Zlo je išlo u širinu i udalj

KONTAKTI između vlade u Beogradu i Nemačke tokom 1940. i početkom 1941. godine bili su pojačani. Međutim, za jugoslovenskog poslanika u Berlinu većina najvažnijih susreta i razgovora bila je obavijena velom tajnosti. Andrić je bio vrlo malo obaveštavan o dešavanjima. Našao se u neugodnom položaju, od koga strepi svaki zvanični diplomatski predstavnik: važne poruke su se razmenjivale putem neformalnih veza, susreti na visokom nivou su se dogovarali zaobilaženjem službenih kanala, vrlo važni pregovori su se dešavali bez uključivanja zvaničnog poslanika... Jugoslovenski premijer Dragiša Cvetković krajem 1940. i početkom 1941. slao je poruke koristeći privatnu osobu koja je uživala nemačko poverenje. Bio je to urednik lista "Vreme" i profašistički nastrojeni novinar (jedno vreme i član Ljotićevog pokreta "Zbor") Danilo Gregorić. On je novembra 1940. preneo Cvetkovićeve poruke nemačkom ministru Fon Ribentropu u kojim su izneseni uslovi pod kojim bi Jugoslavija prišla silama Osovine. Gregorić je u februaru 1941. ugovorio tajni sastanak Cvetkovića i Cincar-Markovića s Hitlerom i Fon Ribentropom. Poslanik u Berlinu je ovakvo delovanje svoje vlade teško primio: "U poslednjih nekoliko meseci", pisao je ministru, "desilo se u dva maha da privatne ličnosti iz Beograda dolaze u Berlin i vode razgovore s ministrom inostranih poslova Rajha... Ovakav način razgovora sa ovdašnjom vladom otežava, odnosno onemogućuje položaj ovdašnjeg kraljevskog poslanika..."

U ISTO to vreme Andrić doživljava još jače udarce po svoj prestiž. Novembra 1940. jugoslovenski ministar spoljnih poslova Cincar-Marković tajno posećuje Hitlera i Fon Ribentropa u Bavarskoj (Berhtesgaden). O ovom važnom susretu na kom Hitler iznosi svoje uslove budućih odnosa Andrić saznaje tek naknadno, i to od nemačke strane. I dok se nemački pritisak na Jugoslaviju stalno pojačavao, Andrić je zaobiđen i prilikom održavanja narednih susreta na najvišem nivou. Februara 1941. godine u Salcburg na noge Hitleru dolaze Cvetković i Cincar-Marković. Firerove poruke i pretnje su sve konkretnije: "Jugoslavija od sada mora zauzeti jasan stav prema novom poretku." U svom izveštaju vladi Cvetković zaključuje: "Nama su misli i neposredne namere Hitlera nepoznate... ali jedna stvar je van sumnje: silazak Nemaca na jug preko Bugarske znači za nas smrtnu opasnost." Ulaskom nemačkih trupa u Bugarsku početkom marta 1941. godine Jugoslavija je bila praktično opkoljena. Knez Pavle je posle dugog oklevanja rešio da prihvati Hitlerov poziv da ga poseti.

I OVAJ ključni tajni susret u Hitlerovoj planinskoj rezidenciji Berghof održan 4. i 5. marta 1941. godine protekao je bez prisustva jugoslovenskog poslanika. Pavlov teški razgovor sa Hitlerom trajao je pet sati. Hitler je ukazivao da želi da ima jasnu situaciju na Balkanu i insistirao da se Jugoslavija konačno priključi Trojnom paktu. Isticao je da Nemačka nema teritorijalnih aspiracija na Balkanu, da ne traži da Jugoslavija preuzme vojne obaveze, niti da nemačke trupe prelaze preko jugoslovenske teritorije. Knez Pavle je ipak izbegao konačan odgovor. Rekao je da mora prethodno da se konsultuje se ostalim jugoslovenskim političarima i vratio se neodlučan u Beograd. Dobio je izveštaj jugoslovenskog generalštaba o tome da bi vojska mogla da pruža otpor verovatno samo nekoliko nedelja u slučaju nemačkog napada. I dok su se smenjivali dramatične sednice Krunskog saveta na kojima se pripremala konačna odluka i nemački ultimatumi Beogradu, jugoslovenski poslanik u Berlinu, pun nezadovoljstva i gorčine, slao je pisma u kojima je nudio ostavku. U pismu od 26. februara 1941. on piše: "...Ne želim da zauzimam jedan položaj pod uslovima koji su u protivnosti kako sa mojim pogledima na službu tako i sa mojim shvatanjem ličnog dostojanstva." U novoj ponudi ostavke od 20. marta 1941. godine Andrić ističe: "...Danas mi u prvom redu službeni a zatim i lični mnogobrojni i imperativni razlozi nalažu da zamolim da budem ove dužnosti oslobođen i što pre povučen sa sadašnjeg položaja..."

