Koštunica podržao gašenje banaka

ZAPOSLENI u Beobanci, Beogradskoj, Jugobanci i Invest banci nisu se lako mirili sa gubitkom posla. Organizvali su se i stupili u štrajk, isterali stečajne upravnike iz njihovih kancelarija, i okupirali filijale banaka. Država je predvidela socijalni program za 8.500 zaposlenih, ali oni se nisu mirili sa tom opcijom. Većina i nije bila svesna šta se dogodilo i promenilo u jednom jedinom danu.

Stečajni upravnici koje je odredila Agencija za sanaciju banaka, nakon odluke NBJ da se otvori stečaj nad Beobankom, Invest bankom, Jugobankom i Beogradskom bankom, su ušli u zgrade uprava ovih banaka, ali su vrlo brzo bili isterani.

- Svako odlaganje postupka stečaja umanjiće likvidacionu masu, jer nestaju tepisi, kompjuteri, telefoni i to ne može da se kontroliše, a zbog toga se dovodi u pitanje mogućnost naplate deponenata - govorio je tada Radovan Jelašić, viceguverner NBJ.

JELAŠIĆ je posebno naglasio da ne postoji zakonska mogućnost da predsednik SRJ stavi veto na odluku o stečaju i da Vojislav Koštunica uvažava odluku NBJ sa kojom su saglasne i republička i savezna vlada. Viceguverner je predočio ceo postupak koji prethodio donošenju odluke o stečaju ove četiri velike banke, uz konstataciju da ih nije bilo moguće sanirati.

- Znate li vi koliko bračnih parova ima u Beobanci! Od čega će da žive njihova deca, kada oboje odu na biro rada? Pitali su zaposleni dok su zabarikadirani "branili" glavne prostorije Beobanke, Invest, Beogradske i Jugobanke. Međutim, odgovor zvaničnika nije se čuo.

U ČETIRI banke za oko 8.500 zaposlenih predviđen je, kako su tada rekli nadležni, povoljan socijalni program za njihovo zbrinjavanje. Ponuđene su tri mogućnosti. Prva je jednokratna novčana pomoć od 6.000 dinara za svaku godinu radnog staža, ili 24 prosečne neto zarade u privredi Srbije. Druga mogućnost je bila da se prijave tržištu rada i da očekuju novčanu naknadu za nezaposlene.

Treća mogućnost je bila da prihvate program prekvalifikacije. Za to vreme sledovala bi im nadoknada za nezaposlene i posebna novčana pomoć u toku prekvalifikacije, odnosno 20 odsto od prosečne plate. Ako uspešno polože predviđene ispite sledovala bi i nagrada od 3.000 dinara.

Isplata jednokratne novčane pomoći bila bi izvršena u dve jednake rate.

U ŠEST banaka, koje su bile u procesu likvidacije, za jednokratne novčane naknade izjasnilo se 1.953 radnika. Isplaćeno im je ukupno više od 296,5 miliona dinara.

Ogorčeni odlukom države da ostanu bez posla, rešeni da ne odustanu, mnogi od zaposlenih su očekivali čak i da im se obrate guverner Mlađan Dinkić ili ministar Božidar Đelić. Ali to se nije dogodilo. Zaposlenima u Beobanci obraćali su se direktori raznih sektora. Dobar deo onoga što su izgovorili radnici su već znali: da imaju 37.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, 17 milijardi dinara hipoteka, 209 milijardi dinara izvršnih sudskih presuda... Cifre kojima su raspolagali jesu na njihovoj strani, ali im rešenje nije ponuđeno.

- Na sve ovo treba staviti moratorijum. Molimo Dinkića i Đelića da prestanu da brinu o nama i da nas, kako kažu, upumpaju svežim kapitalom, pa da nastavimo da radimo - rekla je tada Dragica Šipka, predsednik Sindikata Beobanke. Ona je poručila da će zaposleni nastaviti proteste, da će ako treba dovesti i svoje porodice i započeti čak i štrajk glađu.

