Cena gašenja banaka raste svakog dana

ČETIRI banke u stečaju - Jugobanka, Beogradska, Beobanka i Investbanka, više od deceniju čekaju na okončanje brojnih sporova koje vode u bivšim jugoslovenskim republikama kako bi došle do svog novca, poslovnog prostora i nekretnina, vrednih više od pola milijarde evra. Samo Jugobanka vodi 59 sporova u bivšim republikama SFRJ i to najviše u Hrvatskoj, čak 23, BiH 11, Crnoj Gori 21, a u Makedoniji četiri sudska spora. Ukupan iznos tužbenih zahteva ove banke po svim osnovama prema firmama iz država sukcesora bivše Jugoslavije iznosi 250 miliona evra.

Oko 200 miliona evra teški su tužbeni zahtevi Jugobanke u stečaju prema hrvatskoj državi i firmama.

Jugobanka u stečaju preko svog organizacionog dela Agencija Njujork, ima značajna potraživanja od firmi sa i van teritorije Republike Srbije. Jugobanka AD Beograd u stečaju ima značajna potraživanja od preduzeća po poslovanju njenih filijala sa teritorije država - bivših republika nekadašanje SFRJ, Hrvatske, Slovenije i Makedonije.

POSEBAN problem je što je vrlo teško naplatiti bilo šta, naročito od firmi koje su ugašene, u stečaju ili privatizovane. Za svako preduzeće mora da se pokrene poseban postupak, a kako će se doći do potpunog iznosa duga, koji bi prihvatila i druga gotovo je neizvodljivo. Dokumenta postoje, ali za period od 1991. do 1994. godine teško je utvrdi bilo koje potraživanje. Za sve ostale godine postoje papiri, koje suprotne strane teško prihvataju.

Jugobanka, kao što smo naveli, vodi više sporova u Republici Hrvatskoj, od kojih se šest odnose na nekretnine u Rijeci, Splitu, Zagrebu, Podravskoj Slatini, na Krku i na Hvaru. Ukupna vrednost tužbenih zahteva samo po tom osnovu je oko 38 miliona evra. Ostatak čine tužbe po osnovu potraživanja od firmi s teritorije Hrvatske. Ova banka, inače, u žižu javnosti dospela je zbog izgubljene mogućnosti da se njena tužba pojavi pred sudijama Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, pošto je predstavku odbio hrvatski službenik u sekretarijatu ovog suda.

- Sekretar Evropskog suda za zaštitu ljudskih prava u Strazburu odbacio je predstavku Jugobanke u decembru 2014. godine, s obrazloženjem da podnosioci nisu dostavili rezime slučaja u okviru granica navedenih u formularu prijave - rečeno je u Agenciji za osiguranje depozita, koja je stečajni upravnik ove banke. - U ovom slučaju, međutim, Jugobanka je samo formalno podnosilac predstavke, jer je 2003. godine prodala odmaralište u Dubrovniku, a kupcu, koji je angažovao sopstvene pravne savetnike, pruža pomoć u postupku, na šta se obavezala kupoprodajnim ugovorom.

ODMARALIŠTE u Dubrovniku, površine oko 500 kvadrata, prodato je za oko 500.000 dolara. Jugobanka je postupak u Hrvatskoj pokrenula 2001. godine, uoči pokretanja stečajnog postupka. Sada, praktično, hrvatski državljanin pokušava da upiše svoje vlasništvo nad nekretninom legalno kupljenom od srpske banke u stečaju, koja je, tokom rata devedesetih godina, promenila vlasnika.

Jugobanka u stečaju nema nekretnina u drugim bivšim republikama SFRJ, osim u Hrvatskoj. Međutim, vodi veći broj postupaka radi naplate potraživanja od firmi s teritorije BiH, Makedonije i Hrvatske po osnovu obaveza prema Pariskom klubu poverilaca. Vrednost tužbenih zahteva koji se vode po tom osnovu iznosi ukupno oko 55 miliona evra. Nekoliko tužbi Jugobanka u stečaju pokrenula je i protiv Privredne banke Zagreb, čiji predstavnici to nazivaju - obesnim parničenjem.

