Počnimo ljubav iz početka

DRUGA Vlada Vojislava Koštunice, o kojoj se najduže pregovaralo, čak četiri meseca, trajala je najkraće u modernoj istoriji - svega 10 meseci.

Ta vlast, nastala posle novog političkog "pomirenja" DS i DSS bila je na velikim istorijskim iskušenjima. Neuspeh pregovora Beograda i Prištine krajem 2007. godine uz posredovanje "trojke" Kontakt-grupe, nije slutio na dobro.

Teškim političkim događajima koji su usledili, prethodila je i teška lična tragedija u januaru 2008. kada je Dragan Jočić, ministar unutrašnjih poslova Srbije i potpredsednik DSS, teško povređen u saobraćajnoj nesreći kod Velike Plane.

Tog meseca održani su i predsednički izbori na kojima je Boris Tadić ponovo pobedio Tomislava Nikolića (manje od tri odsto razlike), iako nije dobio podršku koalicionih partnera iz DSS.

VIŠEGODIŠNjA kosovska drama kulminirala je 17. februara kada su albanski secesionisti u Prištini jednostrano proglasili nezavisnost Kosova. Odmah su ih priznale glavne članice EU i SAD. Zapad je ponovo jasno zauzeo stranu protiv Srba.

Te okolnosti odrazile su se i na političke i međustranačke odnose u Srbiji koji su počivali uglavnom na "tankoj" kohabitaciji predsednika Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunice.

Već četiri dana posle jednostrane odluke Prištine mogao je da se jasno nazre budući raskol. Na velikom protestnom mitingu 21. februara - "Kosovo je Srbija", kome je ispred Savezne skupštine prisustvovalo više stotina hiljada građana, bili su predstavnici državnog vrha, vlasti i opozicije.

Ali, među govornicima nije bilo predsednika Srbije Tadića koji je otputovao je u zvaničnu posetu Rumuniji iako je bilo najavljeno da će govoriti na mitingu.

POSLE molebna za Kosovo ispred Hrama Svetog Save, koji je služio vladika crnogorsko-primorski Amfilohije, grupa demonstranata je zapalila Ambasadu SAD, a demolirane su i ambasade Hrvatske, Kanade, Turske, Belgije i Velike Britanije kao i restoran "Mekdonalds" na Slaviji.

I politički sukob je bio na pomolu.

Tadić (DS) i Dinkić (G 17) zahtevali su da Srbija, bez obzira na proglašenje nezavisnosti Kosova i podršku većine zemalja EU tom procesu, nastavi evropske integracije.

Premijer Vojislav Koštunica i njegov DSS zahtevali su da najpre EU zvanično saopšti da priznaje teritorijalnu celovitost Srbije.

- Pokušavaju da uvedu "kolektivno ludilo" - kritikovao je Dinkić koalicione partnere iz DSS.

RADIKALI su 5. marta predložili parlamentu na usvajanje rezoluciju o zaštiti teritorijalnog integriteta Srbije u odnosima sa EU, koju su podržali DSS i NS, a suprotstavili se DS i G17 plus.

Idućeg dana Tadićevi i Dinkićevi ministri prvi put preglasavaju ministre DSS-NS na pitanjima evropskih integracija.

Kraj Vlade označio je sam Koštunica na vanrednoj konferenciji za novinare 8. marta:

- Više nemam poverenja u koalicione partnere po pitanju očuvanja teritorijalnog integriteta. Ako vlada nema jedinstvenu politiku, ne može da funkcioniše, to je njen kraj i zato vraćamo mandat narodu!

Vlada je, potom, na vanrednoj sednici 10. marta donela odluku da predsedniku Republike uputi predlog za raspuštanje Narodne skupštine.

Šef države Tadić raspisao je izbore za 11. maj.

KAMPANjA je protekla u referendumskoj atmosferi - za i protiv EU. DSS i NS su poručivali "Podrži Srbiju", SPS-PUPS-JS "Ustani, Srbijo", "D a pobedimo nepravdu" i "Počnimo ljubav iz početka".

Radikali su pozivali glasače sloganom "Napred Srbijo", LDP je poručivao "Širi dalje", a koalicija DS i G 17 - "Za evropsku Srbiju".

Dinkićev glavni predizborni štos bilo je obećanje o podeli besplatnih akcija javnih preduzeća građanima koje bi trebalo, kako je poručivao, da dostignu vrednost od hiljadu evra. (Tri godine kasnije na "Tviteru" je napisao da je "ispao majmun" jer nije znao da će se desiti ekonomska kriza.)