ANDRIĆ je ipak bio pozvan u Beč da u službenom svojstvu prisustvuje istorijskom činu potpisivanju ugovora o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Tog 25. marta 1941. godine atmosfera u jugoslovenskoj sedmočlanoj delegaciji bila je "kao na sprovodu", naveo je nemački ministar Ribentrop. "Andrić je izgledao vrlo neraspoložen u Beču", zapisao je jedan savremenik. "Glavni, gotovo jedini cilj spoljne politike Jugoslavije bio je i ostaje da se jugoslovenskom narodu obezbedi mir...", izjavio je predsednik vlade Dragiša Cvetković prilikom potpisivanja Pakta. Kada se vratio u Beograd, Cvetković je rekao: "Sada je sve u redu." Ali ništa više neće biti u redu - i to veoma dugo. Nepopularna i slaba Cvetkovićeva vlada je oborena već sledećeg dana.

NAJBOLjI odgovor, o celom tom dramatičnom periodu za Jugoslaviju i za njene narode, raspolućene između pakta, puča i rata, najverovatnije je dat u ovoj njegovoj misli: "Potpuno je pogrešno shvatanje koje nam je ostalo kao rđavo nasleđe prošlosti da između sile i pokoravanja sili nema srednjeg puta i da u odnosu sa inostranstvom valja izabrati jedno od to dvoje. U odnosu sa inostranstvom izvesno je da ni jedno ni drugo ne valja i da između sile i pokornosti vode mnogi putevi, i upravo to su putevi dostojanstva i uspeha."

NAKON vojnog udara od 27. marta u Beogradu nastupili su dramatični dani. Andrić je 2. aprila otputovao u Beograd da bi dobio uputstva od novopostavljenog ministra inostranih poslova, iskusnog Momčila Ninčića. Vratio se odmah u Berlin s notom kojom bi obavestio nemačko rukovodstvo da je nova vlada "spremna da ponudi bilo kakav ustupak koji se ne kosi sa nacionalnom čašću". Ali više ni Fon Ribentrop ni njegov zamenik nisu hteli da ga prime. Razbesneli Hitler je doneo neopozivu odluku: Jugoslaviju treba uništiti i raskomadati. Andrićev saradnik, vojni ataše u Berlinu Vladimir Vauhnik već je 28. marta dobio informaciju da je odluka doneta. Dan kasnije saznao je i tačan datum napada. Jugoslovenski generalštab, međutim, sumnjao je u pouzdanost ove informacije. Andrić je 4. aprila 1941. godine poslao svoju poslednju depešu za Beograd u kojoj je najavljivao dramatične događaje: "U ovdašnjem diplomatskom koru čuje se mišljenje da Nemci... ubrzano spremaju povod za eventualni napad protiv Jugoslavije..." Sledećeg dana u nemačkom protokolu vraćen mu je diplomatski pasoš. Njegova misija je bila završena.

Andrić se penzionisao odmah nakon povratka u Beograd. Tokom rata živeo je povučeno. Nije odobravao objavljivanje svojih dela. Više nikada neće pisati diplomatske depeše. Umesto toga, pisaće priče i romane.