Sve je počelo kada je pre dvadeset i pet godina Riadrija banka likvidirala u Rijeci poslovnicu Jugobanke. U međuvremenu je Riadria banka pripojena Privrednoj banci Zagreb (PBZ), a u tim transakcijama, koje nikada nisu do kraja razjašnjene, ostao je sporan dug INA u iznosu od 10,2 miliona dolara i još 90 miliona nekadašnjih dinara što potražuje Jugobanka. U međuvremenu je INA nakon sudske nagodbe nešto platila, pa se na kraju poveo spor za 1,8 miliona hrvatskih kuna koje su završile u Riadrija banci, koja je likvidirala Jugobanku u Rijeci. Te pare trebalo je da završe kod štediša, ali se naravno to nije dogodilo, dok uporno hrvatska strana tvrdi da nije dužna Jugobanci, već da je Jugobanka ostavila velike dugove u Hrvatskoj.

JUGOBANKA u stečaju pokrenula je tri sudska postupka protiv Privredne banke Zagreb pred trgovačkim sudovima u Zagrebu i Rijeci. U jednom od slučaja je odbačena tužba tužitelja Jugobanke, u drugom je odbijena, a još jedan postupak je u toku pred sudom prvog stepena U banci ne žele da komentarišu ceo slučaj, jer se sudski postupci nastavljaju, ali tvrde da su zahtevi Jugobanke neutemeljeni.

- Beogradska banka potražuje od poverilaca sa teritorije bivših republika oko 12 miliona dolara i 7,5 miliona evra. Najviše od firmi iz Slovenije u iznosu od 11,3 miliona dolara - navode u Agenciji za osiguranje depozita, stečaj i sanaciju banaka. - Preduzeća sa teritorije Makedonije ostala su dužna 375.000 dolara, a iz Crne Gore oko 50.000 dolara. Od kompanija iz BiH ostale su obaveze prema Beobanci u iznosu od oko 400.000 dolara i 7,5 miliona evra.

Takođe, Beogradska banka u stečaju ima potraživanja od firmi iz Hrvatske u ukupnom iznosu od 13.000 evra. Beobanci je u postupku zaključenja stečaja "Jugostroj", kao jednom od poverilaca, preneta sporna imovina nepokretnosti u naselju Soline, u Biogradu na Moru i objekat u Tuzli. Obe nekretnine su sporne zbog nedostatka vlasničke dokumentacije. Zbog toga ni "Jugostroj" nije uspeo da ih proda.

U TOKU su postupci prikupljanja vlasničke dokumentacije. Sporan je i objekat u Orebiću za koga se vodi sudski postupak. Beobanka u stečaju, takođe, vodi postupak izvršenja protiv "Kozara prevoza" u Republici Srpskoj i PTP "Tramp" iz Kotora.

Invest banka u stečaju na teritoriji Hrvatske ima dve nepokretnosti - poslovne prostore u bivšim filijalama Zagreb i Osijek, ukupne površine preko 1.000 kvadratnih metara. U vezi sa poslovnim prostorom u Zagrebu, sud je 2003. godine odbio tužbeni zahtev za naknadu štete vrednosti tržišne cene nekretnine. U postupku revizije Vrhovni sud Hrvatske odbio je kao neosnovanu. Na teritoriji BiH Investbanka u trenutku otvaranja stečaja imala je 24 objekta, od kojih je 20 prodala i naplatila. Ostale su još četiri neprodate nekretnine.

SA RASPADOM SFRJ tokom 1991. i 1992. godine, sve banke koje su radile na teritoriji Sloveniji i Hrvatske zatvorile su filijale. Platni promet i sva ostala plaćanja su obustavljena. Ove dve države su uvele svoje valute, a dinare izbacile na crno tržište. Poslovni prostor je "zarobljen" kao i devize koje su se zatekle u bankama, zajedno sa informacionim sistemom.

Zbog odugovlačenja sa okončanjem stečaja u zemlji i bivšim republikama, kao i u inostranstvu troškovi iz dana u dan rastu. Ukupna "cena" gašenja banaka do danas je narasla na oko 100 miliona evra. Naime, tokom proteklih trinaest godina troškovi stečaja za Beobanku domašili su do 24,5 miliona evra, približno su isti i za Jugobanku, za Beogradsku banku se, u odsustvu preciznih informacija, pretpostavlja da se takođe kreću oko te cifre, a da su u najboljem slučaju za koji milion evra manji u slučaju Investbanke.