Praktično usred kampanje u kojoj su Koštunicu optuživali da vodi zemlju u "samoizolaciju", demokrate su dobile i "briselski poklon". Vicepremijer Božidar Đelić potpisao je 29. aprila u Luksemburgu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa EU.

I sve to se politički isplatilo. Najviše poslaničkih mandata (102 od 250) na parlamentarnim izborima osvojila je lista "Za evropsku Srbiju" pod vođstvom Tadića.

Na izbore je izašlo 61,3 odsto građana (4.141.176 od 6.749.688), što je za 0,7 procentnih poena više nego na izborima 2007.

Radikali koji su godinama bili brojčano najjači u Skupštini, iako na "tabeli" drugoplasirani, suštinski su doživeli poraz i dobili samo 78 mandata.

Na trećem mestu je koalicija DSS i NS (30 mandata; 12 odsto glasova), a iza njih sledi koalicija SPS-PUPS-JS (20 mandata, 8 odsto glasova) i LDP sa 13 mandata - 5,2 odsto glasova. Manjinske stranke (mađarske, muslimansko bošnjačke i albanske) su, koristeći pravilo "pozitivne diskriminacije", dobile zajedno 7 mandata (1,8 odsto glasova).

ODMAH po saopštavanju rezultata izbora, radikali, DSS i Nova Srbija krenuli su u pregovore sa koalicijom okupljenom oko socijalista o formiranju nove vlade. Dačić, Krkobabić i Palma su im se u početku zaklinjali na vernost, ali je politička čaršija šuškala da su već uveliko namigivali Tadiću.

Beogradski odbor SPS čak je pristao da sklopi dogovor sa DSS i SRS po kome je Aleksandar Vučić treba da bude gradonačelnik.

Razgovori "za publiku" oko republičke Vlade trajali su do juna.

Krkobabić je insistirao da Koštunica obeća povećanje penzija. Palma je poručio da se "patriotizam ne sipa u traktore". Vođeni pregovori unapred su osuđeni na propast. Tome je doprinosio i pritisak iz Brisela i zapadnih ambasada.

Zatim dolazi do veleobrta i Dačić prelazi u Tadićev kabinet. Socijalisti i njihovi partneri kreću u pregovore sa listom "Za evropsku Srbiju".

REZULTAT tih pregovora na kraju je bio uspešan - 25. juna za predsednika Skupštine Srbije izabrana je Slavica Đukić Dejanović (funkcioner SPS), a u narednim danima usaglašena su i kadrovska rešenja u novom ministarskom timu.

Nova Vlada, za čijeg premijera je izabran Mirko Cvetković, stupila je na dužnost 7. jula. Prvi potpredsednik i ministar policije bio je Ivica Dačić. Na preostala tri potpredsednička mesta došli su lider G 17 plus Mlađan Dinkić, lider Partije ujedinjenih penzionera Srbije Jovan Krkobabić, i funkcioner DS Božidar Đelić. Za ministre spoljnih poslova i odbrane izabrani su Vuk Jeremić i Dragan Šutanovac.

Nepune dve nedelje po formiranju, 21. jula u okolini Beograda uhapšen je prvi predsednik RS Radovan Karadžić, koji se krio pod imenom Dragan David Dabić. Radikali zbog toga organizuju veliki protestni miting tokom koga je u sukobu sa policijom poginuo član SRS Ranko Panić.

Politička scena ponovo je podeljena kao sekirom.

NOVI STRATEŠKI CILjEVI

FORMIRANjE vlade demokrata i socijalista, osam godina nakon petooktobarskih promena, dodatno je zapečaćeno Deklaracijom o političkom pomirenju, koju su lideri dve stranke Boris Tadić i Ivica Dačić parafirali u sedištu DS u Krunskoj, 18. oktobra 2008.

- Želimo da stavimo tačku na politiku stalnih konfrontacija i sukoba - rekao je tada Tadić.

Kao strateški ciljevi platforme navedeni su državno jedinstvo i suverenitet, evropske integracije, socijalna sigurnost građana i borba za povećanje nataliteta.

- Ovo nije medijski i politički spektakl. Ne treba više da gledamo samo u prošlost, već da iz nje izvlačimo najbolje kako bi Srbija imala bolju budućnost - poručio je Dačić.