Čistka srpskih komunista

U TOKU pregovora dolazilo je do različitih incidenata. Jedan se dogodio 1965. godine u toku jubilarne proslave Gospe od Sinja koja je prema gledištima policije imala nacionalističku pozadinu. Na centralnom delu svečanosti prisustvovalo je čak deset hiljada vernika dok je šezdeset hiljada ljudi ukupno posetilo ovu versku manifestaciju. Na proslavi se govorilo o hrvatstvu i istorijskoj povezanosti Hrvatske i Svete stolice.

Vlasti su bile mišljenja da je proslava 250 godina Gospe od Sinja imala za cilj da konkuriše proslavi Sinjske alke kojoj je prisustvovao lično Broz. Na ovoj proslavi, koja je pripremana godinu dana, okupilo se svega osam stotina duša. O proslavi Gospinog jubileja pisao je "Glas koncila", a nedugo zatim, u narednom broju, objavljena je i poslanica jugoslovenske Biskupske konferencije, koja je održana u maju 1965. godine u kojoj su teme bile versko vaspitanje mladih, zaštita života u porodici i sloboda hrišćanina. Poslanica o kojoj je reč, na sastanku Savezne komisije za verska pitanja koja je održana 9. septembra, ocenjena je kao akt protiv interesa države i sređivanja odnosa sa Svetom stolicom.

SPORNA poslanica ocenjena je još kao perfidna i kao najnegativniji akt Katoličke crkve uperen protiv Jugoslaviji, posle poslanice iz 1945. godine. Ministar - savetnik Ambasade SFRJ u Rimu, Nikola Mandić, sastao se sa predstavnikom državnog sekretarijata Vatikana monsinjorom Kazarolijem i preneo mu jugoslovenski stav povodom sporne poslanice. Mandić je kazao vatikanskom diplomati da iza poslanice stoji ekstremni deo sveštenstva i episkopata. Takođe, jugoslovenski predstavnik je izneo i opasku da je Pavle VI kazao da će se od Šeperovog imenovanja za kardinala, koji će od tada boraviti u Vatikanu, poboljšati odnosi na nivou Crkva - država, što nije bio slučaj.

PAPA Pavle VI 8. decembra 1965. godine primio je u audijenciju članove svih vanrednih diplomatskih misija koje su se nalazile u Rimu, povodom prisustvovanja svečanostima vezanim za završetak zasedanja Drugog vatikanskog sabora.

Jugoslovensku delegaciju sačinjavali su državni podsekretar u SIV-u i član Savezne komisije za verska pitanja Petar Ivičević i ambasador SFRJ u Rimu Ivo Vejvoda. Pavle VI je tada kazao ambasadoru Vejvodi: "Ne možete sebi predstaviti koliku mi radost čini prisustvo vaše Misije ovom prilikom, posebno zbog toga što predstavlja jednu prijateljsku i susednu zemlju, koja nam je posebno bliska. Upućujem ovim povodom rukovodećim ljudima Jugoslavije pozdrave i moje poštovanje."

Papa je poslao medalje šefovima država čije Misije su uzele učešće u spomenutim svečanostima. Medalju je dobio i Josip Broz.

TEKST Protokola usaglašen je i sastojao se iz četiri celine. Kada je reč o setu pitanja oko kojih nije postignuta saglasnost, ona su, tako da kažemo, regulisana u vidu usmenih i parafiranih izjava koje nisu sačinjavale dokument Protokola i nisu imale validnost pravnih već samo moralnih obaveza obeju strana. Nadležni u Jugoslaviji su odlučili da događaje oko potpisivanja Protokola treba što više potencirati u inostranstvu, prilagodivši ih aktualnom spoljnopolitičkom okviru SFRJ. Odlučeno je i da televizija snimi akt potpisivanja kao i da se u dnevnoj štampi plasiraju prigodni tekstovi. O novinskom žanru, njegovom sadržaju i kompoziciji, planirano je da odluče politička rukovodstva u republikama u kojima izlazi određena dnevna ili periodična štampa.

U saveznom sekretarijatu za informisanje održan je brifing za novinare, na kojem su Milutin Morača i Petar Ivičević u ime Savezne komisije za verske poslove, naložili grupi od desetak novinara na koji način da pišu o činu potpisivanja Protokola. Integralna verzija teksta ovog dokumenta, dogovoreno je, biće objavljena u "Službenom listu".

