20. novembra 2003. Među poginulima je bio i britanski konzul. Prvi napad je bio kod dve jevrejske sinagoge, a drugi kod britanskog konzulata i banke HSBC. Mada je odgovornost preuzela islamska militantna grupa IBDA, turska vlada je to odbacila ukazujući da IBDA nije mogla sama da finansira takav zločin.

Nekoliko meseci kasnije, 11. marta 2004, usledili su novi napadi na vozove u Madridu, koji su ostavili 190 mrtvih i 1.800 povređenih. U glavnom gradu Španije, u jutarnjim satima, eksplodiralo je 13 bombi sakrivenih u četiri putnička voza. Vozovi su bili prepuni studenata i radnika, a eksplozije su se dogodile na tri različite železničke stanice tokom jutarnjeg špica. Špansko pravosuđe ustanovilo je da iza napada stoji Al kaida, iako nije utvrđeno da je neko od njenih članova direktno učestvovao u masakru.

GODINU dana kasnije, 7. jula 2005, na sličan način poginulo je 56 osoba u Londonu, a povređeno je više od 700. Četvorica terorista, opet u vreme jutarnjeg špica, u 8.50 po lokalnom vremenu, detonirala su eksploziv u tri kompozicije metroa i jednom autobusu, na trgu Tavistok.

Osama bin Laden ubijen je 2. maja 2011. Ubili su ga specijalci, poznate američke "foke", u kući, duboko u unutrašnjosti pakistanske teritorije. Do njega su, kako je objavila Bela kuća, došli preko kurira u koga je Bin Laden imao poverenja. CIA je kurira pratila četiri godine, da bi u avgustu 2010. otkrila da živi sa bratom i porodicom u neuobičajeno jako obezbeđenom objektu, 60 kilometara od Islamabada.

TELO vođe Al kaide preuzeli su Amerikanci i potvrdili njegov identitet. Sahranjen je u moru, uz, kako je navedeno, poštovanje islamskih običaja. Američka administracija je po svaku cenu želela da izbegne da Bin Ladenov grob postane mesto hodočašća. Na čelu Al kaide nasledio ga je Al Zavahiri.

Bin Laden je, inače, imao razgranatu mrežu i na Balkanu, a kao njegovo glavno uporište navođena je Albanija. Imao je veze i sa BiH, u koju je za vreme rata došlo nekoliko stotina mudžahedina. Više puta su mediji širom sveta pisali da je 1993. dobio pasoš BiH u ambasadi te zemlje u Beču, što Sarajevo poriče. Vođa Al kaide se, prema tvrdnji novinarke nemačkog "Špigla", 1994. u Bosni sastao s Alijom Izetbegovićem.

Inače, Bin Laden je bio "gost" i u Beogradu, kada je 25. juna 1986, kao trgovac oružjem, došao u SDPR u pratnji predstavnika "Geneksa". U tajnim dokumentima SDPR zavedeno je da je tražio robu ukupne vrednosti oko 100 miliona dolara. Njegova ponuda je navodno odbijena jer je izbegao da pruži zvanični dokument o krajnjem korisniku.