Jednom rukom daju, drugom uzimaju

NAKON uspostavljanja zvaničnih diplomatskih odnosa i Titove istorijske posete Vatikanu i papi Pavlu VI, nastavlja se stalno prisutna, suptilna ili otvorena, borba Katoličke crkve u SFRJ, na razne načine, protiv komunističkog poretka.

Tako je u 1978. godini došlo je do više spornih momenata između SFRJ i Svete stolice, odnosno Katoličke crkve. Jedan od tih bio je kada je Jugoslavija zatražila od SR Nemačke izručenje uhapšenih hrvatskih ekstremista zbog podmetanja bombi i antijugoslovenskog delovanja, što je nemačka vlada odbila. Doduše, i jugoslovenske vlasti nisu htele da, kada je predstavnik Ministarstva pravde ove države tražio izručenje nemačkih ultralevičarskih terorista uhapšenih u Zagrebu, njih isporuče Nemačkoj. Ovaj slučaj je uticao na pogoršanje odnosa između SFRJ i SR Nemačke.

O ČEMU se, dakle, radi? Biskupska konferencija SR Nemačke izrazila je zahvalnost nemačkoj vladi što Jugoslaviji nije isporučila tražene teroriste (emigrante hrvatskog porekla, odnosno izvesnog Krpana, koji se nalazi u zatvoru i koji je osuđen). Zbog toga je jugoslovenski ambasador pri Svetoj stolici Zdenko Svete tražio razgovor sa Avgustom Kazarolijem, izražavajući nezadovoljstvo i zabrinutost jer se ovako nešto dešava i nakon toga što je pronunciju u SFRJ Čikonjaniju uručena promemorija 30. aprila 1978. godine. Sa druge strane sumnjičio se kardinal Šeper da je posredovao kod nemačkog kardinala Hefnera da obezbedi zalaganje nemačke biskupske konferencije kod nemačke vlade, u cilju ne udovoljavanja jugoslovenskim zahtevima. O ovome je sa Kazarolijem pričao i tadašnji nemački ministar unutrašnjih poslova Hans Ditrih Genšer. Vatikanski zvaničnik saopštio je nemačkom ministru da Šeper jeste Hefneru uputio dva pisma, ali bez ikakvog komentara i preporuke da nešto preduzme.

NEMAČKA štampa je čak sadržavala tekstove koji su zastupali tezu da je kardinal Šeper naručio kompletnu aferu sa nemačkim episkopatom, kako bi zaštitio ekstremnu antijugoslovensku emigraciju. A Kazaroli je rekao da mu je potpuno nejasno zašto se nemačka vlada distancirala od jugoslovenskog zahteva za izručenjem terorista, te da potpuno razume jugoslovenske zvaničnike, ali da ne može da veruje da iza svega stoji kardinal Šeper. Međutim, Kazaroli ipak ne isključuje mogućnost da je Šeper saopštio kardinalu Hefneru kao kolega kolegi: "Učinite nešto za ove ljude iz humanitarnih razloga", ali da pri tome nije imao u vidu antijugoslovensku kampanju. O posrednom neprijateljskom delovanju nemačkog episkopata prema SFRJ, sa zamenikom vatikanskog državnog sekretara Kaprijom, razgovarao je jugoslovenski ambasador pri Svetoj stolici, Zdenko Svete. Monsinjor Kaprio je ponovio isti zaključak kao i Kazaroli.

ZVANIČNA Sveta stolica nije odobrila spomenutu akciju nemačkog episkopata, jer joj je stalo da ona ne prodre u jugoslovensku javnost, kako se ne bi narušili odnosi sa SFRJ. Kazaroli je nastojao da smiri situaciju i da dobije na vremenu, međutim, ali je ipak, kao i uvek branio svoje kolege i funkcionere papske države i Katoličku crkvu, obavestio je SMIP jugoslovenski ambasador u Vatikanu. Konstatovano je i da se stvorila zgodna prilika da država natera episkopat u SFRJ da nedvosmisleno izrazi lojalnost jugoslovenskim vlastima, kao i da se izvrši pritisak da kardinal Šeper da izjavu jugoslovenskoj štampi, kojom će u suštini da demantuje stav jednog dela nemačke štampe da on stoji iza akcije nemačkog episkopata (sa ovim poslednjim složio se i Kazaroli).

Rečeno je i da Svetoj stolici treba predati dokumentaciju o antijugoslovenskom delovanju katoličke svešteničke emigracije (do značajnih informacija došao je jugoslovenski ambasador pri Svetoj stolici, koje je dobio od katoličke svešteničke kolonije u Rimu)! Jedna od tih informacija bila je i ta da je Šeper telefonski intervenisao kod nemačkog kolege kardinala Hefnera, da se zauzme za spomenute teroriste, koji je pak o Šeperovom zahtevu takođe telefonski obavestio zamenika državnog sekretara Vatikana Kaprija, tražeći saglasnost za akciju nemačke biskupske konferencije. Kaprio je odgovorio Hefneru: Kada Šeper zahteva, sigurno ima razloga, te je na svoj način dao saglasnost da nemački episkopat može da deluje u dogovorenom pravcu.

KAZAROLI je sve saznao kada je već bilo kasno da se spreči reagovanje i sporno saopštenje nemačke biskupske konferencije, koja zahvaljuje nemačkoj vladi što jugoslovenski emigranti (tj. teroristi), nisu isporučeni Jugoslaviji. Ovaj vatikanski zvaničnik nije se slagao sa Šeperovim potezom i akcijom nemačkog episkopata, smatrajući da može da dođe do loših posledica tj. do pogoršanja odnosa sa Jugoslavijom, što nikako ne bi bio interes Svete stolice.

KARDINAL Šeper je svoj postupak objasnio Kazaroliju na sledeći način: uhapšeni terorista Krpan poslao mu je pismo da se zauzme protiv njegovog izručenja SFRJ, na šta on nije reagovao. Nadalje, kardinal od Krpanovog advokata dobija još jedno pismo, u kojem se traži intervencija jer će Krpan, u koliko bude izručen Jugoslaviji, navodno izvršiti samoubistvo. Potom, kardinal Šeper je primljeno pismo poslao svom kolegi sa studija, kardinalu Hefneru, iz humanih pobuda, nemajući nikakve loše namere prema Jugoslaviji i režimu u Beogradu. Takođe, Šeper je istakao, da nije imao nikakve veze sa saopštenjem biskupske konferencije SR Nemačke.

Suočen sa dubinom i slojevitošću problema, Šeper je prokomentarisao: Svaka politika je prljava, pa i vatikanska. Politikom se ne bavim. Interesuje me samo sloboda misije Katoličke crkve.

Na kraju, izvodeći zaključak iz ovog primera, ispada da ono što je zvanična Sveta stolica Jugoslaviji jednom rukom davala - da joj je to isto drugom rukom uzimala.

KAPTOL PO OBIČAJU ĆUTI

OPŠTE mišljenje povodom skandala u Nemačkoj oko izručenja terorista bilo je da zvanična Sveta stolica neće ništa da uradi što bi predstavljalo dezavuisanje kardinala Šepera i biskupske konferencije Nemačke. O spornom saopštenju biskupske konferencije Nemačke, episkopat Katoličke crkve u Jugoslaviji, i pored dogovora da saopšte lojalnost vlastima,nije reagovao.