Svaka suza i svaki život su isti

KAD je u pitanju opstanak hrišćana na Bliskom istoku, sa rimskim papom sasvim korespondiraju stavovi ruskog predsednika Putina i patrijarha Kirila - od samog početka orgijanja islamskih fundamentalista. - Smatram da taj zaoštreni problem treba da bude predmet posebne pažnje celokupne međunarodne zajednice - rekao je Putin na sastanku s predstavnicima i vođama delegacija 15 pomesnih pravoslavnih crkava u Moskvi povodom obeležavanja 1025-godišnjice prihvatanja hrišćanstva u Kijevskoj Rusiji. Patrijarh Kiril je tada nagovestio razvoj događaja: - Danas, kao rezultat tih konflikata, pre svega tragedije u Siriji, postoji strašna perspektiva - gubitak hrišćanskog prisustva u toj zemlji. Ako do toga dođe, ni obližnje zemlje neće ostati po strani.

- Ne sme se dopustiti pustošenje Bliskog istoka s tačke gledišta prisustva hrišćanstva. To bi bila civilizacijska katastrofa - apelovao je Kiril.

NEPOSREDNO pred susret dvojice verskih lidera u Havani, predsednik Rusije Vladimir Putin je ponovo govorio, ali još oštrije, o njihovoj glavnoj temi - progonima hrišćana na Bliskom istoku. Pri tome je prekoreo svetske medije zbog "neviđene dvoličnosti" - jer se "još priča o napadima u Parizu koji su se dogodili pre nekoliko meseci, a ćuti o drugim stvarima". - Napadi u Parizu su užasni. Zaslužuju spomen i sećanja - rekao je Putin i poentirao: - Možda upravo ovog trena umire neko dete u Siriji ali vi, svetski mediji i svetska javnost, ćutite. Što su oni gori od vas? Svaka suza i život su isti, prenesite svačiju bol podjednako pažljivo.

BLISKI odnosi predsednika Putina sa patrijarhom Ruske pravoslavne crkve Kirilom i javno deklarisani podudarni stavovi ruske crkve i države - ne samo o nacionalnim i verskim pitanjima - zasmetali su nekim političarima na Zapadu. Sasvim nediplomatski se o tome izjasnio Karl Bilt, ministar spoljnih poslova Švedske, ocenjujući: "Putin demonstrira privrženost ne međunarodnim vrednostima, već pravoslavnim. Njegova podrška Asadu u Siriji može se objasniti time što je Asad štitio pravoslavne u Siriji" i apelujući kako "neupućeni moraju da počnu da razmišljaju o motivima Rusije kao kompleksu uzajamnog delovanja vere i moći".

SVETOJ stolici, koja dva milenijuma uspešno funkcioniše kao planetarna državno-verska institucija, ovaj sinkretizam u Rusiji ne smeta. Ruska pravoslavna inteligencija, međutim, i nakon uspostavljanja punih diplomatskih odnosa između Rusije i Svete stolice (4. decembra 2009. godine), insistira da dijalog sa Vatikanom nije moguć, jer je Rimokatolička crkva "manje verska, duhovna, a sve više svetovna - politička ustanova".

Papa Franja, zabrinut zbog zahlađenih odnosa između Rusije i Zapada, koji bi mogli da utiču na napore za približavanje Rimokatoličke i Ruske pravoslavne crkve, učinio je sve da uspostavi dobre odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. I ne samo zbog toga - u međusobnim susretima u Vatikanu oni su pokazali visok stepen saglasnosti o mnogim pitanjima savremenog sveta.

TEŠKO da bi se i jednom prethodniku pape Franje mogla "omaći" izjava kakvu je on pre polaska na put u Havanu dao francuskom listu "Žurnal di Dimanš" - kako namerava da pita patrijarha Kirila da "zamolim Putina da mi pomogne da dođem do sirijskog predsednika Bašara el Asada, iranskog lidera Hasana Rohanija i čak kineske vlade, kako bismo zajedno uložili napore da pomognemo hrišćanima".

Naviknuti na vekovni sekularizam i diskreciju u međureligijskim odnosima, a pogotovu u pogledu eventualnog "mešanja" poslova crkve i države - svih samo ne Svete stolice - mediji su ovu izjavu preneli, uz ocenu da je "šokirala i katolike i pravoslavce".

OBELODANjENjE susreta pape i patrijarha Kirila, odmah je izazvalo i tumačenja kako on nema samo versku, već i političku pozadinu i da je to jedan od načina da se Rusija približi Zapadu, sada kada je u zategnutim odnosima zbog situacije u Ukrajini i Siriji. Zvaničnici Ruske pravoslavne crkve odbijali su takve spekulacije, tvrdeći da je "ovo sastanak dva crkvena poglavara koji nema nikakve veze sa politikom. Plan i raspored jedne crkve nije povezan sa planom i rasporedom bilo koje države" (portparol Ruske pravoslavne crkve Aleksandar Volkov). Predsednik Sinoda Ruske pravoslavne crkve za veze sa javnošću Vladimir Legojda je u Londonu, istupajući na britanskom Kraljevskom institutu za međunarodne odnose, rekao da državne vlasti Rusije nisu učestvovale u pripremi susreta. Istovremeno je i portparol Kremlja Dmitrij Peskov takođe izjavio da Kremlj nije učestvovao u organizaciji susreta već je "to tema RPC i međucrkvenog dijaloga".

ZANIMLjIVO je da se, inače veoma otvoren u izjavama, papa manje konkretno izjašnjavao o rezultatima dvočasovnog razgovora sa "dragim bratom u Hristu", a više je emotivno govorio o radosti zbog tog susreta. "Razgovarali smo potpuno otvoreno", rekao je papa. "Ja sam se osećao kao da sam pred bratom. A i Kiril mi je isto to kazao." Ipak, otkrio je novinarima u avionu na putu za Meksiko da je dogovoren i program zajedničkih aktivnosti, jer "do jedinstva se dolazi u zajedničkom hodu". Što se tiče Deklaracije, bio je kategoričan da to nije politička nego pastoralna izjava.

Ako se i nisu ispoljila u potpisanom dokumentu, politička pitanja su očigledno bila i te kako prisutna u razgovoru. Sam patrijarh Kiril je u jednoj kasnijoj izjavi, pored gotovo kurtoazne ocene da je "ozbiljna diskusija sa papom" rezultirala "velikim stepenom razumevanja oko mnogih tema, oko kojih je postizanje dogovora ranije bilo veoma komplikovano", rekao i mnogo više od toga: kako se nada da će njihov susret "smanjiti napetosti između Rusije i NATO"!

ZAVERA PROTIV PRAVOSLAVLjA

Profesor dr Smilja Avramov je otkrila jedan dokument od pre trideset godina koja otkriva veliku zaveru protiv pravoslavlja. "Između SAD, Vatikana i Nemačke sklopljen je 1976. godine tajni sporazum u 11 tačaka. Jedna od tačaka koja je mene posebno pogodila, kad sam čitala taj sporazum, bila je - totalno uništenje pravoslavlja.

Pravoslavlje mora biti izbačeno iz svetskih komunikacija, kao religija, jer je to jedini homogenizujući momenat pravoslavnih zemalja koji ima političke dimenzije, i globalizacija uz pravoslavlje teško da će uspeti. Otuda uništenje pravoslavlja, ali i prodor u Pravoslavnu crkvu i bacanje teških para da bi se pridobili pojedini rukovodioci pravoslavlja i da bi se na taj način uništila srž teologije pravoslavne, rekla je ugledna profesorka.