Kalif lično donosi krupne odluke

U RAKU stižemo već po mraku. Na ulicama je, međutim, još prilično živo. Prolazimo kraj okruglog trga koji smo često viđali u medijima. Okružen je gvozdenom ogradom. Na nju se nabijaju odsečene glave neprijatelja. Zamišljao sam da je ovaj sablasni trg mnogo veći. Frederik ne sme ništa da snima.

O tome odlučuje zakukuljeni vozač, čija reč očigledno ima veliku težinu.Abu Katada tvrdi da Raka uopšte nije glavni grad ID. To samo mediji naduvavaju priču. Za ID je važniji Mosul, kao milionski grad.

ZAUSTAVLjAMO se kraj kioska za kebab da kupimo nešto za jelo. Razgledamo unaokolo. Izgleda da se život u Raki odvija sasvim normalno. Teško je zamisliti da ovde vlada teroristička organizacija. Da se nalazimo u samom centru terora.

Nismo, naime, bili tu kada su glave nabijane na kolac i ljudi razapinjani na krst.

Frederik pita šta se zapravo dogodilo s telima pobijenih talaca. Džejmsa Folija i svih ostalih. “Pojedinačno su sahranjena, odnosno zakopana. Negde, ne znam gde”, mirno odgovara Abu Katada.

Ta odsecanja glava kao smrtna kazna bila su, uostalom, politička odluka ID. Donesena na samom vrhu, objašnjava nam Abu Katada.

PODSEĆAM ga na pojam milosti u Kuranu. I počinjem i njemu da pričam o Saladinu. Ali Abu Katada sumnja da je priča istinita, kaže da je to možda zbog prevoda u kom je nešto iskrivljeno. Istoriografija je, kako kaže, često izostavljala izveštaje o džihadu i šerijatu, ili ih cenzurisala. Iz političkih razloga. Tako je od Prorokovog doba do danas.

Upravo hoću da izrazim sumnju u to, kad kraj nas, glasno trubeći, prođe kolona automobila. Iz prvih kola se kroz prozor naginje neki dečak i maše. U vozilu iza njega sedi kamerman koji snima sledeći automobil, a u ovome sede mladenci. Svadba! U Nemačkoj mi to verovatno niko neće verovati. Ipak, među dve stotine hiljada stanovnika verovatno povremeno bude i svadbi.


VOZIMO se dalje. Stajemo pred neupadljivom višespratnicom. U ovom kraju su uglavnom sve kuće takve. Stan nam je na drugom spratu. Struje nema. Naš vozač stoga još jednom odlazi kako bi nabavio baterijske lampe ili sveće. Potrebna su nam i ćebad.

ABU Katada nam priča da sam pozvan zato što su neke od mojih knjiga objavljene na arapskom. To mi je donelo izvesno poverenje. Pored toga, veoma rano sam uspostavio kontakt sa ID.

Zatim, prolazimo moj “spisak želja”. Poznate džihadiste, kao što je Deso Dog (Denis Mamadu Džerard Kaspert, kao predstavnik nemačkog gangster-repa poznat pod imenom Deso Dog, u vreme ove posete još je bio živ, ali smatra se da je u oktobru 2015. ubijen u okolini Rake) ne možemo da vidimo. ID smatra da kult ličnosti koji je delimično nastao nije dobar, i pokušaće da ubuduće te borce drži dalje od medija.

Da se njihove lične priče i sudbine ne bi izjednačavale s pričom i sudbinom ID. ID više ne gleda blagonaklono na borce koji samoinicijativno postavljaju na internet svoje slike i video-snimke. A onda Abu Katada počinje da priča. Malkom, koji se uglavnom diskretno drži u pozadini, zapisuje najbrže što može:

KALIF Abu Bakr al Bagdadi se možda nikad više neće pojaviti u javnosti. On ima svojih razloga za to. Jedan od razloga je bezbednosni rizik. Ako bih ga intervjuisao, CIA bi znala gde se Al Bagdadi bar privremeno nalazio.

Kaže da su u “kampanji laži” koju Zapad vodi svi neprestano gladni novosti. Tako, recimo, Al Bagdadijeva bivša supruga i njen sin nikada nisu bili uhapšeni u Libanu, kao što su to zapadni mediji tvrdili. Navodni napad na kolonu automobila u kojoj se vozio i Al Bagdadi takođe je čista propaganda, objašnjava mi već treći put. Zar oni stvarno veruju da je Al Bagdadi tako glup da se vozi unaokolo u koloni automobila da bi privukao što veću pažnju?

KAŽE da je kalifov kabinet ovlašćen da sve organizuje. Sve krupne odluke idu preko kalifa lično. I odluku da nas puste u Islamsku državu i da nam garantuju bezbednost doneo je on.

U Raki je ostalo malo hrišćana. Njihovim crkvama je promenjena namena. Abu Katada kaže da to nije učinila ID, već druge pobunjeničke grupe koje su vladale Rakom.

Asadovo ratno vazduhoplovstvo bombarduje samo danju, nikad noću. Avioni su mu zastareli. Po lošem vremenu Asad uopšte ne može da ih pošalje da bombarduju. Amerikanci su bombardovali i noću.

Kaže da su Džabhat al Nusra i FSA otpadnici. Ali ako bi se javno izvinili za svoja dela, mogli bi da pređu u ID.

SMATRA da će sad verovatno biti napada i u Nemačkoj. Kao što je poznato, predstavnik za štampu ID Al Adnani pozvao je na to. Nemačka politika je prefinjena. Nemačka mnogo toga radi preko svojih tajnih službi, tako da njen narod o tome ne zna ništa.

Kaže da je, na primer, nemačka tajna služba u Saudijskoj Arabiji pomogla u izgradnji zida na granici. O obuci saudijske tajne službe, saudijske policije i velikim isporukama oružja da i ne govorimo. Podrška Kurdima i podrška američkom ratu protiv ID dalji su razlozi zbog kojih ID na Nemačku sada definitivno gleda kao na neprijatelja islama. Uz to, tu su i odlikovanje koje je Merkelova dala karikaturisti Vestergardu, isporuke oružja Izraelu i još mnogo toga. “Ima zemalja koje se drže po strani od svih ovih ratova, koje ne učestvuju u tim ubistvima. U njima nikad neće biti napada.”

STIŽEMO i do planiranih opširnih intervjua s borcima ID. Razmišljali smo o tome, pa kažemo Abu Katadi da njega nećemo intervjuisati iz obzira prema njegovoj porodici. Za njegovu majku bi to bio previše težak udarac. U intervjuu ga, naime, ne bismo pitali samo o Kuranu, već i o ubijanju. Njemu je to, međutim, svejedno.

“Preživeće ona to. To vam je sad naprosto tako.” Gledamo ga ćutke. “Šta da vam kažem?”, iznervirano dodaje Abu Katada. “Ne brinite vi o mojoj majci. Ovde ne može svako prosto da vam da intervju. Ta vremena su prošla. Osoba koja to čini mora da bude kompetentna i da tačno zna šta je ispravno, a šta nije.”