Krajišnik tvorac savremene košarke

SPORTOVI s loptom su bili izuzetno značajni u životima Srba u Americi, ponajviše u Pensilvaniji, Ilinoisu i Indijani, gde je koncentracija naših ljudi početkom prošlog veka bila najveća. Dvadesetih godina prošlog veka mnogi Srbi su igrali basket na ulici po ceo dan, a često i noću. Stvorena je čak i crkvena košarkaška liga u kojoj je igrao popriličan broj naših zemljaka, poput Petra i Laza Maravića i Sema i Džona Milanovića. Prvi tim koji su Srbi sponzorisali bila je ekipa Crkve Sveti Ilija u Pensilvaniji, oformljena 1934. godine. Igrali su u lokalnoj ligi, a dve godine kasnije učestvovali su i na turniru Srpskog narodnog saveza. Naravno, bili su prvaci. Mnogi od igrača ovog tima, kao što su Pres Maravić, Nik Kosanović, Bil Pilipović, kasnije su postali treneri ili zvezde koledž košarke.

Košarkaški tim Crkve Sv. Save je od 1937. do 1941. osvajao titule na srpskom, a potom i na slovensko-američkom turniru. Tim su vodili Stiv Divić i Den Brokić. Neki od igrača bili su prave zvezde: Nik Grubar, Milan Divić, Milo Komenić, Džon Garapić, Stiv Joko, Majk Majstorović. Neku godinu kasnije ekipa je prerasla u poluprofesionalni tim Geri Ingots, u kojem je odlično igrao Pit Vorkapić, a jedan od trenera bio je Vilijam Komenić. Pedesetih i šezdesetih godina klub su vodili treneri Mirko Erceg, Piter Parker i Džo Sever, a igrali su Tom i Roj Dakić, Džordž Latinović.

MUŠKI košarkaški tim Sveti Ilija, od 1947. do 1954.godine, osvajao je titule u ligi Srpskog narodnog saveza. Treneri ekipe bili su Džon Milanović, Nejt Lip, Petar Pres Maravić, Džordž Danović. Srednjoškolski košarkaški tim iz Alikvipe osvojio je prvenstvo Pensilvanije 1949. godine, odigravši svih 29 utakmica bez poraza. Tu ekipu je trenirao Sem Milanović, a u njoj su igrali Miki Zernić, Džordž Danović, Ralf Greko. Skoro 2.000 stanovnika Alikvipe putovalo je do Filadelfije 300 milja da bi gledalo finale u kojem je ta ekipa pobedila - zabeležili su hroničari.

Tim Sveti Ilija promenio je 1960. ime u Alikvipa Serbs i ponovo počeo da osvaja prvenstvo Srpskog narodnog saveza. Tih godina oformljen je i ženski košarkaški tim.

Na turniru 1963. u Čikagu, tim iz Gerija, u kojem su zvezde bili Džon Crnokrak, Den Rogović i Don Drušković, pobedio je Alikvipu u finalu. Najbolji igrač turnira bio je Crnokrak, kasnije lider tima Univerziteta Lojola. Džon Crnokrak bio je zvezda srednje škole Edison - na jednoj utakmici postigao je 47 poena, što je bio školski rekord sve do sredine osamdesetih. Na Univerzitetu Lojola bio je kapiten tima koji je ušao u finale, a 1962. godine išao je i na turneju sa Harlem Globtrotersima, kao član ol-star koledž tima.

MNOGI od igrača kasnije su nastavili da se bave košarkom na koledžu. Vilijam Komenić igrao je za Market univerzitet, a kasnije profesionalno za Oškoš u Viskonsinu. Njegov rođak Milo Komenić igrao je za Univerzitet Vajoming, s kojim je osvajao prvenstva 1945. i 1946.

Milo Komenić bio je "sveamerički" igrač i najkorisniji igrač na mnogo utakmica. Uvršten je u Kuću slavnih Vajoming sportsa. U studentskom gradu u kom je živeo postoji tabla na kojoj su ispisane reči guvernera Vajominga Hanta: "Milo Komenić postavio je Vajoming na mapu."

