Lepe Srpkinje ukras Holivuda

NAJVEĆA filmska i holivudska zvezda srpskog porekla je nesumnjivo Mila Jovović. Potomak je lekara Bogića Jovovića iz Srbije i majke Galine Longine, ukrajinske glumice. Doselila se s roditeljima 1981. godine u SAD. Završila je glumačku školu, a već s jedanaest godina snimila prvi film "Dva mesečeva ukrštanja", a zatim filmove "Povratak u Plavu lagunu", "Čaplin", Dazed and Confused, "Noćni voz za Katmandu" i "Kafka".

- Kao mala, bila sam u Beogradu. Posle me je život pretvorio u veoma zauzetu ženu, tako da sam tek početkom 21. veka planirala da opet, po drugi put, dođem u Srbiju. Moj deda Marko Jovović je živeo u Zrenjaninu i ja sam želela da ga posetim. Nažalost, iznenada je preminuo i ja sam odustala od putovanja u Srbiju - rekla je jednom prilikom Mila Jovović, ne skrivajući svoje srpsko poreklo.

Proslavila se filmom "Peti element", koji je radio njen drugi suprug Luk Beson, i filmom "Jovanka Orleanka". U svet mode ušla je kao "dolar devojka". Bila je ekskluzivni model kuće "Revlon". Danas je vlasnik muzičkog orkestra i modne kuće Milla. Kreator je i maneken visoke mode. Upravo radi na tome da osvoji rusko tržište i da se vrati u Evropu.

MNOGO pre Mile Jovović u filmskom svetu postojale su dve popularne Srpkinje - Helen Lazić i Lidija Lorens. Ćerka Janje i Boža Lazića rođena je 1919. godine u gradiću Neda u Viskonsinu. Završila je školu za sekretarice u Milvokiju i pridružila se 1940. godine sestri Mili u Los Anđelesu.

- Počela je da radi za Radio Keith Orpheum Studios i tako je, kao izvršna sekretarica producenta, započela svoju holivudsku karijeru, u isto vreme kada su je gradili i Robert Mičam i Keri Grant. Helen je uskoro postala sekretarica čelnog čoveka RCO studija Vilijama Dozijera. Kada se udala za scenaristu, reditelja i nezavisnog producenta Martija Rekina, koji je bio na čelu produkcije u "Paramauntovim" studijima, počela je druga faza njenog života u Holivudu. Zajedno su pravili televizijske produkcije. Stekla je veliki ugled među producentima filmova - kaže Dragan Rakonjac, novinar iz Los Anđelesa.

LIDIJA Lorens rođena je kao Lidija Vujnović u Baltimoru. Već sa tri godine bila je manekenka i glumica. Diplomirala je biologiju na Tauson stejtu i prava na Univerzitetu Merilend. Već kao petogodišnjakinja, Lidija je glumila u pozorištu u Baltimoru, i to sve do svoje 15. godine. Na Pibodi institutu diplomirala je klavir i klasični balet. Za vreme studiranja pisala je za Baltimor News American i bila mis Merilenda.

- Igrala je s Rajanom O'Nilom u filmu So fine, sa Džeki Glison u Izzy and Moe i sa Madonom u Desperately seeking Susan. Gostovala je u emisiji Dejvida Letermana i pojavljivala se u spotovima Bilija Džoela i Hulija Iglesijasa. Na Brodveju je igrala u predstavi Noises off, i dobila veoma dobra kritike. List "Baltimor magazin" uvrstio ju je među "deset najseksepilnijih žena Amerike" - predstavlja ovu divu spomenuti novinar Dragan Rakonjac.

LOLITA Davidović, čiji je otac Branko poreklom iz Inđije, mašta o tome da poseti Srbiju, ali i da snimi film u Beogradu. Rođena je u Kanadi, ali je aktivna u srpskoj crkvi Sveti Sava u San Gabrijelu. Završila je glumu u Njujorku i svoj prvi film "Razred" snimila 1983. godine.

