Prva žrtva srpske demokratije

SAMO pet godina pošto je u Srbiju uvedeno pravo glasa, demokratija je u Srba tako napredovala, da je na izborima, 24. oktobra 1874. već pala i prva glava. Kao da je suđeno da se na oltar srpske demokratije prinose žrtve. Vrhunac rasplamsanih stranačkih strasti desiće se u Gornjem Milanovcu.

Na sam dan izbora, i to tri sata pošto je proglašen za narodnog poslanika, ubijen je Pavle Grković, koji je inače važio u rudničkom kraju kao veliki protivnik Marinovićeve vlade i Čumićevog policijskog terora. Prvu žrtvu izbora iz puške ubiše njegovi Gornjomilanovčani, a ubica nikad nije pronađen! Bio je to najkraći mandat u skupštinskoj istoriji Srbije.

IZBORIMA na kojima je pala prva srpska glava, kao ministar policije - rukovodio je isti Aćim Čumić, koji je sa toliko ironije opisao Topčiderski sabor, vrlo veran i uslužan knezu koga je s početka opisivao kao "derište".

Posle izbora, Čumić je počeo da nagrađuje one policijske i državne činovnike čijim je radom bio zadovoljan, a strogo kažnjavao one koji nisu ispunjavali njegove izborne instrukcije.

Pet okružnih načelnika, pet okružnih pomoćnika, četiri sreska načelnika, 26 sreskih pisara - dobilo je unapređnje.Jedan okružni načelnik, dva okružna pomoćnika, dva sreska načelnika, 13 sreskih pisara... kažnjeni su premeštajem. Jedan okružni pomoćnik i tri sreska načelnika su penzionisani.

Ali, neće samo ministar policije nagrađivati svoje saradanike. Ni knez Milan Obrenović nije bio cicija. Pošto su tada organizacija i rukovođenje samim izborima spadali u policijski resor, a ne samo njihove posledice, poput ubistva Grkovića, valjda zbog izbornih zasluga, knez postavlja Aćima Čumića za predsednika Vlade.

Ali, kako to u politici obično biva, kolo sreće se okrenulo. Posle godinu dana valjalo je smeniti Čumića. Savetnici kneza Milana setili su se da je kao opozicionar potpisao jedan politički program sa Vasom Pelagićem.

Proglasiće ga, posle svega, za socijalistu. A ljuti protivnici, Čumić i Jevrem Marković, na koga je izvodio topove u Jagodini, naći će se zajedno u jednoj od mnogih sumanutih epizoda srpskog političkog života. Osuđeni su na smrt 1878. godine, zbog navodnog učešća u Topolskoj buni.

Jevrem će biti streljan. Aćim pomilovan.

MEĐUTIM, kneževi savetnici prisetiće se pismene žalbe koju je Skupštini uputila Anica, udova Pavla Grkovića, i u njoj označiti

Aćima Čumića kao krivca za ubistvo muža. I ta je žalba pred poslanike došla odmah čim je Čumić politički "zglajzao".

"Niko ne može odreći da je Pavle poginuo zato što je za poslanika izabrat", piše u Aničinoj žalbi, pitajući, "što pogibe baš onog dana kad bi izabran za poslanika".

ODGOVARAJUĆI na to pitanje, u žalbi, Anica kaže da nedostaje svaki drugi motiv zločina jer "nije ubijen bilo za pare, bilo iz osvete, dakle, ne iz koristoljublja ili mržnje".

Zatim je optužila Čumića da je "najveću radnju razvio na tome da ne budu izabrani stari poslanici, naročito oni koji su se njemu i ostalima u Kragujevcu, pred svetlim gospodarem izjavili nepoverenjem".

Za ubistvo udovica je optužila nekog Koču Radovanovića, telegrafistu iz Gornjeg Milanovca, koji je po varoši vodio kampanju za Čumićeve ljude, i koji je "još od letos počeo piskarati po novinama protiv Pavla, bacao paškvile u opštinskoj kasi, gde ubijeni Pavle beše predsednik".

Pred parlamentom, već podeljenim na liberale i konzervativce, u kojem su na zasedanju od novembra do marta pale i Marinovićeva i Čumićeva vlada, i gde su se uz buku i bes raspravljale korupcionaške afere ministra vojske Jovana Belimarkovića - žalba je odjeknula kao bomba.

Žalbu je pred parlamentom pročitao izvestilac Odbora za žalbe, poslanik iz Valjevske podgorine, Aksentije Kovačević, uz predlog da se uputi vladi, što nije baš značilo da Aničine optužbe smatra tačnim, ali da ih uzima vrlo ozbiljno.

Tad je nastala prava tarapana!

Odmah je nekolicina poslanika izjavila kako Odbor za žalbe nije razmatrao optužbe Anice Grković, i da je to što Aksentije Kovačević radi "sramota, da je to užasno, da je to nezakonito".

Posle izbora Koča Radovanović, telegrafista iz Milanovca, je premešten u Beograd, po službi, i kako kaže Anica, "čim dođe u Beograd, Čumić ga odma unapredi i dade ga za člana policije, valjda zato što mu vešto nalog izvrši".

PREDSEDNIK Skupštine Đorđe Topuzović zatražio je isključenje iz Odbora poslanika Kovačevića, i udaljavanje iz Skupštine "bar na izvesno vreme", jer, kako stoji u zapisniku, "ovo je neprijatno, mrsko delo koje donosi samo spletke".

Sledili su uzvici poslanika:

- Tako je! Sasvim!

Ali, Kovačević je bio jedan od glavnih liberala poslanika, i njegovi ga nisu dali. Borba između konzervativaca i liberala trajala je dve sednice i vođena je sa dotle neviđenom žestinom. Svi su odavno zaboravili i nesrećnog Grkovića, i njegovu udovicu, a pogotovu telegrafistu i Čumićevog policajca Koču Radovanovića.

Kada je trebalo odlučiti da li da se Kovačević kazni ili ne, stvar je razvodnjena oštrom debatom da li slučaj treba rešiti odmah, ili odložiti za sledeću sednicu, a tad se, posle iscrpljujućih rasprava, ispostavilo da - nema kvoruma. Veći broj poslanika namerno je izašao iz sale, i to je bio prvi primer opstrukcije u skupštinskom životu Srbije.

SUTRADAN, skupštinski cirkus nastavljen je još žešće. Iscrpljeni poslanici, na kraju, trebalo je da glasaju za tri predloga. Prvi nije prošao, drugi nije prošao, a kad se glasalo o trećem - opet nije bilo kvoruma. Novi dan, novo zasedanje, novi zapleti i ucene...

I, na kraju je Danilo Stefanović - Čika Dača, predsednik vlade, pročitao knežev ukaz o raspuštanju parlamenta. Poslanici su gromko uzviknuli: "Živeo", a neki od njih su govorili.

- Nismo se vladali kako treba, pa se gospodar razljutio i oterao nas kući: s kakvim ćemo obrazom izaći pred narod.

Bilo je to prvo raspuštanje parlamenta u istoriji Srbije i pitanje je bilo kakve rezultate će dati novi izbori, i hoće li Čika Dačina vlada umeti da ih "izrežira"?

Jer, Srbija je velika tajna!