Kuba prirodna pozornica istorijskog susreta

DONEDAVNO je malo ko mogao i da pomisli da sintagma "susret u Havani" dvaju svetskih moćnika na početku 21. veka ne podrazumeva učesnike političkog, nego - verskog vrha. A upravo to se desilo na "milenijumskom" susretu pape Franje i patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila, 12. februara 2016. godine.

I pre no što se dogodio, njihov sastanak proglašen je superistorijskim. Pa ipak, susret verskog Istoka i Zapada, o kome su zanesenjaci sa obe hrišćanske strane maštali decenijama, a koji su savremeni realisti planirali više godina (uz nezadovoljstvo fundamentalista i s jedne i s druge strane), samo je na prvi pogled iznenađenje.

SUSRET rimskog pape s vođom najveće i najmoćnije pravoslavne crkve u svetu odavno je planiran i o tome je štošta procurilo u javnost. A onda su krenule i (polu)zvanične najave, ili barem želje, da do tog susreta dođe. Prvi put je "iz prve ruke" o tome progovorio sam papa Franja, prilikom povratka iz posete Vaseljenskoj patrijaršiji, 30. novembra 2014. godine. U specijalnom avionu Vatikana, on je izjavio novinaru ruske agencije TASS, koji se svakako nije slučajno tu nalazio: "I patrijarh moskovski i cele Rusije i ja želimo da se sretnemo. Obojica se pripremamo za taj susret. Krećemo se ka njemu odgovorno i sa dobrom voljom. I s namerom da uklonimo sve prepreke."

Otkada je na čelu Ruske pravoslavne crkve patrijarh Kiril, između Moskovske patrijaršije i Vatikana došlo je do "dramatičnog poboljšanja odnosa", slažu se upućeni analitičari. Kiril jednom godišnje redovno šalje papi specijalnu poruku po svom "šefu diplomatije" mitropolitu Alfejevu, koji je još krajem 2011. godine izjavio kako "veruje" da će se susret dvojice verskih poglavara dogoditi, "čim se složimo o sadržaju, o tačkama o kojima se još ne slažemo".

DO SAGLASNOSTI oko najvažnijih otvorenih pitanja između Vatikana i Ruske pravoslavne crkve neće lako ni skoro doći. Ali usled kompleksnih događanja na Bliskom istoku - vandalističko--zločinačko delovanje "države" islamskih terorista koje preti da zatre sve što je hrišćansko na tamošnjim prostorima i krene dalje u osvajanje Evrope - kao i drugih okolnosti (više političke nego verske prirode), više se nije moglo čekati da ti uslovi za susret budu ispunjeni.

Otkucao je "minut do dvanaest" da se susretnu "prvi" i "treći" Rim, kako bi našli način da zaustave zajedničkog neprijatelja koji je već ozbiljno poljuljao odnos (monoteističkih) religija - teritorijalno i brojčano - na planeti.

Bilo je mnogo naznaka u protekloj deceniji da odnosi ruskog patrijaha i rimskog pape otopljavaju. Čak se postavljalo pitanje da li će papa pre stići u Moskvu nego u Beograd, naročito otkako je na prestolu Svetog Petra u Rimu papa Franja, koji je odlučo da ostvari ono što je Benedikt XVI propustio - da trajnije poboljša odnose s Ruskom pravoslavnom crkvom, što je bilo u izgledu posle izbora patrijarha Kirila.

Otvoreno je, u više prilika, naglašavao da bi poseta Moskvi bila kruna njegovog pontifikata. Ipak se "nisu stekli uslovi" za to, a sada se, usled urgentnosti susreta, našlo rešenje da se dvojica verskih poglavara najpre sretnu na "neutralnom terenu".

HAVANA nije slučajno izabrana za mesto prvog susreta poglavara Rimokatoličke i Ruske pravoslavne crkve. Malo opreznosti ne škodi (u slučaju da susret ne protekne očekivano uspešno), pa se tako namestilo da su obojica crkvenih poglavara inače išla u posete Južnoj Americi, a Havana je, eto, bila zgodna stanica na tom putu.

"Crveno ostrvo", "na raskršću puteva između severa i juga, zapada i istoka", decenijama je u dobrim odnosima i sa Moskvom i sa Vatikanom; prijateljski papa je i državnik, a ruski patrijarh je pouzdan saradnik predsednika Vladimira Putina, pa je dobijen širok prostor za kompleksne pregovore, ne samo o verskim pitanjima.

Patrijarh Kiril je izjavio da postoje dva regiona u svetu kojima može da se pripiše nada u renesansu hrišćanstva, a to su Rusija i Latinska Amerika. Zato je, kaže, čim je postao patrijarh, veoma želeo da poseti Latinsku Ameriku. Želja kakvu su rimske pape odavno ispunile, a njemu se sada pružila prilika. Da li je već tada pretpostavljao da će krenuti od "crvenog ostrva", koje se naglo menja?

U SVAKOM slučaju, on je iskoristio trenutak za političku poruku. Kako je izvestila ruska RIA "Novosti", patrijarh Kiril je "preneo podršku kubanskom predsedniku Raulu Kastru uoči svog istorijskog susreta s papom Franjom u Havani", rekavši, pored ostalog, da je kubanski narod "dokazao svoje pravo da živi na način na koji smatra da treba da živi".

Kada je o Vatikanu reč, komunistički predsednik Kube Fidel Kastro svojevremeno je primio (u uzvratnu posetu) papu Jovana Pavla Drugog, a posle i Benedikta XVI. Pa ipak, sa papom Franjom su odnosi posebno srdačni. Ne samo zato što je on prvi papa iz latinoameričkog sveta, a što je značajno kubanskim katolicima, već i zbog njegovog istinskog socijalnog pristupa.

FIDELOV naslednik Raul Kastro nastavio je da unapređuje odnose sa Svetom stolicom. Prošle godine, po povratku iz Moskve, gde je prisustvovao vojnoj paradi i obeležavanju 70 godina od pobede u Drugom svetskom ratu, došao je u Vatikan da bi se zahvalio papi na njegovom posredovanju i doprinosu u otopljavanju odnosa između Amerike i Kube.

Tako se uspostavio svojevrsni trougao Moskva-Vatikan-Havana, te je kubanska prestonica postala "prirodna pozornica" za održavanje "milenijumskog susreta" zapadne i istočne pravoslavne crkve. A možda, kako se nada papa Franja, Havana postane i "glavni grad hrišćanskog ujedinjenja".

HARIZMATIČNI LIDERI

ZA VATIKAN je "kubanski zid" "srušen" 1996, kada je Fidel Kastro, prilikom svog efektnog učešća na Svetskom samitu o hrani u Rimu, otišao na "privatnu" audijenciju kod pape Jovana Pavla Drugog. Očevici svedoče o svojevrsnom "fluidu" koji je uspostavljen između dvojice harizmatičnih, iako po bitnim odrednicama suprotstavljenih, lidera.

Ono što ih je u tom trenutku povezivalo bio je sličan odnos prema temi navedenog svetskog skupa i prema globalnom siromaštvu, odnosno jazu između bogatih i siromašnih. Kastro je zamolio papu da pomogne Kubi u ublažavanju američkog troipodecenijskog embarga, istovremeno mu upućujući zvanični poziv da poseti Havanu. Bio je to treći Kastrov poziv Vojtili da poseti ostrvo, ali papa nije pristao sve dok iz njegovog naziva nije "obrisan" omraženi epitet "crveno": prihvatio je poziv tek kad je Kastro zvanični ateizam Kube zamenio sekularnom državom i najavio potpuno nove odnose države i Rimokatoličke crkve.