- Lolita je tada bila prava lepotica, ali s jakim karakterom. Početkom 1989. godine izabrana je, između 600 kandidata, za ulogu striptizete u filmu "Blejz", glumeći pored Pola Njumena, tada prvog američkog zavodnika. Potvrdu svog talenta Lolita Davidović je ostvarila i u kultnom filmu "Predmet lepote". Od te 1991. godine do 2013. snimila je šezdeset vrlo kvalitetnih filmova - ističe Dragan Rakonjac, inače poznanik Lolite Davidović iz porte srpske crkve u San Gabrijelu.

U međuvremenu, igrala je sa Kevinom Kostnerom u filmu "Kenedi", sa Polom Njumenom u Jakes Woman. Pojavljivaće se u filmskim ostvarenjima pored Ričarda Gira, Džoan Kolins i drugih zvezda Holivuda.

- Upravo je gledamo u filmu "Dugo putovanje" i TV serijama "Pravi detektiv" i "Krv i nafta", koje su sve popularnije u Americi. Shodno svom karakteru, Lolita Davidović sada igra uloge zrelih žena, majki, pa čak i baka, ali je i dalje na ekranu lepa i nasmejana kao prava Srpkinja - kaže Rakonjac.

STATUS lepotice i glumice u Holivudu imaju i Ljubica Otašević, beogradska košarkašica, i Katarina Oksenberg, američka princeza, ćerka kneginje Jelisavete Karađorđević. Otaševićeva je "crveno-beli" dres zamenila za filmsku šminku. Godine 1957. otišla je iz Beograda na usavršavanje stranih jezika u Italiju. Prilikom kratke posete Engleskoj, producentska kuća "Kolumbija" ju je angažovala da bude dublerka glumici Sofiji Loren u filmu "Ključ", 1958. godine. Postala je prijateljica glumca Kerija Granta, producenta Dan Tane i glumca Roberta Evansa.

Princeza Katarina završila je Kolumbija univerzitet, ali je filmsku karijeru započela ulogom princeze Dajane 1982. godine. Proslavila se likom Amande Karington u TV seriji "Dinastija", koja je prikazivana sredinom osamdesetih. Potom je ćerka kneginje Jelisavete Karađorđević igrala u još 65 filmova i TV serija. Katarina Oksenberg ima troje dece, i njena ćerka Indija Oksenberg se takođe bavi kinematografijom u Los Anđelesu.

MIRJANA Joković je imala veoma uspešnu glumačku karijeru u Srbiji i svetu pre nego je 1993. godine zaigrala u pozorištu na Brodveju. Igrala je uloge u klasičnim dramama Šekspira, Brehta, Sofokla i Čehova. Do 2001. godine radila je u Kembridž teatru u Njujorku. Ostvarila je zapažene role u filmovima Made in Menhetn i "Privatna svojina", ali se posvetila filmskom školstvu. Predavala je pozorišnu umetnost od 2009. godine u Institutu umetnosti u Valensiji u Kaliforniji.

U aprilu 2010. godine organizovala je prvu pozorišnu radionicu putem interneta između Moskve i Vašingtona, pod pokroviteljstvom predsednika Baraka Obame i ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva. Danas Mirjana Joković sve manje glumi, jer radi kao direktor i nastavnik performansa u pozorištu kalifornijskog Instituta za umetnost u Los Anđelesu - kaže Dragan Rakonjac.

MAJSTOR TENISA POSTAJE PRODUCENT

Član Američke filmske akademije bio je i Ika Panajotović. I on je, kao Dan Tana, bio veliki prijatelj Džona Travolte. Beli sport je bio ulaznica za Ameriku popularnog Ike Panajotovića, koji je šezdesetih godina bio teniski šampion Jugoslavije. U Kaliforniji je otvorio školu tenisa i učio reditelje, producente i glumce da pravilno udaraju teniske loptice. Bio je lep i visok, tako da je odmah dobio ponudu da bude glumac u Holivudu. Odlučio je, međutim, da se bavi produkcijom. Napravio je 16 filmova. Za film "Poslednji nacista" o Kurtu Valdhajmu, u Kini je na filmskom festivalu 1999. dobio Veliku nagradu naroda.