U PROSTORIJE Jugobanke u Ulici kralja Petra nije moglo da se uđe. Zabrana je važila i za novinare, ali i za zaposlene koji nisu uspeli da se pridruže kolegama u ranim jutarnjim satima. Iako je, kako su saznali, za stečajnog upravnika postavljena žena iz "njihovih redova", radnici joj ipak nisu dozvolili da im se obrati.

Oko hiljadu ljudi dežuralo je i u Invest banci na Terazijama. Predsednik sindikata rekao je i što i ostali u sve četiri banke da je "prosek starosti više od polovine zaposlenih veći od 50 godina, da za njih nema prekvalifikacije i da su šanse na birou za dobijanje posla, pored toliko mladih koji nigde ne rade, minimalne".

Radnici Beogradske banke stavili su na vrata firme čak i rešetke, stolove, stolice a sa druge strane barikade ostala je - policija. Zaposleni u ovoj ustanovi dovijali su se na razne načine, pa je tako oko tri stotine njih hranom i cigaretama snabdevano preko terase Palate "Albanija".

ZAPOSLENI u sve četiri banke bili su jedinstveni u zahtevu da se odluka o stečaju poništi. Jesu, kaže, za reformu domaćeg bankarstva, ali - ne ovakvu.

Na ulazu u Invest banku stojao je natpis: "Prodata za 3.000 maraka", a na ulazu u Beobanku: "Imaćete Argentinu praznih stomaka!"

U zgradi Invest banke na Terazijama bilo je nekoliko stotina ljudi koji su tu i prenoćili, očekujući ishod razgovora sa Koštunicom, koji je nažalost bio nepovoljan po njih. Konačno su shvatili da su prinuđeni da s Vladom Srbije naprave socijalni program i dogovore se da zaposleni iz ovih bankama imaju prioritet pri zapošljavanju u novim bankama.

Žarko Palija, tadašnji v.d. direktora Invest banke, izneo je stavove zaposlenih i istakao da rukovodstvo i radnici traže da se provere i uporede bilansi banke od 5. jula 2001. sa onim koji je objavljen januara 2003. Niko nije poverovao u zvanično prezentovan dug Invest banke.

PREKO dve stotine radnika Beogradske banke upalo je u zgradu u Knez Mihailovoj i izbacilo obezbeđenje iz zgrade. Preostalih 200 radnika nije moglo da uđe u zgradu. Slobodan Mihajlović, predsednik sindikata ove banke, rekao je tada da je u zgradu upalo više naoružanih ljudi, da su iz trezora uzeli sav novac i da im je isključen Elektronsko-računski centar. Radnici su ostali blokirani u zgradi.

U razračunavanje sa štrajkačima umešala se i policija. Tako je, na primer, druga smena štrajkača Beobanke bila sprečena da uđe u zgradu te banke na Zelenom vencu i zameni prethodnu smenu štrajkača. Policija je blokirala sva tri ulaza u zgradu banke i nije sprečavala radnike koji su bili zabarikadirani da izađu napolje, već je onemogućavala nekoliko desetina štrajkača koji su želeli da uđu unutra i smene zamorene kolege i tako nastave protest protiv stečaja četiri velike banke.

Osim u Beogradu protesti su se održavali i u drugim mestima u Srbiji. Tako je četrdesetak radnika kraljevačke ekspoziture Invest banke bilo zabarikadirano u prostorijama banke, iako su već dobili dopis od Agencije za sanaciju banaka o stečajnom postupku. Zaposleni su uputili telegram predsedniku SRJ Vojislavu Koštunici sa molbom da ne ostanu bez zaposlenja. Radnici ove ekspoziture nisu napuštali prostorije, a hranu im doturaju rođaci i prijatelji.

NACIONALNA ŠTEDIONICA

Najboljim stručnjacima iz ugašenih banaka je obećano da mogu da računaju na posao u novoosnovanoj Nacionalnoj štedionici, koja je imala dvanaest osnivača od kojih su najveći bili JUBMES i JU Garant banka sa više od 50 odsto kapitala. Međutim, u Štedionici uglavnom su se zaposlili radnici iz bivše Službe društvenog knjigovodstva.

Viceguverner Jelašić savetovao je zaposlenima da posao traže preko "malih oglasa kojih ima i na engleskom i nemačkom jeziku".