ZAGREBAČKI katolički žurnal "Glas koncila" svega dvadeset dana pre potpisivanja Protokola, doneo je vest da su završeni pregovori i da je jugoslovenska vlada posredstvom ambasadora Vejvode bila inicijator obnavljanja diplomatskih odnosa kada je u januaru 1966. godine papa Pavle VI primio u audijenciju Vejvodu. Cilj plasiranja ovakve dezinformacije bio je da se za prekid diplomatskih odnosa 1952. godine, koji su usledili sa jugoslovenske strane, okrivi vlada SFRJ, koja je zbog neadekvatnog ponašanja otkazala kredibilitet vatikanskom poslaniku Silviju Odiju, te sada, uvidevši grešku, daje inicijativu za obnavljanje odnosa.

Konačno, preciziran je i termin potpisivanja Protokola i ugovorena je i razmena telegrama predsednika Broza i pape Pavla VI. Protokol o razgovorima između predstavnika SFRJ i predstavnika Svete stolice - potpisan je u Beogradu 25. juna 1966. godine. Sa jugoslovenske strane Protokol je potpisao Milutin Morača, član Saveznog izvršnog veća i predsednik Savezne komisije za verske poslove, dok je sa vatikanske strane potpis na ovaj dokument stavio Augusto Kazaroli, podsekretar Kongregacije za izvanredne crkvene poslove. Činu potpisivanja prisustvovao je sa vatikanske strane Luiđi Bonđanino, dok su sa jugoslovenske strane bili prisutni Dimče Belovski, Petar Ivičević i Boris Kocijanić. Ovaj međudržavni događaj izazvao je i pažnju stranih medija.

POTPISANI dokument garantovao je slobodno vršenja verske delatnosti i obavljanje obreda u okviru Ustava i zakonskih propisa SFRJ. Ovaj međudržavni sporazum, takođe, predviđao je u ustavnim okvirima i jurisdikciju Svete stolice nad Katoličkom crkvom kada je reč o spiritualnim i crkvenim pitanjima. Sveta stolica se, međutim, obavezala da sveštenici neće zloupotrebljavati svoje funkcije i religiju kao potrebu velikog broja ljudi, za rad ostvarivanja političkih ciljeva. Vatikan je prihvatio obavezu da će da osudi svaku pojavu političkog terorizma ili akta nasilja prema SFRJ, bez razlike ko je počinilac. Kada je reč o imenovanju biskupa, ovo važno pitanje za SFRJ i inače države, Protokolom nije pomenuto. Sveta stolica se, u ovom slučaju, držala načela da je Crkva odvojena od države, pa tako i njeno administrativno funkcionisanje. Budući da je ovo pitanje za SFRJ bilo jedno od ključnih, postignut je kompromis, kojim je predviđeno da Sveta stolica u oči imenovanja biskupa objavi jugoslovenskim vlastima ime budućeg nosioca ove crkvene vlasti.

KADA je reč o potpisivanju Protokola i srpskom delu jugoslovenskog rukovodstva sa jedne i srpske političke emigracije sa druge strane, za koju je potpisivanje ovog dokumenta predstavljalo novi Konkordat, dolazilo je do određenog nepoverenja, a kružile su i opaske da je Aleksandar Ranković smenjen zato što se suprotstavljao ponovnom uspostavljanju diplomatskih veza sa Svetom stolicom. Postoje indicije da je Broz planski napravio čistku srpskih komunista sa svih rukovodećih pozicija, sinhronizujući te poteze, baš sa obnovom diplomatskih odnosa sa Vatikanom.

SONDIRANjE TERENA

IAKO Protokolom nije odstranjen kamen spoticanja koji je stajao između Vatikana u Jugoslavije, i jednoj i drugoj strani on je doneo određene koristi. Razlika je u tome što je Jugoslavija ovim sporazumom sa Vatikanom rešavala samo tekuće probleme koje je donosila svakodnevica u kontekstu Hladnog rata, dok je Sveta stolica ovim aranžmanom sa SFRJ rešavala i aktuelne teškoće, sondirajući teren za konačan obračun sa komunizmom, koji je usledio padom Berlinskog zida.

SUTRA: Vatikan traži da Kosovo bude republika