Imovina železare ostaće tajna

VERICA Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, više puta je novinarima izjavila da je proces privatizacije "Sartida" najbolji dokaz sistemske korupcije i da su sve sudije koje su postupale u slučaju "Sartida" kasnije napredovale? Da li je to baš slučajno? Očigledno nije! U pravnoj analizi Saveta, koji je imao uvid u sva sudska dokumenta, konstatuju se sledeće činjenice:

"Viši trgovinski sud u Beogradu doneo je samo jedno rešenje o delegaciji nadležnosti, i to rešenje VIISu 17/02-46 od 25. 7. 2002. godine kojim je izvršio delegaciju Trgovinskog suda u Beogradu za postupanje u postupku stečaja nad 'Sartid 1913 Smederevo'. Za ostalih pet preduzeća Viši trgovinski sud i Trgovinski sud u Beogradu nisu dostavili niti su u svojim izveštajima naveli da su doneta rešenja o delegaciji, što znači da je u stečajnom postupku nad preduzećima 'Stara železara', 'Beli limovi', 'Veljko Dugošević', 'Slobodna zona', 'Luka' postupao Trgovinski sud u Beogradu, koji nije nadležan. U smislu člana 8 navedenog zakona, stečajni postupak sprovodi sud na čijem je području sedište dužnika. Trgovinski sud u Beogradu nije nadležan, jer se sedišta navedenih preduzeća ne nalaze na području ovog suda.

"VIŠI trgovinski sud nije jasno dao razloge zbog kojih je

izvršena delegacija Trgovinskog suda u Beogradu u predmetu 'Sartid 1913'. Ovo je trebalo obrazložiti kako bi se isključila mogućnost da je predmet namešten Trgovinskom sudu u Beogradu, jer za ostala preduzeća nisu urađena rešenja o delegaciji pa nije jasno kako je stečaj sproveden od strane Trgovinskog suda u Beogradu.

"Tim pre što je u stečajnom postupku precizno zakonom regulisan redosled svih poteza koji moraju da se preduzmu. Nakon otvaranja stečajnog postupka prvo se postavlja stečajni upravnik. Jedna od prvih obaveza stečajnog upravnika je da se izvrši inventarisanje, odnosno da se utvrdi imovina stečajnog dužnika. Zbog toga se odmah nakon otvaranja stečaja vrši popis celokupne imovine i pravi završni bilans dužnika sa danom otvaranja stečaja, i taj završni bilans, u stvari, predstavlja početni stečajni bilans. Na taj način se dobija potpuna finansijska slika dužnika i štiti popisana imovina od krađa.

Trgovinski sud nije dao podatke da je u svih šest predmeta izvršio sve obaveze pre izvršene prodaje. Naprotiv, sud je u izveštaju naveo da u predmetu 'Sartid 1913' nije mogao da uradi rešenja o potraživanjima, zbog nedostatka vremena. Iz ovoga proizilazi da je za vreme vođenja stečajnog postupka moglo doći do krađa. U javnosti su se pojavili spiskovi nepokretne i pokretne imovine koja nije bila predmet prodaje i predaje kupcu. Sud je imenovao Odbor poverilaca rešenjem od 27. 3. 2003. godine, međutim, ovaj organ do prodaje dužnika nije se konstituisao, niti je zasedao.

"U SVOM izveštaju na pitanje da li je pre odluke suda o prodaji dužnika pribavljeno mišljenje Odbora poverilaca, Trgovinski sud je odgovorio da nije propisana obaveza suda da sud prethodno pribavi mišljenje Odbora poverilaca.

"U članu 129 Zakona o stečaju se kaže da bi sud mogao da donese odluku o prodaji dužnika moraju se ispuniti kumulativno sledeći uslovi:

- da stečajno veće pribavi prethodno mišljenje poverilaca,

- da stečajno veće pribavi mišljenje stečajnog upravnika,

- da se izvrši procena stečajnog dužnika,

- da se prodajom dužnika postignu povoljniji uslovi za

namirenje poverilaca.

"Od svih gore navedenih uslova, Sud je pribavio samo mišljenje stečajnog upravnika.

Sud nije izvršio ni pravilnu procenu imovine dužnika. U svom odgovoru na pitanje Saveta za borbu protiv korupcije zašto je vršena procena po metodi diskontovanja novčanih tokova, sud je naveo da je imenovao veštaka i da je dao nalog da se proceni imovina dužnika jer sud nema znanja potrebna za procenu. Međutim, Ekonomski institut nije vršio procenu imovine jedini mogućim metodom u stečaju - procenom likvidacione vrednosti - nego je izvršio procenu diskonta novčanih tokova, što je neprimeren metod kod procene imovine stečaju.

"PREMA tome, sud nije mogao da izvrši prodaju 'Sartida', a da ne utvrdi da li će poverioci prodajom ovog pravnog lica biti povoljno namireni.

"Sud nije odgovorio ni na pitanje Saveta šta su bila merila upravnika i suda da na ionako veoma malu procenu vrednosti kapitala umanji prodajnu cenu skoro za trećinu i da ugovor zaključi na taj iznos bez ikakve neposredne pogodbe.

"Neposredna pogodba u po članu 129 Zakona ne znači da je sud ograničen na pogodbu samo sa jednim potencijalnim kupcem.

"Cilj stečajnog postupka je postizanje što veće cene dužnika, radi povoljnijeg namirenja poverilaca, te bez obzira što u navedenom članu nije izričito predviđeno da se prodaja javno objavi, bilo je neophodno izvršiti javno oglašavanje prodaje i nakon prikupljanja ponuda u ostavljenom roku pristupiti neposrednoj pogodbi. Stečajni sud nije oglasio nameravanu prodaju, niti je uzeo u obzir sva pristigla pisma o namerama, nego je izvršio prodaju privilegovnom kupcu.

"OVAKO grube povrede Zakona, kaže se na kraju pravne analize Saveta, upućuju:

- da je sud zloupotrebama svojih ovlašćenja propustio da sprovedene stečajne radnje koje su se morale sprovesti pre odluke o prodaji stečajnogdužnika,

- da je imovina stečajnog dužnika u postupku stečaja bila potpuno nezaštićena, što znači da se ne zna, niti će se ikada saznati šta je sve bila imovina 'Sartida' i da li je sva imovina predata kupcu,

- da je sud radio tajno, jer nije javno oglasio prodaju neposrednom pogodbom, kako bi imovina bila dostupna svim zainteresovanim licima,

- da je kupovina nameštena određenomkupcu za određenu cenu bez ikakve pogodbe,

- da su prava poverilaca povređena, jer su poverioci onemogućeni da ostvare svoja prava predviđena Zakonom o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji,

To bi bila priča o privatizaciji "Sartida". Ostaje nada da ovo nije i njen kraj, bez što je železara ovih dana zakoračila u svoj, po ko zna koji put, novi život.

POVERIOCI

"SUD je pre prodaje 'Sartida' bio dužan da utvrdi ko su poverioci, jer svrha stečajnog postupka je upravo što povoljnije namirenje poverilaca koji moraju biti utvrđeni i koji imaju prava učešća u stečajnom postupku preko Odbora poverilaca.

Ostaje nada da će priča o privatizaciji "Sartida" doživeti pravičan kraj