Grad Alikvipa u Pensilvaniji dao je dvojicu najvećih američkih košarkaša. Prvi je bio Petar Pres Maravić, otac, a drugi njegov sin Piter Pit Maravić. Sami Amerikanci govore da je Petar Pres Maravić (1915-1987) bio jedan od najboljih studentskih košarkaških trenera svih vremena. Uneo je revolucionarne promene u ovaj sport tokom 37 godina, koliko je bio trener. Međutim, upamćen je i po tome što je bio otac i trener najboljeg koledž igrača i uzbudljivog profesionalnog košarkaša s nadimkom Pit Pištolj.

POSAO Petra Maravića je bio da od koledž košarkaša pravi profesionalne sportiste. Odrastao je u Alikvipi u Pensilvaniji, u kraju Logstaun, gde je živelo dosta Srba. Njegovi roditelji Vajo i Sara Maravić došli su u SAD početkom XX veka iz Vojne Krajine. Petar je rođen avgusta 1915. godine. Kao dete, dobio je nadimak Pres (štampa), jer je, poput novina, imao mišljenje o svemu. Sredinom dvadesetih, Pres je otkrio novu igru - košarku. Igrao je satima sa drugovima u Logstaunu, loptom napravljenom kod kuće, koristeći sklepani koš. Procvetao je kao igrač u srednjoj školi, uz trenera Nejta Lipa.

Godine 1935, Petar Maravić je na jednom košarkaškom meču ubacio 28 koševa, koliko tada ni čitavi timovi nisu postizali u jednoj utakmici. Dobio je stipendiju na Dejvis end Elkins koledžu u Zapadnoj Virdžiniji 1937. godine. Bio je dobar student, predsednik studentskih organizacija, a dve godine zaredom bio je proglašavan "najlepšim studentom u kampusu". Bio je i kapiten košarkaškog tima. Kad se vratio 1941. u Alikvipu, diploma koledža mu nije pomogla da nađe posao. Počeo je da igra za poluprofesionalni tim Klarksburg pjur ojlers. Kada je na jednom meču Iglsima iz Detroita ubacio 30 poena, pozvali su ga da pređe kod njih. Petar Maravić je odigrao dve sezone, 1941. i 1942, za ovu ekipu - piše u njegovoj sportskoj biografiji.

POČETKOM rata, regrutovan je u vazduhoplovstvo 1943. dugo je ostao na Havajima, gde je trenirao i igrao košarku za šampione Kanvoha kliperse. Pošto je 15 meseci bio pilot bombarder u Gvadalkanalu, po završetku rata 1945. igrao je za Jangstaun bers, profesionalni tim iz Nacionalne košarkaške lige. Potom je sa svojim trenerom prešao u Pitsburg ajronmen. Bilo je to u sezoni 1946/'47, pre nego što su se Nacionalna košarkaška liga i Košarkaška asocijacija Amerike udružile u NBA ligu.

I kao 30-godišnjak, Petar Maravić bio je profesionalna košarkaška zvezda, ali kada je 1946. stupio u brak sa Helen Montini u srpskoj Crkvi Sveti Ilija u Alikvipi, supruga ga je ubedila da se bavi trenerskim poslom na koledžu. Tim koji je stvorio Dejvis end Elkins osvojio je prvenstvo u Atletskoj konferenciji Zapadne Virdžinije. Maravić je napustio ovaj posao da bi magistrirao na temi regrutovanja košarkaša, na Univerzitetu Vest Virdžinija. Tada je dobio sina Pitera, rođenog u Alikvipi juna 1947. godine. Dve godine kasnije, Petar je postao trener na koledžu Vest Virdžinija Veslejan, čiji je košarkaški tim uskoro sejao strah u prvenstvu. Najveći suparnici bili su im momci s koledža Dejvis end Elkins, koje je Pres stvorio. Od 20 utakmica, klub koledža Dejvis end Elkins izgubio je samo dve, i to od ekipe koju je vodio Petar Maravić.

SIN KREĆE OČEVIM STOPAMA

PETAR Maravić vodio je i neke srednjoškolske timove, radio je i kao fudbalski trener, atletski direktor, a predavao je i stenografiju. Povratak na velika vrata imao je kao trener na Univerzitetu Klemson u Severnoj Karolini, a potom i na državnom Univerzitetu Severne Karoline. U sezoni 1964/'65. osvojio je vrh ACC lige, a na turniru NCAA lige izgubio je u finalu od Prinstona. Godine 1965. Petar Pres Maravić proglašen je za trenera godine u ACC konferenciji. Kada je naredne godine postao glavni trener na državnom koledžu Luizijana u Baton Ružu, u timu je igrao i njegov sin Piter Maravić.