Očekivani otpori na idejama o pomirenju

PREDSEDNIK Sabora pravoslavne inteligencije Rusije Aleksej Moroz uputio je pismo javnosti u kome dramatično upozorava na to da je Ruska pravoslavna crkva, "posle poznatih crkvenih dešavanja početkom februara 2016. godine", na ivici raskola. Tvrdi da se stotine hiljada vernika obraća svojim duhovnicima s pitanjem šta raditi "ako je poglavar crkve, nasuprot kanonima i pravoslavnoj tradiciji, stupio u otvoreno opštenje sa latinima i njihovom glavom - papom rimskim, i propoveda jeres ekumenizma kao neodvojivi deo crkvenog života". Jer, mnogi "smatraju da je sada molitva u hramovima, gde se pominje patrijarh Kirilo, saučesništvo u njegovim jeretičkim delovanjima".

SLIČNO, i još oštrije, odreagovao je svetogorski starac Rafailo Berestov. Obraćajući se episkopima RPC, napisao je da je "glavni ekumenista s radošću požurio ka svome papi masonu-satanisti".

- Šta da rade obični vernici Crkve Hristove? - zapitao je.

- Vi ste ih nasamarili. Kako sada da vas pominju? Vi ste postali provodnici jeresi ekumenizma. Pokajte se, mili i rođeni arhipastiri, za vaš greh. Budite ispovednici svete Pravoslavne crkve, suprotstavite se ekumenističkoj jeresi!

PRISTALICE nove politike prema Vatikanu i evropsko-hrišćanskom približavanju hvale susret dvaju poglavara i potpisanu deklaraciju kao izvanrednu pobedu ruske crkvene diplomatije. Tako je ruski ambasador u Vatikanu Aleksandar Avdejev rekao da ovaj susret pokazuje da bi Rusija mogla odigrati važnu ulogu u oblikovanju hrišćanstva. Protivnici cinično konstatuju kako "pasionirani pravoslavni vernici ne razumeju uvek diplomatiju, pogotovo ako je ona tajna".

RIMOKATOLIČKA strana je, takođe, ubrzo uputila ozbiljne reakcije na susret pape i patrijarha Kirila. Papa je morao da primi u Vatikanu nezadovoljnu delegaciju Ukrajinske grkokatoličke crkve, na čelu s kijevskim nadbiskupom Svjatoslavom Ševčukom, koji je posle potpisivanja istorijske deklaracije izjavio da su mnogi ukrajinski grkokatolici "razočarani" i da se osećaju izdano. Pritisnut velikim nezadovoljstvom grkokatolika - koje je podržao čak i papski nuncije u Ukrajini Klaudio Guđeroti, rekavši je da je potpisani tekst nešto što treba da se zaboravi, jer je izazvao mnogo "teškoća" - papa Franja je reterirao.

U ZAJEDNIČKOJ deklaraciji izričito je rečeno: "Nadamo se da će naš susret načiniti doprinos pomirenju tamo gde postoje trzavice među grkokatolicima i pravoslavnima. Danas je očigledno da metod 'unijatstva' prošlih vekova, koji je pretpostavljao privođenje jedne zajednice u jedinstvo s drugom kroz njeno otrgnuće od njene crkve, nije put ka ponovnom vaspostavljanju jedinstva." Ali papa je odmah po potpisivanju izjavio: "Biće mnogo tumačenja. To nije politička deklaracija, niti sociološka. To je pastoralna deklaracija."

PAPA se očigledno, kao što je i očekivao, suočio s pravom pobunom iz Kijeva, pa je grkokatoličkoj delegaciji obećao: "To je dokument o kome se može raspravljati." Da li je ovim potezom papa otvorio Pandorinu kutiju čiji će sadržaj ići naruku "jastrebovima" i u Rimokatoličkoj crkvi i u pravoslavnim crkvama - pokazaće se vrlo brzo.

I PRILIKOM ovog susreta, kao i u svim ekumenskim nastojanjima, najviši predstavnici dveju hrišćanskih crkava pozvali su u pomoć Bibliju i Hristove molitvene reči: "da svi budu jedno, kao ti, Oče, što si u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu", koje su se našle čak i u potpisanoj deklaraciji. Dižući svoj glas u zaštitu progonjenih hrišćana, papa i patrijarh Kiril su, kao i u drugim prilikama, istakli da saosećaju i sa stradanjem pripadnika drugih religijskih tradicija koji su takođe žrtve građanskog rata, haosa i terorističkog nasilja i pozvali na učvršćivanje bratskog suživota među tamošnjim različitim narodima i religijama.

I PORED snažnih protivljenja radikalnih struja u obema crkvama na ideje i nastojanja o pomirenju, papa Franja i patrijarh Kiril su ispoljili odlučnost da preduzmu sve što je neophodno da se prevladaju nasleđene istorijske razlike. Ako ostanu dosledni izjavi "da objedinimo naše napore kako bismo svedočili Jevanđelje Hristovo i zajedničko nasleđe Crkve prvog milenijuma", tim će veće biti šanse za doprinos hrišćanstva razvoju savremenog sveta, a pre svega Evrope.

ŠTO se tiče našeg ogranka pravoslavlja, Srpska patrijaršija zvanično je pozdravila direktan kontakt čelnika dveju najvećih hrišćanskih crkava, kao uostalom i sam patrijarh, doduše ne tako zvanično, već u izjavi medijima. U tom pogledu se SPC (konačno) našla u saglasju s predsednikom Srbije, ovog puta Tomislavom Nikolićem. Značajni deo svojih istupanja u Moskvi Nikolić je posvetio interreligijskim pitanjima. Sve se lepo skockalo: nedavno je bio kod pape u Vatikanu, a u Moskvi je primio patrijarhovo znamenje, pa je to bio dobar povod da i on iznese svoje stavove u vezi s pitanjima razmatranim u Havani.

KONSTATUJUĆI da je susret u Havani "izvanredan potez, tim pre što je papa, potpuno otvoreno i jasno, i mada to nije niko očekivao, rekao da je Vladimir Putin danas zaštitnik hrišćanstva", Tomislav Nikolić je upozorio: "Jedinstvo hrišćana je danas veoma potrebno jer su hrišćani, neki manje, neki više - ugroženi. Očigledno je da mi moramo da sarađujemo mnogo više, mnogo intenzivnije da ne dođe do situacije da u podrumima ponovo ispovedamo hrišćanstvo. To bi trebalo institucionalno da se organizuje."

Ima li bolje podrške susretu patrijarha Kirila i pape Franje?

PREDSEDNIK Nikolić je rekao kako je "shvatio" da je "SPC bila iznenađena vešću o susretu patrijarha i pape", da je tu "zakasnila, mogla je da prednjači u tom uspostavljanju boljih odnosa" i da on "ubeđuje patrijarha da organizujemo posetu pape". Pritom je dodao da on sarađuje s našom crkvom, da je sledi, ali da "oni nekad moraju da ubrzaju, jer ako kola stoje, ništa ne može da se desi".

Pa, da li će se "desiti"?

PROBLEMI SA GRKOKATOLICIMA

U SAOPŠTENjU Moskovske patrijaršije, mitropolit Ilarion, predsednik Odeljenja spoljnih crkvenih odnosa Ruske pravoslavne crkve (funkcija na kojoj je ranije bio sadašnji patrijarh Kiril), rekao je da su u periodu 1996-1997. godine vođeni pregovori oko susreta pape Jovana Pavla II i ruskog patrijarha Alekseja II, ali su ti pregovori zaustavljeni, pre svega zbog problema sa grkokatolicima.