Pomama za energetskim dodacima

NIKOLA Tesla je još krajem 19. veka shvatio da je energija i u vodoniku i ostalim atomima stizala kontinuirano direktno iz svemira, iz "praznog" prostora i to sićušnim zakrivljenim energetskim kanalima (poput spiralnih cevi) kroz koje je putovala na veoma visokoj frekvenciji i koji su je, kao medijum, prenosili do svakog atoma, do svake subatomske čestice (elektrona i protona) na Zemlji. Taj medijum je prvobitno nazvan etar. Međutim, zbog Ajnštajnovog autoriteta, njegove naučne veličine i svetske slave, naučnici iz tog vremena nisu posvetili dovoljno vremena proučavanju ovog fenomena. Moramo da kažemo da je i Ajnštajn uporno ignorisao bilo kakvo poimanje etra.

Ta priča o putu energije ka materiji je kao kada bi se tvrdilo, i to "naučno", da električna energija, koja stiže iz utičnice u zidu i napaja neki električni aparat u kući, zapravo potiče od zarobljene energije u samim zidovima pošto se strujne instalacije u zidu ne vide. Protivnici Tesle držali su se gesla - sve što je nevidljivo u stvari uopšte ne postoji.

VILIJAM Lajn u knjizi "Okultna fizika etra "pokazuje kako je monoatomski vodonik upravo ta "utičnica" preko koje energija iz nulte tačke konstantno prolazi. Energija se stalno stvara, i na Zemlji i u svemiru, a onaj ko stvara ima božansku moć. To saznanje je moralo da ostane VELIKA TAJNA koju su vladari sveta na svaki način želeli da sačuvaju samo za svoje paklene ciljeve i unosan biznis.

"Punjenje" atoma energijom nije bio proces koji se odigrao u periodu nakon Velikog praska negde u svemiru, već se on i danas dešava. Atomi se stalno "pune" kroz električne, magnetne i druge fizičke sile, smatrao je Tesla. Po njemu je to razlog postojanja energetske aktivnosti radioaktivnih materija.

TESLA je još 1890. obrazložio svoje viđenje ovog procesa koji se stalno dešava i koji je je u stalnom toku. Njega podstiče visokofrekventna kosmička energija koja se prostire u svim pravcima i prožima čitav svemir. I prolazi kroz svakog od nas.

Gledajući munje kako paraju nebo, Tesla nije mogao svemir da vidi kao prazan prostor već kao medijum kroz koji ova energija putuje. I to mu je od početka bilo savršeno jasno.

Po njemu, izvor te "kosmičke radijacije" nije bio sam etar (ili jonosfera), već "zvezdana svetlost" - koju je Tesla nazvao "primarni solarni zraci". Ova "svetlost" je ekstremno visoke frekvencije i mnogo sićušnije talasne dužine nego nama vidljiva svetlost, sićušnije nego UV zraci, X-zraci i gama zraci (a koji se svi, takođe, emituju sa Sunca i drugih zvezda), i ta kosmička radijacija predstavlja "nultu tačku radijacije".

Ova "nulta tačka radijacije" potpomaže nastanku sekundarne radijacije koja nastaje nakon sudara sa "kosmičkom prašinom" u kosmičkom prostoru, i taj energetski efekat je Tesla nazvao "kosmičkim zracima".

PREMA Tesli, sam etar nije "energetski izvor", s obzirom na to da je sastavljen od sićušnih i nezavisnih "prenosnika" energije potopljenih u jedan izolujući fluid", pa je samo medijum (kao što je i ljudski organizam jedan medijum) kroz koji se energetske transference i transmutacije mogu odigravati. U njemu se tako stvaraju i električne i magnetne kosmičke "spiralne cevi" kao sila tako stvorena koja se i dalje prenosi preko nekog svemirskog tela dajući mu početni impuls da se i ono pokrene.

Kosmičko prostiranje "energije nulte radijacije" zbog izuzetno visoke frekvencije i majušne talasne dužine normalno prolazi kroz čitav svemir, Zemlju, biljke, životinje, i ne nanosi nikakvu štetu u konstantnom Zemljinom ekvilibrijumu, pošto njena talasna dužina ne reaguje i ne rezonira (ne odjekuje) sa atomima najvećeg dela onoga što kvantna fizika naziva čvrstom materijom. Ali, takozvani radoaktivni elementi imaju jednu osobitu atomsku strukturu koja reaguje sa ovom radijacijom i tako nastaje ono što nazivamo - radioaktivnost.

U STVARI ono što se naziva radioaktivno zračenje, samo je rezultat, smatrao je Tesla, "silazne frekventne tranference" u kome izvesna svojstva materije reaguju i koncentrišu tu sveprisutnu kosmičku radijaciju nulte tačke koja se pruža od viših frekvencija ka nižima, koje su korisnije i sa adekvatnijim frekvencijama, kao što su gama zraci, H-zraci, UV zraci, vidljivo i infracrveno zračenje, kao i električna struja i magnetizam.Sve te "silazne" frekvencije (na skali) se mnogo lakše detektuju i mere nego "nulta tačka radijacije"."Ukoliko bi se komad radijuma mogao zaštititi od efekta nulte radijacije, on više ne bi pokazivao radioaktivnost, jer se više ne bi napajao ovom energijom", zaključuje Vilijam Lajn u svojoj knjizi "Okultna fizika etra".

Tesla je došao do zaključka da atomska energija nastaje od dejstva ove energije koja stiže iz kosmosa, a ne zato što je ona "uskladištena" u samom atomu, pa je u nekom trenutku atom "ispusti".

"Fizika etra" je subatomska fizika, a to znači subprotonska i subelektronska, pa već nekoliko puta spominjani Vilijam Lajn kaže da njega ne zabrinjavaju subatomske nuklearne čestice same po sebi, već ono što one mogu stvoriti kao konačni "gradivni blok" protona i elektrona, jer u etru postoje samo kao jednostavne forme.

TESLA je radio na otkrivanjuprocesa crpljenja ove "energije nulte tačke" i transmutacije pojedinih elemenata, a to se može naslutiti iz jedne njegove izjave objavljene u "Njujork tajmsu", 11. jula 1937, kada je obelodanio da je već razvio proces za "proizvodnju" radijuma (transmutacijom drugih elemenata), koji je bio toliko efikasan da bi mogao da se prodaje. Cena bi bila funta radijuma - za jedan dolar. (Naravno, hiljade i hiljade radoznalaca odmah su htele i odgovor kako se prave zlato ili dijamanti.)

Otkrivanjem radijuma i ovom Teslinom izjavom, krenula je prava histerija u naučnim i medicinskim krugovima. Pružala se mogućnost da se organizam dopunjuje prirodnom energijom. Lekari su takav energetski dodatak preporučivali, pa su se na tržištu pojavile radioaktivne pomade, vodice, sapuni, čokolade... Međutim, treba odmah napraviti razliku između energije koju emituje prirodni radijum od plutonijuma, hemikalije koja se ne stvara u normalnim prirodnim procesima, već samo u specijalnim reaktorima za "uzgoj" plutonijuma (plutonium harvest chambers). I naravno, on se stvara da bi se njime punile bombe koje imaju izuzetno razorno dejstvo prilikom eksplozije.